На буџету СО 617 стално запослених

Готово свако заседање СО Алексинац последњих десетак година садржало је полемику на тему запошљавања у јавним предузећима и установама.

Поглед одборника на ту тему је углавном различит од ситуације до ситуације, тачније од тога јесу ли тренутно у власти или опозицији.

Углавном је опозиција пребацивала владајућим гарнитурама да намирују партијске и коалиционе потребе запошљавањем и плаћањем општинским парама.

Наравно чим би опозиција обезбедила већину да преузме власт наставила би углавном са праксом претходника.

Грађани општине Алексинац углавном нису имали прилику да јавно саопште своје мишљање о запошљавању у фирмама које користе њихов новац за исплату плата, али велика већина резонује и понаша се попут одборника, тачније променљиво.

Преовладава мишљење да је запошљавање углавном по партијској линији и да са том праксом ваља прекинути, јер се преоптерећује и угрожава буџет.

С друге стране, у времену када је на снази незабележена стопа незапослености у општини Алексинац од готово 50 посто, припадници армије од скоро 9.000 незапослених схватају да је политичка активност и припадност углавном једини сигуран пут до радног места, па се у складу с тим тако и понашају.

Није лепо лепо ово констатовати и саопштити јавно, али је тако. То је наша истина.

Сви се слажу и да ваља стварати такозвана „економски здрава“ радна места у привреди и да онда неће на запошљавање утицати политика веч стручност, али таквих радних места за сада нема ни издалека у довољном броју, не само у Алексинцу, већ у целој Србији. Дотле већина покушава да ухлебљење потражи у буџетским фирмама, јер ниједан други посао тренутно није сигурнији.

Кад је питању број стално запослених у радним организацијама које финансира буџет општине Алексинац, директно или индиректно, он је варирао од почетка године до данас и од почетних 590 1. јануара дошао на цифру од 617 крајем новембра 2012.

Највише их је било крајем јула, 620.

По радним организацијама то изгледа овако:

Општинска управа је почетком године имала 142 радника, у јулу 145, а сада 144.

Комуналне услуге у јануару 91, у јулу 92, колико има и сада.

Градско позориште Театар 91 и Завичајни музеј са по троје стално запослених и Водовод у коме ради њих дведесет и двоје у току целе године нису мењали број стално запослених.

У Дирекцији је у јануару радило 18 стално запослених, у јулу 21, а сада 20.

Колектив Предузећа за путеве је нарастао од 39 стално запослених на почетку године до 44 у јулу, да би крај године дочекао са четрдесет и једним радником радником.

У предшколској установи „Лане“ у јануару је било 131 лице запослено на неодређено време, у јулу 140, а данас 145.

Организација за туризам и спорт је почетком године имала шесторо радника, у јулу девет, а данас десеторо.

Установа у Липовцу забележила је пад броја стално запослених, јер их је у јануару било 11, као и јулу, а данас осморо.

У Центру за културу почетком године радило је 15 радника, као и у јулу, а сада седамнаесторо.

Библиотека Вук Караџић у јануару је имала четрнаесторо запослених, у јулу 15, а крајем новембра 13.

Реч радника је почетком године имао двадесет и петоро радника запослених на неодређено време, у јулу двадесет и шесторо, а данас поново двадесет и петоро.

Оних који примају плату из буџета општине Алексинац, а раде у Центру за социјални рад у јануару је било је троје, у јулу петоро, колико их је и данас.

Из ових података произилази да је број стално запослених на рачун буџета увећан у периоду од јануара до августа за тридесеторо радника, а након тога до краја године смањен за троје.

Што у сваком случају представља увећање на нивоу године од дваседет и седморо радника.

Наравно, ваља поменути да у ове податке нису урачунати и директори јавних предузећа и установа, као и радници који су ангажовани на одрежено време, којих је почетком године било укупно тридесет и шесторо, у јулу четрдесет и шесторо, а крајем новембра 2012. четрдесет и седморо.