Aleksinac

Деветнаестогодишњи Марко Тошковић живи у старом аутомобилу у Алексинцу. Нема лична документа, а самим тим ни здравствену и социјалну заштиту.

Марко нема важећу личну карту, а не може ни да је добије јер нема место пребивалишта. Нема ни сроднике на чију би адресу могао да се пријави, па не може да оствари ни право на лечење нити на социјалну помоћ од државе. За живот зарађује радећи тешке физичке послове а повремено одлази у друге градове где се, како каже, дружи са људима сличним себи који такође живе на улици.

Марко Тосковић рођен је у Крушевцу. После смрти мајке, смештен је у дом за незбринуту децу у Алексинцу, одакле је после шестог разреда пребачен у Завод за васпитање деце у Нишу.

Из Ниша се вратио у Алексинац где сада живи у напуштеном аутомобилу.

Он каже да је изгубио личну карту коју му је издао крушевачки СУП, одакле се пре неколико месеци одјавио и да сада не може да добије нову личну карту јер нигде није пријављен.

“Ипак се надам да ћу успети некако, имам време. Ја још увек радим на томе и настављам да се сналазим и да дођем некако до те личне карте, да извадим и да се пријавим”, каже Марко.

“Не могу у други град да одем, нарочито у Београд. Не могу да идем зато што тамо стално хапсе и терају уличаре. Ја сам спавао тамо на железничкој станици и никако не могу да дођем до правог решења”, наводи он.

Директорка Центра за социјални рад у Алексинцу, Душица Стојадиновић, објашњава да Марко не може да добије ни помоћ од Центра јер није пријављен на територији ове општине.

“Он се одјавио из Крушевца. Он може бити житељ било ког града на територији Србије. Тако да, као такав, он не може да оставри никаква права преко Центра за социјални рад - нити сталну помоћ, нити друга материјална давања повремена јер нема личну карту. Значи, његово место пребивалиста није у Алексинцу”, објашњава она.

Марко каже да му Алексинчани помажу тако што му дају одећу, обућу и старе јоргане.

Радним данима каже да може да заради и два оброка дневно тако што помаже власницима угоститељских објеката, али је недељом најчешће гладан јер тада ништа у граду не ради.

“Волео бих да један живот живим нормално, да се негде запослим. Да негде нађем на селу или било где у граду, да чувам неке животиње, као што већ волим да радим. Да будем и чистач, и радник, и чувар - шта год. Што сам способан, ја ћу то да урадим. Волео бих и да се оженим и да имам породицу своју”, каже Марко.

Зато што нема личну карту и због просјачења на улицама Београда, Марко Тосковић је недавно провео 24 дана у затвору.

У Полицијскох управи у Нишу кажу да је Марко Тосковић грађанин Крушевца и да му је јануара прошле године тамо издата лична карта.

Из Полицијске управе Крушевац, за Б92 је потврђено да се Тосковић одјавио из овог града, маја ове године.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=28&nav_id=368313