Мајку сам убио у самоодбрани

Како „Правда“ незванично сазнаје, полицији, која га је после убиства затекла како мирно седи у кући у алкохолисаном стању, Родољуб је говорио како се ничег не сећа и негирао злочин. Међутим, у првој изјави датој истражном судији Вишег суда у Нишу, он је ипак признао злочин.

- Васић је био веома пијан када је дошла полиција и није био у стању да смислено разговара. Када се отрезнио, изведен је пред истражног судију, где је признао да је мајку убио лопатом у самоодбрани, јер га је, наводно, напала на кућном прагу када се вратио из надничења, које је наплаћивао ракијом. Испричао је да га је мајка напала у намери да му отме флашу са ракијом и да је он затим, наводно бранећи се, узео лопату и ударио ју – наводи наш извор близак истражним органима.

Због убиства мајке, Васићу је продужен притвор, док полиција наставља истрагу свих околности овог случаја.

Од пекара до убице

О начину и могућим мотивима овог злочина, за наш лист говорили су мештани и Васићев брат Милан из Житковца.

- Родољуб ме је кобне вечери позвао телефоном да дођем и помогнем му да унесе мајку у кућу, јер ју је затекао мртву на кућном прагу. Нисам му поверовао, па сам позвао полицију, која је затекла Вукадинку у локви крви, са разбијеном главом и крвавом лопатом поред ње – каже Милан.

- Родољуб је био тежак алкохоличар, који се једно време лечио у Психијатријској болници у Горњој Топоници. Међутим, по изласку из болнице пио је некакве лекове, али и наставио да пије. Раније није био агресиван, али је по изласку из болнице то постао, наводно зато што та комбинација лекова и ракије доводи до лудила. Надничио је за ракију и често се са мајком свађао по авлији, отимајући јој флашу – каже један од комшија.

У Рсовцу кажу да је и мајка Вукадинка била алкохоличар, због чега је Родољуб од ње крио флаше по дворишту, иначе пуном празних флаша.

- Родољуб је био познати пекарски мајстор, и од тог посла је до пре десетак година лепо зарађивао, радећи у пекарама у Нишу и Београду. Али, откада се тотално одао алкохолу, био је у сталној свађи са мајком, па је његов отац Ратко пре две године побегао на оближње брдо, где живи у једној колиби. Два пута се женио и имао је троје деце, коју је понекад на кратко доводио кући, али деца би брзо одлазила, жалећи се комшијама како их отац бије када му траже да нешто поједу – причају мештани Рсовца, напомињући да су кућу Васића сматрали за уклету и у њу нису свраћали, док су својој деци говорили да је заобилазе.