Многи Алексинчани умру пре него што дочекају протезу

Већина њих је слабијег материјалног статуса, па је приморана на ову врсту услуге у државном здравству, а многи од њих ни не дочекају да преузму своја помагала.

Алексинчани могу да бирају у коју ће кафану, али је у овом граду на југу Србије заправо питање - имају ли добре зубе за овај луксуз, јер у овдашњем Дому здравља, коме гравитира близу 40.000 одраслих, раде само два стоматолога.

Протезе израђује и поправља - само један човек, објашњава Драган Стаменковић, члан руководства дома здравља у Алексинцу.

"Дом здравља у Алексинцу поседује само једног 'уговореног' зубног техничара који може да израђује протезе на рачун Републичког фонда за здравствено осигурање. Имамо и два лекара за одрасле који у потпуности, са тим једним техничарем, испуњавају своје обавезе у смислу прописаних радних норми", тврди Стаменковић.

То значи да два стоматолога, укључујући и доктора Стаменковића који је и у руководству Дома здравља, воде рачуна о оралном здрављу свих Алексинчана који немају новац да плаћају скупе приватне зубарске услуге.

Норму за месечну плату, тврде, редовно премашују, али је проблем што ни то не може да смањи листу чекања која редовно броји око 200 пацијената старијих од 65 година, који по закону имају право на бесплатне стоматолошке протезе или уз делимично плаћање. Драгослав Радојковић био је један од њих.

"Од шест до седам месеци се тада чекало заказивање. Многи су и умрли, а да нису дочекали своје протезе, да их ставе да би нормално живели", истиче Радојковић.

Како нормално живети без зуба у дубокој старости, када се здравствени проблеми најчешће потмомажу међусобно, Радојковић је више пута питао и у локалном парламенту, где је одборник.

"Нико ми ништа није одговорио. Ја сам мислио да ће они да предузму нешто, међутим, до данашњег дана нисам видео бољитак", каже он.

Бољитак би, истичу за Н1 у Дому здравља, за почетак донело увођење једне нове "зубарске" екипе. Њу, по правилу, чине: стоматолог, затим техничар који прави протезе и стоматолошка сестра. Тада се на протезе не би чекало оволико дуго, а у Дому здравља не крију да је то данас од осам, до чак 10 месеци.

Изузетака има, нарочито ако је у питању пацијент који има проблеме са дигестивним органима, каже Стаменковић.

"Излазимо у сусрет и за баналније ствари. Жени му се унук или унука за месец дана, па му је то хитно, и тако даље... Људима је неопходно, јер су стари и немоћни... Старост је врло тешка 'болест'", истиче он.

Ту "болест", докторка Бисерка Николић, начелница стоматолошке службе алексиначког Дома здравља, покушава да ублажи, каже, свакодневно. Често је тешко, и тако је од краја 2015. године, када је коначно завршен процес рационализације у "државној" стоматологији, који је из многих домова здравља и амбуланти, ове лекаре и отерао.

"Дешава се да када пацијент и стигне на ред, ми позовемо човека који треба да дође, да коначно добије своју протезу, односно да се крене са израдом исте, добијемо одговор: 'Човек је умро'... Нажалост, врло непријатна ситуација за све нас", каже Николић.

Један једини зубни техничар у Дому здравља Алексинац може да направи 24 протезе месечно, односно да "сагледа" 12 пацијената. У току тог истог месеца, са лекарима одради до 40 репаратура протеза. Тако ће бити док забрана пријема нових лекара буде на снази.

Видео прилог телевизије Н1

Алексинац