Миодраг Тасић

Захуктава се предизборна кампања, а ми Срби и тако немамо другог посла до да гледамо у телевизијски екран. Неко прати промоције странака и сучељавање истакнутих чланова пред ово "бити ил' не бити за Србију".

Настављамо да пратимо предизборну кампању. Велике странке нису предмет овог писанија. Акценат је на малим странкама.

Избори су главна атракција у Србији. Пошто се сваким даном у сваком погледу све више интегришемо у Европу, па и шире, с погледом ка пријатељима из НАТО пакта, мање више смо решили проблем Косова, с Метохијом је то обављено већ раније, привреда у успону, онда нам предстоји још да изаберемо најбоље представнике који ће нас одвести у срећну и светлу будућност!

И беху избори. Они пре две године. По општем мишљењу изабрали смо најбоље.

Дође време за изборе. Влада је добро радила, тврде коалициони партнери у тој истој Влади, али опет следе избори. Постоје отпори реформама! Вероватно од стране опозиције и сличних кочничара?

Много је економиста на овим просторима. Боље речено, свако од нас експерт је за економска питања. Као и за све друго, уосталом. Да имамо онолико пара колико има Јапан на пример, лако би их потрошили. Заиста смо стручњаци да потрошимо. Мука је што не умемо да зарадимо.

Тресла се гора, и још се тресе, а истерали Динкића! Од „тројног пакта“, остала двојка. Мисли се, наравно, на коалицију три „велике“ странке у српској власти.

Главни циљ држава створених на простору бивше Југославије представља улазак у Европу. Бесмислица, не само језичка, у ствари подразумева приступање Европској Унији. Чланство у Унији требало би да реши све проблеме. Чак и да дође до тога једнога дана и да се „братске државе“ придруже Словенији у Европи, неће се много шта изменити. Политичке „елите“ новоформираних држава воде своје народе полако али поуздано у сигурну пропаст. Нема те Европе која ће исправити оно што су они искривили.

Кад човек пребаци педесет година требало би да поседује мудрост. У не тако давној прошлости педесетогодишњаци су сматрани старцима. Људи који су много тога претурили преко главе, много тога видели, доживели, сакупили пуно знања и искустава, дакле, особе од угледа, поверења, једном речју, личности!

У просторијама Друштва српско руског пријатељства у Алексинцу у суботу у 11 ч. је промовисана идеја о подизању споменика Рајевском у Горњем Адровцу.