Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Алексинац и околина у прошлости (500 година од првог писаног помена 1516-2016)

rss

04.09.2016. Текст и фото: Божа Марковић

Завичајни музеј Алексинац уз помоћ Скупштине општине Алексинац организовао је међународни научни скуп под називом: Алексинац и околина у прошлости (500 година од првог писаног помена 1516- 2016).

Алексинац и околина у прошлости (500 година од првог писаног помена 1516-2016)

Научни скуп је одржан 3.9.3016. у сали СО Алексинац.

Теме научног скупа биле су подељене у три целине и то: Алексиначки крај у прошлости, за коју су модератори били Људмила В. Кузманцева, Федерација Русије и Сузана Рајић, из Историјског института САНУ Београд, Српско-турски ратови, а модератори за ове радове су били Славиша Недељковић и Зоран Стевановић, историчари и Велики рат и међуратни период, коју су водили Душан Рашковић, археолог из Беча и Данко Леовац, историчар.

Скуп је отворио директор Завичајног музеја Александар Милетић. Испред СО Алексинац скуп је поздравио Драган Јовановић, као и Сузана Рајић.

На скупу су били презентирани радови из наведених тематских целина, који су задржали научне доказе за изнесено у њима.

Све теме биле интересантне за своју област, а посебно теме о Српско- турским ратовима, где је било посебно интересовање за излагање Људмиле В. Кузмицеве, др наука из Федерације Русије, на тему Штаб М. Г. Церњајев и руски добровољци у српско- турском рату 1876, излагање војног историчара Небојше Ђокића, Зорана Стојановића, који је посебно образложио податке о Бугар- Моравском срезу, као и Светлане Ђурђевић, докторандом и професором историје из Алексинацким гимназије, са радом о Просвети у Алексинцу и околини од ослобођења од Турака до почетка Првог светског рата. На скупу је учествовао и историцар, наше горе лист Љубомир Поповић родом из Лоцике, пензионисани директор Историјског архива Србије у Београду.

проф др Људмила В. Кузмицева

Међутим, иако је ово научни скуп, на њему су имали своје радове и други аутори који нису историчари или археолози, као нпр. Зорица Пелес, која је биограф проте Стевана Димитријевића, са освртом на 150 година од рођења проте у Алексинцу, 80 година од његовог доктората у области теологије, који је први доктор наука у овој области и 15 година о промоције књиге овог аутора о проти у Алексинцу.

Прота је иначе био ректор Пећке богословије у време Великог рата и одбио је да напусти Богословију у повлачењу наше војске пред краљем Александром и Николом Пашићем, јер је сматрао да треба да остане неко да чува наше светиње и буде уз народ у то велико време страдања нашег народа.

Поред тога прота Стеван Димитријевић је био и декан Богословског факултета у Београд, као и организатор сакупљања помоћи преко Црвеног крста Србије за народ, у више наврата, кога су дали лес алексиначки парохијанима, братске Русије у времена тешке глади и сиротиње после Октобарске револуције.

Прота Стеван је за свој рад одликован преко двадесет пута од црквених власти, државе и Црвеног крста.

Сличан је био и рад Славољуба Станковића - Тале о Јовану Апелу, индустријалца.

Научни скуп је протекао у живој и радној атмосфери до касно поподне, а пратио га је изузетно урађено зборник радова, који приличи овом златном датуму историје Алексинаца и околине у пет стотина годишњој историји.

Учесници су посетили Центар за културу и Завичајни музеј и видели тренутне поставке.

Скупу су присуствовали представници Цркве, Војске, партија, гости и малобројни известаци, али се надамо да ће о свему овоме јавност бити обавештена, преко радио Алексинца али и ових редова.

Коментара: 1


# историја Зоран Стевановић велики рат прота Стеван Димитријевић Завичајни музеј Драган Јовановић српско-турски ратови СО Алексинац Александар Милетић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+7) (-0)

    Пријатељ 06.09.2016.
    Изузетно сте лоше пренели извештај са овог значајног догађаја. Федерација Русије не постоји, та држава се зове Руска Федерација. Погрешно су наведена имена и афилијације великог броја учесника, што је у академском свету увреда. Проф. др Сузана Рајић запослена је на Филозофском факултету у Београду, а не у Историјском институту. Проф. др Људмила Кузмичева је наведена са погрешним именом, и др Славиша Недељковић и др Данко Леовац такође раде на универзитетима. Пола имена је наведено нетачно због механичког пребацивања са латинице на ћирилицу. О правописним грешкама да и не говоримо. На крају, ваљда знате како вам се презива директор Завичајног музеја (Никезић), нема их 10 у Алексинцу?! Нека редакција ово што пре исправи, скуп је био међународни са углавном квалитетним учесницима, немојте да брукате град и суграђане оваквом репортажом.


[ Додај коментар ]