Колумне

Макар у последњих осам-девет година Србија предњачи у региону, Европи, а и шире. Најпре је ту невиђени (буквално) привредни раст! И онај фамозни БДП! Раст плата и пензија, повећана запосленост грађана, инвестиције, нове фабрике...

Недеља, прелеп дан. Привилегија је имати у јануару тако сунчану идилу. Прилика за лагану породичну шетњу. Некада давно мало ван града постојала је Фазанерија. Ваљда су се ту некад узгајали и разможавали домаћи и дивљи фазани.

Чини се да се ситуација на Балкану мења полако, споро, једва приметно, рекли би нестрпљиви, али, ипак, неки помаци су очигледни. Ко би очекивао, на пример, да ће у Црној Гори власт бити промењена на изборима?

Наш, српски древни календар стар је 7529 година, према изворима о којима постоје докази. Међутим, мало се о овоме јавно зна, а због разних околности и у стручној јавности комуникативно компетентној да се ово објави о томе се мало говори. Треба о овоме да уче и млађи нараштаји, мада не би сметало да и старији о овоме нешто више знају, о српској историји која је толико стара и истинита.

Полако али сигурно истиче и туробна 2020. година. Некима се ових неколико дана до „Срећне Нове 2021.“ отегло као гладна година. Никако да већ једном видимо крај овој мучној, коронарној години. Као да ће наредна бити нешто боља. И што се тиче Ковида 19, али и уопште.

Од нашег редовног колумнисте, Миодрага Тасића, овог пута нешто другачије,.афоризми.

Поштована децо, (Душан Радовић би тако започео ову новогодишњу причу) Неко у Општини Алексинац је ове зиме мислио на вас. Деда Мраза су позвали, да свој деци до 8 година уколико му напишу писмо и оставе податке у " Деда Мразово поштанско сандуче" које се до 14. децембра налазило у главној улици, додели новогодишње пакетиће. Били сте заиста добри и послали 758 писама! Сада чекајте и верујте у Деда Мраза.

У мору свакодневних, али и ноћних проблема које муче Србију, почев од Ковида 19, транзиције, приватизације, раста БДП-еа, ма шта то значило, задуживања у име боље сутрашњице, борбе против мафије, и тако даље, и тако ближе, најављено опорезивање гастарбајтера усталасало је мирно српско море. Продрмало успавану жабокречину.

Лепо је кад је девојка позната у свој средини, млада, школована, полетна, активна и гази кроз време достојно свом опредељењу. Таква је Милица Јанковић, дипломирани пословни менаџер, која је присутна у свакој активности својих пријатељ на Звездари. Ту је да помогне и у свакодневним обавезама, акцијама које се у њеном окружењу спроводе, на уређењу паркова и зеленила, али и као волонтер-добровољац у Београду и изван главног града.

Писати је лако, али тек онда ако се зна шта се хоће и како нешто да се престави, обавести јавност и помогне да се види и лепша страна приче, а понекад и она друга. Намера је да се и јавност чује, односно да све написано буде разумљиво, схватљиво, а да буде и део општег размишљања, да се чини да је мишљење већине читалаца, као њихово, у заједници и шире. Да то писање изађе из неких капаџијских оквира, гледања месних представљача свега што се око нас догодило, догађа се или тек треба да се…