Миодраг Тасић

Пратимо изборне активности великана политичке и друштвене сцене у Србији. Да би, је л' те, изабрали најбољег од добрих, који ће нас усрећити у наредне четири године.

Ко о чему, Срби о изборима. О поштењу причају поштени, војска о скраћењу... Беше некад. Код нас нема више оних дама што стално причају о поштењу. Сада их називају старлетама. Нема ни војске, тако да оно чувено "војска о скраћењу" не важи. Остају још једино избори!

Захуктава се предизборна кампања, а ми Срби и тако немамо другог посла до да гледамо у телевизијски екран. Неко прати промоције странака и сучељавање истакнутих чланова пред ово "бити ил' не бити за Србију".

Настављамо да пратимо предизборну кампању. Велике странке нису предмет овог писанија. Акценат је на малим странкама.

Избори су главна атракција у Србији. Пошто се сваким даном у сваком погледу све више интегришемо у Европу, па и шире, с погледом ка пријатељима из НАТО пакта, мање више смо решили проблем Косова, с Метохијом је то обављено већ раније, привреда у успону, онда нам предстоји још да изаберемо најбоље представнике који ће нас одвести у срећну и светлу будућност!

И беху избори. Они пре две године. По општем мишљењу изабрали смо најбоље.

Дође време за изборе. Влада је добро радила, тврде коалициони партнери у тој истој Влади, али опет следе избори. Постоје отпори реформама! Вероватно од стране опозиције и сличних кочничара?

Много је економиста на овим просторима. Боље речено, свако од нас експерт је за економска питања. Као и за све друго, уосталом. Да имамо онолико пара колико има Јапан на пример, лако би их потрошили. Заиста смо стручњаци да потрошимо. Мука је што не умемо да зарадимо.

Народ у Србији обамро од благостања. Све му је потаман. Почев од хране, лекова, образовног система... Ово последње нарочито. Поред онолико државних универзитета и школа? А тек приватни универзитети! Не можеш их избројати. Свако веће село има макар један факултет.

Испраћамо баксузну 2013.годину. Била је лоша и суморна. Ваљда зато што је тринаеста? По томе следећа мора бити боља. А можда и зато што не може бити гора! Погрешно. Увек може бити горе. А да би било боље, прво мора бити горе.