Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Судбина Ужица чека друге градове

rss

08.01.2014. извор: Вечерње новости, Алексинац.Нет

Акумулације, из којих се снабдевају неки од највећих градова у Србији, због немара и беспарице у лошем стању. Ако се ништа не предузме, судбина Ужица чека Зајечар, Врање, Лесковац, Крагујевац

Судбина Ужица чека друге градове

Акумулације из којих се водом снабдевају неки од највећих градова у Србији, веома су запуштене, а 20 одсто становништва које користи те површинске воде могло би да се нађе у ситуацији у којој су сада Ужичани.

Акумулација „Врутци“, из које се Ужице снабдева водом, прекривена је отровним алгама. Проблем ће бити премошћен изградњом два километра дугог цевовода од Сушничког врела испод Златибора до Ужица, што од среде ради Војска Србије. Темељна санација акумулације је скупа и захтева време.

Са сличним проблемима могли би ускоро да се суоче и Зајечар, Врање, Лесковац, Крагујевац и други градови који се снабдевају из акумулационих језера.

- Није касно да се предузму мере, ако има памети - каже, за „Новости“, др Драган Манојловић, професор аналитичке хемије на Хемијском факултету у Београду. - Постоје начини да се та језера санирају, а фабрике које су изграђене могу да обезбеде повољан квалитет воде. Али све је много теже када дође до наглог погоршања стања, као у ужичком случају.

Основно је контрола уноса фосфата који доводе до загађења. А фосфати се уносе преко земље на којој је акумулација изграђена, али и преко смећа у близини акумулација, као и отпадних вода. Потребно је контролисати дивљу градњу, кланице, фарме, млекаре.

- Код хемичара и биолога основна ствар је спречавање уноса фосфора који поспешује цветање отровних алги. Приликом изградње акумулација нико није водио рачуна о утицају зоне потапања, односно саставу земљишта које се потапа. Јер, ако је квалитет воде реке која се преграђује добар, не значи да ће бити добар квалитет ујезерене воде. Након формирања акумулације долази до наглог погоршања квалитета воде - појашњава Манојловић.

Влада је закључила да је за обезбеђивање исправне воде за пиће у Ужицу неопходно у што краћем року изградити водоводну мрежу која ће градски водовод повезати са извориштем у општини Чајетина. Надлежна министарства ће предложити начин и обим учешћа Републике у изградњи мреже, а на челу тима је министар регионалног развоја Игор Мировић. Влада је донела и решење о утврђивању јавног интереса за експропријацију непокретности.

Ми имамо и технологију и кадрове који би могли да пречисте акумулацију „Врутци“ код Ужица, али се поставља питање исплативости. Некада је много јефтиније направити нову акумулацију или наћи нови извор водоснабдевања.

- Не постоји вода која не може да буде за пиће, само је то питање цене - додаје Манојловић.

Манојловић наглашава и да је један од фактора загађења - клима, а топла зима ове године погодује „цветању алги“.

Решења за проблеме водоснабдевања из акумулација понудиће Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.

Професор Првослав Марјановић, саветник у Институту, каже за „Новости“ да ће надлежним органима а на њихов захтев, бити понуђен програм којим се предвиђа санација акумулације „Врутци“ код Ужица, али и решавање потенцијалних и других проблема у другим акумулацијама, као и анализа нових и допунских изворишта.

- Све акумулације подлежу природном процесу старења који се под утицајем човека убрзава - појашњава Марјановић. - Постоје мере којима се може успорити процес старења и спречити загађење, али оне се не спроводе ефикасно, због недостака новца. Стање акумулација мора да се прати, а мере заштите могу да реше проблеме који се појаве.

С друге стране, грађани који користе подземне воде могу мирније да спавају. Јер, како каже Драган Михајловић, начелник сектора за хидрогеологију у Геолошком заводу, подземне воде много је лакше заштитити.

- Пречишћавање површинских вода је веома скупо. Једна фабрика кошта милионе евра. Код подземних вода то је једноставније и јефтиније. Бунари имају прву, други и трећу зону заштите и веома је тешко загадити воду у њима - каже Михајловић. Према његовим речима, у Србији површинским водама снабдева се 20 одсто грађана, док остали користе подземне воде.

 

Акумулација Бован

 У Бованском језеру из којег се Алексинчани снабдевају водом за пиће одавно је повећана количина мангана, усред периодичног цветања језера и загађења које долази из суседне Сокобање. До сада су нас надлежни уверавали да је са овом водом све у реду, мада велики део мештана не верује и воду из чесме употребљава искључиво у техничке сврхе. У току лета вода је масна и неукусна.

Газдовање језером и непосредном околином је под патронатом филијале Србијаводе из Ниша. Нишлије не газдују само овим ресурсима, већ и рибним фондом.

Магистрални пут који пролази поред језера доноси додатно загађење, а нико не забрањује употребу моторних скутера. Тако је акумулација, чији је примарни циљ заштита моравског краја од поплава као и водоснабдевање грађана, постала површина "за све". О квалитету воде нико и не брине...

 

Коментара: 1


# Бованско језеро акумулација вода екологија водовод Драган Михајловић подземне воде
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    Zoran Trnjane 09.01.2014.
    Oko 100.000 din da se uvede TEHNICKA voda u mom selu da nije to malo previse?


[ Додај коментар ]