Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

In memoriam: Славољуб Маринковић Сеља – Борац лављег срца

rss

04.10.2017. Наврсарим Патагорски

Рођен је 1947. године у Глоговици код Алексинца. Бокс је заволео још као дечак када је на оближњем пропланку изнад своје куће, на једном дрвету, окачио џак са песком, навукао прве боксерске рукавице и ударао до изнемоглости.

In memoriam: Славољуб Маринковић Сеља – Борац лављег срца

У својој 12 години Славољуб Маринковић Сеља одлази у салу за боксерске тренинге у Алексинцу и први пут почиње званично са тренинзима. У загушљивој маленој сали марљиво је тренирао и учио од старијих боксера које је затекао у тиму. Били су ту браћа Јовић, Тома Буљина, Трубарац, Симоновић, Гроздановић, Милатовић…

Његову упорност и то храбро срце који није устукнуло ни пред једним противником уочио је Новак Милатовић који је сваког дана све више и активније радио са Маринковићем. Међутим, када је његов отац сазнао да је почео да тренира бокс то му се није свиђало. Покушао је на све начине да му спречи и забрани одласке на тренинг, али то није давало резтултате. Отац се толико изнервирао да га је тукао конопцем, али и то није помогло, превагнула је огромна љубав према боксу.

Свакодневно трчање од Глоговице до Катунске петље, затим на хиљаде скокова преко вијаче, хиљаде склекова, трбушњака, даноноћних удараца у џак створило је гвозденог момка од Славољуба Маринковића Сеље. Та упорност и марљив рад исплатио се већ на првом јуниорском првенству југоисточне Србије у Лесковцу. Маринковић је у проглашен за најбољег омладинског боксера на првенству. За кратко време прочуо се на гласу као упорни борац са храбрим срцем без мане и страха који жели да се надмеће у рингу не бирајући противника. Његове старије колеге, као и тренери, стручни штаб Рудара говорили су да је овај младић рођен за бокс.

Убрзо после серије одличних резултата тренер Новак Милатовић прекомандовао га је у први тим. Његов сан се остварио. Тренер Новак приморао га је на мукотрпан рад, али Маринковићу то није сметало, чак је и после тренинга трчао и самоиницијативно на своју руку тренирао. Био је спремнији него икада што се видело и у његовом првом званичном мечу у првом тиму Рудара.

Први меч и прва победа, на мечу Рудар – Куманово победио је гостујућег боксера и то како, пуне три рунде атаковао је и победа ни у једном тренутку није била у доведена у питање. Резултати су из меча у меч били све бољи и бољи, а боксовао је против врхунских боксера ондашње прве и друге лиге, против Дежуловића, Машовића, Дервишнуровића, Феризовића, Рашевића, Бајрамовића, Манојловића, Јововића, Слезовића, Пауновића, Голубовића, Муртића, Радановића, Кузмановића, Русевског, Стефановског, Миленковића, Скендеровића, Ћирића, Илијевског, Сулејманија, Краснићија, Битићија, Белџигерова, Ђорђевића, Јоровића, Костића, Драшковића, Исламовића, Цекића, Стајића, Мемедија...

Памте се незаборавне победе над Дежуловићем коме је Маринковић био веома неугодан противник, затим победа над одличним Слезовићем. Био је то један од највећих успеха Маринковића на кумановском рингу. Слезовић је био најбољи боксер у лакој категорији ондашње Друге лиге. Домаћа публика је била на ногама и сви су бучно навијали за Слезовића, Слезовић је нападао свим силама и Сеља Маринковић је у првој рунди преживљавао тешке тренутке, али његова упорност, физичка спремност и храбро срце издржало је све те страховите ударце. Друга рунда је протекла у обостраној размени удараца да би у трећој рунди физичка спрема Маринковића дошла до изражаја, свим силама је кренуо на Слезовића и задао такве ударце да то кумановска боксерска дворана не памти. Мук око 2000 гледалаца и заслужена победа Сеље Маринковића.

Такође, пред домаћом публиком убедљиво и атрактивно је савладао Рашевића из Мачве. Још један незаборавни меч у Куманову, овог пута за противника имао је снажног Бајрамовића, али Маринковић је толико добро боксовао да је домаћи тренер морао да прекине меч и спаси Бајрамовића од оног најгорег. У Алексинцу пред препуним трибинама популарног Таша приморао је на предају и Манојловића из Металца.

После меча Рудар – Пирот и после убедљиве победе над Голубовићем гледаоци су га на рукама изнели са Таша и носили до центра града. Публика га је обожавала, волели су га Алексинчани, а он им је узвраћао беспоштедним борбама у рингу. После сваког меча, тренинга или обичног изласка у град, људи су га грлили руковали се са њим, частили пићем, просто су га обожавали. Свакако да је био најпопуларнији спортиста града Алексинца.

На једном гостовању Рудара у Младеновцу када екипи није ишло и када су доживели тежак пораз, једини који је са тог гостовања донео победу био је управо Маринковић. Победио је тада Марковића из Младеновца. Један изузетно тежак меч у Зајечару против домаћег Ћирића који је био неприкосновен на домаћем рингу, овог пута подела бодова са Сељом Маринковићем.

Такође, изузетно тешка победа која ће му остати у сећању је меч првенства Друге лиги у Београду Синђелић – Рудар, тада је на врућем гостујућем рингу савладао Радановића. Какав је то меч био, колико размењених удараца, права посластица за љубитеље племените вештине.

Боксовао је у почетку у лакој категорији, да би временом прешао у полувелтер и велтер категорији. Међутим по потреби људи из клуба скидали су му килажу како би могао да боксује јер поједине његове колеге нису хтеле да мењају категорију, док је Сеља прихватао све само да је за добробит Рудара и алексиначког спорта.

Остао је забележен један детаљ. Недељу дана пред меч са Краснићијем из Призрена било је потребно да Маринковић смрша 3 килограма. Функционер Рудара Бранко Мојсиловић одвео га је у сушару у фирми ЕМПА у којој је Маринковић радио и под високом топлотом терао га да затворен прескаче вијаче, више интервала на по десет минута. Међутим када је дошао на ред трећи интервал, Бранко Мојсиловић се запричао са неким од радника и потпуно заборавио на Маринковића. Када се сетио прошла су скоро тридесет минута и Маринковић умало није страдао, смршао је невероватних 9 килограма, једва су га повратили поливајући га водом.

Такође, када је Рудар гостовао у Куманову у лакој категорији за “Куманово” је тада боксовао неприкосновени Аце Русевски, један од најбољих боксера свих времена, освајач многих медаља и првак Југославије у то време, у Рудару нису имали боксера који би се супротставио Русевском и одлука је пала да Сеља Маринковић по ко зна који пут скида килограме како би могао да изађе на мегдан Русевском.

Маринковић никада у својој боксерској каријери није избегавао нити бирао противнике, свима је излазио у гард тако и овог пута. Одважно је ушао у меч пред препуном халом у Куманову, пружио је достојан отпор и заслужено изгубио. Памтиће се и његови боксерски мечеви где је био далеко супериорнији и бољи, а доживео поразе. Боксовао је у Скопљу на врућем терену са Муртићем. Публика је из све снаге бодрила Муртића, али је Сеља Маринковић боксовао супериорно, све време био је надмоћнији противник. Публика је занемела и сваког часа очекивао се прекид од стране судија који су два пута бројали Муртићу. Чак је и тренер “Скопља” у другој рунди хтао да баци пешкир, али је гонг спасио Муртића. У паузи између друге и треће рунде тренер Тома Келава давао је савете Маринковићу и рекао му да је сигуран победник и да само рутински држи на одстојању противника и избегава директне ударце, да је већ сакупио бодове и да ни у ком случају не може да буде поражен, али да слуша савет. Међутим Маринковић није могао да издржи да буде смирен и једноставно бежи по рингу и избегава директан окршај. Повукло га је то да увек иде офанзивно и решио је да до краја боксује у високом ритму, на жалост један директ Муртића погодио је Маринковића који се нашао на поду и изгубио сигурну победу.

Такође, против Скендеровића на гостовању, боксовао је врхунски у првој рунди декласирао противника да је судија морао да одбројава Скендеровићу. Исти случај десио се и у другој рунди после једног снажног ударца Маринковића Скендеровић се по други пут нашао на поду, али је смогао снаге да устане. Очекивао се прекид и када су сви прежалили Скендеровића, уследио је неопрезан напад Маринковића који је ушао отвореног гарда. Скендеровић више из очаја него из одбране задао је један снажан кроше који је Маринковићу донео пораз.

Та два меча су остала у сећању Маринковићу који каже да је био апсолутно бољи и да је послушао тренера сигурно не би доживео поразе. У својој дугој боксерској каријери тренирали су га тренери Новак Милатовић за кога каже да је био изузетан човек, затим врхунски тренер Тома Келава од кога је много научио, потом Мацура, Дуле... док је боксовао за Рудар, једно краће време боксовао је у Куманову и Прокупљу у Топличанину код чувеног Лација Станишића. Боксовао је са колегама изврсним боксерима у Рудару Крле, Раичевић, Буцек, Цанко, Костадиновић, Бакалеа, Цоби, Нисић, Момчиловић, Ненадовић, Пера Анђелковић, Мире, Спољни, Дестановић, Јовић, Брвић, Бактијаревић, Амзић, Мутић... У Куманову са Лимановским, Русевским... у Топличанину са Алишановићем, Ристићем...

Због немарне архиве БК “Рудар” не зна се колико је тачно мечева имао, али је сигурно један од најпопуларнијих боксера које је Рудар и град Алексинац имао. Један је од боксера са најдужом боксерском каријером. Боксовао је и као искусни ветеран са далеко млађим противницима од себе. Присећа се домаћих рингова на препуном Ташу, где га је публика носила на раменима, затим у препуној сали биоскопа у Житковцу где је увек било напето и где је бублика била буквално до самог ринга тако да гостујућим боксерима није било ни мало лако.

Алексинац је волео бокс и боксере у оно време када је бокс у овом граду био спорт број један, а боксере је обожавао и волео читав град.

После завршене боксерске каријере Маринковић је доживео тежак удес, ударило га је путничко возило и био је у коми више од двадесет дана. Живео је на апаратима када су и доктори изгубили сваку наду. Међутим, јако јуначко срце издржало је и Сеља се као и много пута у својој боксерској каријери придигао и подигао на ноге. Од тог удеса остале су страховите последице и Маринковић данас користи брдо лекова не би ли одржавао себе у животу, а то изузетно кошта. Спорт је волео и дуго година волонтерски радио као економ у фудбалском клубу Напредак, радио је и у фирми ЕМПА, али нажалост фирма је отишла у стечај, а године радног стажа не прелазе лимит који важи у држави Србији за пензију. У другим савременим државама то правило не важи, за сваку годину која је поштено зарађена грађанин те државе стекао је право на пензију, али код нас је нека друга прича.

На жалост, данас је Сеља Маринковић без пензије, а трошкови су огромни. Само за лекове тешко је зарадити, а остао је заборављен код Алексинчана који су га толико волели и обожавали док је проливао зној за свој клуб, свој град, за навијаче који су га бодрили. Заборављен је и од самог града Алексинца и спортских институција које морају да се побрину како би Маринковић добио заслужену пензију коју је поштено зарадио у фирми и борећи се у ринговима широм бивше Југославије за свој град који је са поносом носио у срцу.

Са Фејсбук стране Наврсарим Патагорски


# Пирот Глоговица бокс Радио С Рудар БК борилачки спортови Славољуб Маринковић Наврсарим Патагорски Бранко Мојсиловић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима