Миодраг Тасић

Живимо у ери мобилних телефона, свакојаких камера (некада и минијатурних које могу да се сместе у хемијску оловку или прстен), интернета, сателитских антена и много тога приде.

Нису у праву они што кажу да нам нема спаса. Само злобници могу тако нешто да говоре. Верујем да ни сами не верују у истинитост својих тврдњи, али једноставно желе да ставе клипове у точкове развоја нашег друштва! И ко треба да се спасава?

Смеће је преплавило Србију. Има га на сваком кораку. И тамо где му је место, а још више тамо где не би смело бити; поред путева, пруга, мање у контејнерима, а много више поред њих. Има смећа у лифтовима, на обалама река, али и у речним коритима, у њивама и ливадама, у аутобусима, као и на станицама. Пластичне кесе украсиле дрвеће, флаше плутају језерима. Ни Скупштина, а богме ни Влада нису изузетак. Колико је само ту ђубрета?

Најновији број Књижевних новина (јул-август 2013.) је објавио књижевну критику књиге "Уз ветар" аутора Миодрага Тасића, иначе сталног сарадника сајта Алексинац Нет.

Режисер Емир Кустурица предлаже Анту Готовину за Нобелову награду за мир. „Човека“ је ослободио Хашки трибунал одговорности за сваки злочин према Србима у грађанском рату у Хрватској. Дакле, није било никакве кривице Готовине и компаније у „Олуји“ и сличним филантропским акцијама хрватске војске, а и ако је било, за то није крив генерал Готовина.

Главни циљ држава створених на простору бивше Југославије представља улазак у Европу. Бесмислица, не само језичка, у ствари подразумева приступање Европској Унији. Чланство у Унији требало би да реши све проблеме. Чак и да дође до тога једнога дана и да се „братске државе“ придруже Словенији у Европи, неће се много шта изменити. Политичке „елите“ новоформираних држава воде своје народе полако али поуздано у сигурну пропаст. Нема те Европе која ће исправити оно што су они искривили.

Очаран сам тренутном гарнитуром на власти у Србији. Мада, ако ћемо искрено, и нису они нека нова власт. Колико се сећам омалени премијер двадесетак година не силази с малих екрана јавног нам сервиса. Неки тврде да исто толико не силази с грбаче овог напаћеног и унесрећеног народа!

Балканско полуострво није велико по површини. Ни по броју становника није баш најнасељеније на земаљској кугли. Што се тиче животног стандарда балканских народа, боље и не залазити у ту област. Али, када је историја у питању, ствар стоји сасвим другачије. Није то само због чињенице да је на делу балканског полуострва настало све оно што називамо Западном цивилизацијом и културом. Нису Грци једини народ на Балкану који датира у далеку прошлост и који је свету подарио неслућена достигнућа.

Хтео, не хтео, мораш размишљати као обичан српски грађанин. Поготову кад живиш у Србији. Ево и зашто. Да размишљаш као српски сељак није у моди.

Кад човек пребаци педесет година требало би да поседује мудрост. У не тако давној прошлости педесетогодишњаци су сматрани старцима. Људи који су много тога претурили преко главе, много тога видели, доживели, сакупили пуно знања и искустава, дакле, особе од угледа, поверења, једном речју, личности!