Миодраг Тасић

Главни циљ држава створених на простору бивше Југославије представља улазак у Европу. Бесмислица, не само језичка, у ствари подразумева приступање Европској Унији. Чланство у Унији требало би да реши све проблеме. Чак и да дође до тога једнога дана и да се „братске државе“ придруже Словенији у Европи, неће се много шта изменити. Политичке „елите“ новоформираних држава воде своје народе полако али поуздано у сигурну пропаст. Нема те Европе која ће исправити оно што су они искривили.

Очаран сам тренутном гарнитуром на власти у Србији. Мада, ако ћемо искрено, и нису они нека нова власт. Колико се сећам омалени премијер двадесетак година не силази с малих екрана јавног нам сервиса. Неки тврде да исто толико не силази с грбаче овог напаћеног и унесрећеног народа!

Балканско полуострво није велико по површини. Ни по броју становника није баш најнасељеније на земаљској кугли. Што се тиче животног стандарда балканских народа, боље и не залазити у ту област. Али, када је историја у питању, ствар стоји сасвим другачије. Није то само због чињенице да је на делу балканског полуострва настало све оно што називамо Западном цивилизацијом и културом. Нису Грци једини народ на Балкану који датира у далеку прошлост и који је свету подарио неслућена достигнућа.

Хтео, не хтео, мораш размишљати као обичан српски грађанин. Поготову кад живиш у Србији. Ево и зашто. Да размишљаш као српски сељак није у моди.

Кад човек пребаци педесет година требало би да поседује мудрост. У не тако давној прошлости педесетогодишњаци су сматрани старцима. Људи који су много тога претурили преко главе, много тога видели, доживели, сакупили пуно знања и искустава, дакле, особе од угледа, поверења, једном речју, личности!

У просторијама Друштва српско руског пријатељства у Алексинцу у суботу у 11 ч. је промовисана идеја о подизању споменика Рајевском у Горњем Адровцу.