Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Глава главу чува, а резервни падобран може и да смета

rss

30.04.2007. З. Маринковић

Бављење летачким активностима, подразумева и повећан ризик.

Глава главу чува, а резервни падобран може и да смета

За око три секунде слободног падања, без неке површине, која пружа отпор ваздуху, тело  постиже брзину од око 100 Км на сат. Мудри летачи знају да нису лопта и не одскачу од тврде подлоге, зато носе велику упаковану површину, резервни падобран.
Неки не летачи, који живе на рачун летача, рекетирајући, кажњавајући и прописујући, НАРЕЂУЈУ, да се резервни падобран носи, па већина летача поштује ВИШУ СИЛУ и носи га. У главном знају, да је ту, смета, има гуртну за потезање и може случајно да испадне, ако се грубо слеће. Мањи број зна када и како се активира, баца правилно, а још мањи број уме да га спакује. Нај мањи број летача уме и врши самосталано  преглед и препакивање резервног падобрана. Само потпуно познавање и правилан поступак употребе резервног падобрана, оправдава његово ношење и може да сачува главу. Да летачи не би летели "дисциплиновано" и били у заблуди да су безбедни, треба упознати РЕЗЕРВНИ ПАДОБРАН.

Када се носи резервни падобран?

1. Ако је падобран исправан и правилно спакован,
2. Летач обучен за правилно активирање,
3, Ако се лети на висини већој од 50 м.

Када се резервни падобран не носи и зашто?

1. Ако није утврђена исправност и правилно паковање.
Неисправн падобран је крпа, која може ометати преосталу шансу летача да активира главно крило и безбедно слети. Неправилно пакован падобран, се тешко, или никако не отвара, па или касно, или ни мало не успорава падање.
2. Ако летач није обучен за правилно бацање падобрана.
 Може га бацити да се не отвори и још више упетља, а само је убеђен да је осигуран јер носи "резерву" Ако није обучен, боље је да не носи, јер зна да мора да се ослони на основно крило и тако пажљивије лети.
3. У условима летачке обуке на ливади, на брегу с благим падинама и једрењу на ниској падини, где нема услова за отварање падобрана, нема ни сврхе да се носи.

Како се носи резервни падобран?

Прописно упакован, осигуран од случајног активирања и на дохват руке, да увезбаним покретом буде брзо активиран.


Преглед и препакивање падобрана

Врши се једном месечно, по неким правилима на 6 месеци, мада је утврђено да се правилно спакован и чуван падобран и после 3 године беспрекорно активира.
Неопходан услов за рад, је чиста, равна површина у заветрини, без слободних честица песка и прашине, заштитна фолија, или текстил димензије око 1,5 Х 5 м, летвица око 1 м и метална мерна трака дужине око 1 м. Неки падобрани су направљени од материјала, који се брзо наелектрише и електростатичким пољем привлачи сваку страну честицу прашине. Ако те честице остану између слојева чрсто спаковане и у сталном кретању мрдане, оне могу оштетити и ослабити влакна куполе. Чим приметимо дејство наелектрисања, металном траком пређемо преко површине и привлачно поље се неутралише.    

.

 Куполу пажљиво раширимо, поскидамо гумице и размрсимо канапе. Гумице одмах бацимо, да их случајно поново не употребимо. Проверавамо, да ли има страних тела, инсеката, трња, чичка, флека и сличног. Све то указује на услове експлоатације, третман и будуће последице.
 


 Детаљно прегледамо сваки сегмент, обострано и спојеве, конце на штеповима. Не сме бити истегнутих и конаца који висе Површина мора бити без приметних оштећења, уједначене боје, без натписа и налепница.



 Сва поља на спојевима ивица имају ојачање, за које је повезан канап. Та ојачања додатно проверити јачим цимањем или окачити терет од 30 кг. Нема видљивих последица тестирања на исправном падобрану. Ако има 20 канапа, могу сигурно издржати терет од 600 кг, или успорење 6-8 Г.



Проверити сличност дужине канапа и у случају већег одступања од 20 мм, нарочито проверити стање истегнутог канапа и његових спојева с куполом и збирном гуртном.  Покушати истезање и ако се примети повећана еластичност, или трајно повећање дужине, извршити његову замену.



Све канапе треба проверити погледом и додиром, провлачењем између прстију, Површина канапа мора бити без икаквих оштећења, без набора и чворова, неупредена и беспрекорно чиста.

Паковање падобрана

Сваки произвођач препоручује свој поступак, мада нема битне разлике. Има више врста торбица, па се те разлике у главном односе на редослед и начин слагања канапа и упакованог падобрана. Суштина ефикасног и брзог отварања падобрана се обезбеђује паковањем куполе савијањем у ЦИК-ЦАК, прво уздуж, па попреко, на димензије торбице и слагањем паралелних канапа у ОСМИЦЕ.


 
Гуртна се затегне и фиксира, а на супротној страни изнад куполе, затегне гумена трака с жичаном куком на крају. Тако смо обезбедили услове за самосталан лак рад. Помоћник је пожељан, због бржег рада и истовремене сопствене обуке.



Купола се подели на две половине, преме подели на гуртни и групе канапа, Сваки сегмент затегнемо, испегламо руком и сложимо што прецизније један преко другог, као листове књиге. Истовремено пазимо на нечистоћу и наборе.



Када завршимо слагање сегмената прве половине куполе, фиксирамо је теретом, да се не помера, док слажемо другу половину.



И другу половину спаковане куполе фиксирамо и све канапе затегнемо и уредимо да буду паралелни, без икаквог укрштања и провлачења. Сложене половине примакнемо једну из другу по уздужној оси.




Сложену куполу уздуж пресавијемо у цик-цак, на ширину торбице-контејнера.



Другу половину пресавијемо окретањем по уздужној оси и враћањем у почетни положај, да се не уврну паралелно сложени сложени канапи.



Поравнамо и уједначимо пресавијање, јер лако клизе и излазе унутрашњи сегменти.

Она гумена трака сада држи затегнуте сегменте, па пажљиво завучемо руку између сегмената и равнамо наборе и могуће преклопе. То ће олакшати касније паковање на малу запремину и купола се неће пуно гужвати.



Узужина пресавијања одредимо на основу димензије торбице за. Попустимо затезну гуму на врху куполе и само благо затежемо, да се не гужва при савијању.



Дужа страна је око 0,3 м, па ће то бити уздужино пресавијење.

Мерну траку и летвицу користимо за прецизно мерење и пресавијање, али искусним летачима то није неопходно.
За одређивање димензија савијања, они користе саму торбицу, а савијање врше преко брида длана у једном покрету.




Наставимо слагање водећи рачуна о димензијама.



Једном руком притискамо сложене делове, да се не померају.



На крају пресавијања, поравнамо ивице.



Чврсто ухватимо спаковану куполу и угурамо је на дно торбице.



Паралелне канапе једном пресавијемо на ширину торбице и ставимо поред сложене куполе. Кроз омчу на првој ивици торбице провучемо помоћну памучну "пертлу". Треба да буде БАШ памучна, јер не загрева и не оштећује канапе, при провлачењу.



Пертлу провучемо кроз супротну ивицу торбице, затежемо и поравнавамо да нема набора на спакованој куполи.



Затежемо пертлу, док не ивучемо целу омчу.



Затим провучемо омчу и кроз преостала две ивице торбице уз помоћ пертле.



Затегнемо омчу, поправимо наборе и облик чврсто упаковане куполе и кроз омчу провучемо пресавијене канапе. Канапи морају бити паралелни и прецизно савијени, да кроз омчу прође само део дужине до 50 мм.



Сада уклонимо помоћну памучну пертлу и прегледамо стање система, чистоћу и евентуална оштећења.



Спојимо падобранску гуртну на средину гуртне на систему.



На дно чисте КОВЕРТЕ система, прво сложимо гуртне, па онда слажемо канапе.


Канапе слажемо У ОСМИЦУ, да се не мрсе и лако испруже при активирању. У верзији, свака ОСМИЦА се фиксира гумицом, да се додатно спречи мршење канапа. На спаковане канапе се стави торбица, која је повезана кроз омчу на ручици за активирање.
Пожељно је да гумице напрашимо талком, пудером. Бирамо безмирисне и без других додатака. Има га код сваког вулканизера, а може послужити и БЕБИ ПУДЕР. Тако спречавамо старење гуме и лепљење за канапе. Обавезно се стављају нове гумице, при препакивању куполе.



Поново користимо памучну пертлу за провлачење омче на крајевима КОВЕРТЕ на систему.



Провучемо кроз супротне ивице, затегнемо и ПЕГЛАМО положај, да буде симетричан и правилан.



Провучемо омчу и кроз преостале две ивице, да горња ивица буде са заштитним преклопом на ЧИЧАК. Увучемо осигурач, ИГЛУ и извучемо пертлу.



Врх ИГЛЕ окренемо ка превоју чичка, да случајно не закачи за нешто.



Ручицу за активирање падобрана пажлјиво фиксирамо на чичак, тако да активирање буде лако и жељено. Трака између ручице и игле не сме бити затегнута, да се не би случајно активирао падобран.
Овако упакован падобран се сигурно брзо отвара, ако извучемо иглу.



Торбица с падобраном може бити на разним местима. Испод седишта, испред летача. са стране, али мора бити на дохват руке за сигурно активирање.

Проверимо функционалан положај ручице и лако потезање.




Погледом и руком ухватимо ручицу и потегнемо у два корака. први корак има функцију, да се ослободи од чичка и заузме повољн положај за бацање падобрана у жељеном смеру.



Када ручицу ослободимо чичка, онда је ефикасније бацање.



Затим се затеже и извлачи игла, отвара коверта и торбица испада у смеру замаха руком.



При затезању канапа, извлачи се пресавијени део из омче на торбици, отвара торбица и испада купола падобрана. Ако нема сметњи и има довољно протока ваздуха, падобран се сигурно отвара.
Пробно активирање је обавезно.
Постоји врло мала могућност, да смо негде погрешили, али је за вежбу важнији доживљај летача, да потезањем ослобађа резервни падобран. Тај покрет треба понављати у разним положајима, сагнут, другом руком и лежећи, да би се стекао рефлекс, којим се  спашава глава. Цео поступак распакивања, прегледа, опипавање и паковања падобрана  је неопходно искуство. Тако се стиче сазнање да у торбици није мамин доручак, него озбиљна опрема.
Схватају се његове особине, боље се чува и правилније активира.

Када и како се активира резервни падобран?


 Ако није могуће довести меко крило у функцију контролисаног лета, има услова за отварање куполе, за вежбу и по задатку.

На изнанадан отказ меког крила, треба реаговати сталожено и ефикасно. Претходним упознавањем и обуком прегледа и паковања падобрана, доприносимо сопственом самопоуздању, сталожености, бољој процени и  безбеднијем падању.
Знамо да је то критичан тренутак и да треба умирити ротацију и тумбање, да се канапи не уплету и има услова за пуњење куполе.
Такође знамо, да од тог критичног тренутка престаје свако летење и имамо само  приоритет што мању брзину удара. Ако смо на већој висини и имамо времена, јављамо своју ситуацију и позицију и процењујемо место удара до нај ближе помоћи, комуникације, воде, пута и ел. водова. Умирујемо ротацију, ако је има и покушавамо да стабилизујемо падање, без љуљања и лепршања.
Не радимо радикалне покушаје, да не угрозимо куполу падобрана.
На малој висини се трудимо да заузимамо максимално безбедан положај и припремамо се, да јак удар  дочекамо ногама.

Ако се у моменту отказа меког крила налазимо на већој висини у јакој турбуленцији, тумбању и дизању, не треба активирати резервни падобран. У таквим условима је скоро сигурно, да би се купола и крило упетљали.Треба покушавати на сваки начин излазак из непогоде и активирање крила. Не одустајати од активирања крила никако!  Употребити сво знање и пратити како крило реагује на покушаје, а не гледати доле, све до висине када МОРА  да се вади игла и висина је довољна за сигурно пуњење резервног падобрана.
Ако дува јак ветар и носи нас на  непожељан терен, пожар, планинску литицу, густо насеље, боље је касније активирање падобрана и раније падање на безбеднији терен.

Активирање резервног падобрана није гаранција безбедног падања.
Његова мала површина, утицај куполе меког крила, уплитање и окретање, могу убрзати падање. Пре удара, треба протегнути ноге пар пута, да се убрза циркулација крви и бити спреман на јако одупирање делимичносавијеним ногама. Ако се пада у шуму,ноге треба да су састављене, да се не најаши на неку грану,  руке лактовима на грудима и шакама на лицу, кациги, да се заштитиврат и лице. Не затварати очи, него до последњег тренутка погледом истраживати могућност, безбеднијег положаја и активирања мишића у право време.

Високо напонски водови  нису смак света. Ако је суво време и не раширимо руке, можемо проћи између проводника (жица) неосмуђено. Ако се закачимо за једну. не померамо се ка осталим жицама, него силазимо доле уз помоћ сопствене опреме. Није прихватљива помоћ возилом испод проводника, мердевинама и сличним потенцијалним КРАТКО СПОЈНИЦИМА. Не заборавити, да птице нормално слеђу на све високо напонске водове и нема последица, јер не слећу на две жице у исто време!

Пад у реку
налаже што брже одвајање од система и куполе. Разлог је разлика специфичне масе воде и ваздуха за око 1000 пута, па је иста потопљена површина падобрана, моћна да носи и толико пута већи терет, око 50000 кг!Текуће и вртложно струјање воде није могуће савладати. То није знао покојни падобранац, када је пре неколико година упао у Дунав, код Смедерева. Било му је жао куполе... Грешка!
Добар и присебан пливач
, може скинуту опрему намотати на што мању запремину и тако је малом силом држати. Заостао ваздух између густо намотаних површина има узгон у води, па чак може неко време бити и помоћни ослонац за лакше пливање!
Пад у стајаћу воду, језеро и море, налаже супротно понашање.
Нарочито, ако је температура воде ниска и дува јак ветар, не треба одбацивати опрему, него је максимално користити. Губитак сопствене топлоте је нај већа опсност, па се треба умотавати у крило и падобран, јер слојеви воде између материјала мање одводе топлоту. Слично се понашамо падом у снег.

После трас, није крај!

1. Отворимо очи и чека нас ауто, распаљен роштиљ и слична маштања. и тако је само у сну.
2. Реалност је, буђење у некој вукоје...., окачени, поцепани, заглављени...

Приоритет је физички опстанак
Прво проценимо сопствено стање.

1, Дисање:

Отклонити сметње,
пљунути гнездо, лишће, угрушак крви, жваку (ако лети будала), део опреме, куполу и плућима направити довољно места за дисање. Ако је пробијен грудни кош, брзо запушимо рупу, да "дихтује" и не пролази ваздух.

2. Циркулација:

Зауставити губитак крви и отклонити сметње протоку
.
Сетимо се, да је самопомоћ нај ефикаснија помоћ и брзо притиском на место крварења зауставимо губитак крви.
Затим истражујемо, како и фиксирамо компресију, да би могли да спроводимо елементе самоспашавања. Ослободимо део тела, који је пригњечен или стегнут канапима, да омогућимо циркулацију.

3.Имобилизација:

Поломљене кости
не можемо поправити, али можемо спречити да настану веће повреде. Пажљиво се крећемо и покушамо фиксирање ломљаве колико можемо, без покушаја поправке. Ако је помоћ извесна у кратком времену, онда треба мировати и сачекати.

4. Спашавање:

Ако паднемо далеко од сваке помоћи и не знамо локацију.

Приоритет је очување животних функција, ваздух, топлота, хладноћа, вода и храна. Покушамо да се сетимо задњег погледа у лету и орјентације, по том сећању. Где се налази пут? Насеље? Река? Ако нема помоћи нигде, онда бар ел. водови! Два камена на крајевима канапа се баце и намотавањем саставе две жице. То изазива кратак спој и прекид струје, па мора неко доћи и поправити, наравно успут и спасти падобранца. Ако је живот угрожен, није штета ни упалити шуму!
На крају, спасени, збринути и свесни, да смо се спасли сопственимспособностима, а падобран је само средство.

Зоран Маринковић

Данас 24.11.2007 g. је на Авали одржана вежба отварања резервног падобрана.
Наш стари инструктор летења Воја и Чех Томаш, су разепели дебелу сајлу између два дрвета за стазу котураче и залетање летача. Спуштањем низ сајлу се убрзавало кретање и отвареним падобраном кочило. После је увежбавано паковање, па поново активирање. Тако је вежба понављана, колико је ко хтео и могао. Уз велике мере безбедности, само се чуло весело добацивање. Већина летача је учествовала у паковању сопственог падобрана, а неки су почели и самостално, јер их је било много више од ПАКЕРА. Врло корисна вежба за правилно доношење одлуке, када и како отворити падобран. У наставку прилога, практично je савладаna обуке руковања резервним падобраном.






 

Коментара: 15


# Зоран Маринковић параглајдинг Милица Маринковић ко је ко
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Мирољуб Јанићијевић 03.05.2007.
    Интересује ме, ко је написао текст, поразговарао бих са човеком.

  • (+0) (-0)

    Zoran 03.05.2007.
    Аутор: Зоран Маринковић
    Одобрио: Слободан Николић
    Демонстрација: Милица Маринковић
    Контакти на: www.aero-edu.org
    Критике, коментари и допуне су добро дошли, на овој страни.

  • (+0) (-0)

    Sale 03.05.2007.
    Zar ne bi onaj neparni segment (ima ih 21) trebalo ostaviti i od njega formirati otvor za brzo pumpanje kupole, i jos mi se cini da ne bi trebalo sve kanape spakovati u kontejner. Jedan kurs pakovanja i bacanja rezerve bi u svakom slucaju dobro dosao

  • (+0) (-0)

    Zoran 03.05.2007.
    У току је анализа повољних познатих локација, за вежбу БАЦАЊА резерве. Охрид је природна повољна локација, али је далеко, па су нека фрушкогорска језера реална могућност. Идеја је и регистровање полигона, или коришћење неког постојећег. Тако би заокружили тему ПАДОБРАН. Постоје различите варијанте паковања куполе. Све су скоро подједнако ефикасне и добро их је познавати. Није ми била намера да улазим у сваки детаљ, него истицање, да је ПРИОРИТЕТ БЕЗБЕДНОГ ПАДАЊА У ГЛАВИ, а не у торби. Да је лично искуство, провера, паковање и бацање резерве, добар предуслов безбедном падању.

  • (+0) (-0)

    Dishi68 04.05.2007.
    Једно лаичко питање, тј. неколико питања: Да ли је изводљиво уградити витло на глисеру? Колико је тешко витло? Која је неопходна брзина возила да би витло имало функцију полетања глајдера?

  • (+0) (-0)

    Zoran 04.05.2007.
    Отворио сам нову одговарајућу тему: ЛЕТАЧКА ОБУКА и одговорио на форуму.

  • (+0) (-0)

    Zeljko Ovuka 05.05.2007.
    Dodao bih sledece:
    1. U PG-u rezervni padobran treba stalno da se nosi osim u PARA-PRO 1 vezbama koje se odnose na livadu. Nikada neces znati, cak i kada poletis sa malog brda, na koju ces visinu otici.
    2. Po mom skromnom misljenju bacanje rezerve iznad jezera radi boljeg osecaja, nije potrebno, jer se to vezba pred sletanje na 2-3 metra visine. Samo se ostecuje oprema kvasenjem-susenjem.
    3. Svako ko poleti i odvoji se od zemlje, treba da opipa rucicu rezerve, da stekne osecaj gde je, jer kada zatreba, promasaj rucice i povlacenje neceg drugog u panici, moze biti kobno.
    4.Samostalno pakovanje rezerve pre obuke, bez obzira na odlican opis, takodje moze biti kobno.
    5. Administracija te tera da nosis rezervu, sbog sebe i drugih, a problem je instruktora i samog pilota hoce li isti biti obucen za njegovo koristenje ili ne.

    Zeljko Ovuka
    -do sada 2 puta bacao rezervu radi spasavanja-

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Бахатост и незнање, су основни узроци летачких незгода. Ванредна ситуација (незгода), при којој се принудно активира резервни падобран, захтева озбиљну анализу. Подразумева се, да је летач себи угроѕио живот и мора кориговати понашање. Ако летач поново ризично лети, угрожава живот и мора се спашавати резервним падобраном, онда треба да оде на контролни преглед здравља и стручности. Обично би се утврдиле рупе у знању, због прескочене или траљаве теоретске наставе и бахатост размаженог маминог јединца. Ретко се утврде психичке сметње, али лако и брзо у ЈАТ-овој медицини рада. Тамо су врхунски психолози Смиља и Зоран, а и Психијатар Влада. С тим лекарским уверењем о здравственој способности, теба доћи у наш Центар, на бесплатну теоретску наставу и практичну обуку, по квалитетном војном програму и савременој методици. Само систематска обука летача омогућава услов за безбедно летење, јер трећи пут може и резарвни падобран да откаже!

  • (+0) (-0)

    agvozden 05.05.2007.
    jedna od diskusija na ovu temu:
    http://juventusventus.org/forum/viewtopic.php?t=108

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Одговор Жељку: - 1. Летач лети високо, колико жели и услови дозвољавају. Увек може мање, а не може вишље.- 2. Резерва се не баца изнад воде, ради бољег осећаја, него због смањеног ризика од повреда при паду. На 2-3 м висине се не отвара купола, него на већој висини. Мања је штета од квањења опреме, него од могућих повреда при падању на земљу. Зато се и вежба активирање резервног падобрана изнад воде.- 3. Положај ручице се проверава у претполетном прегледу, а не у лету. Паника се јавлја, због страха, страх због не знања, а не знање, због лењости и бахатости.- 4. Ако је знање моћ и увежбаност способност, онда незнање изазива завист и може бити кобно.- 5. Бахата и нестручна администрација омета развој и угрожава безбедно летење. Нема одговорности, па прописују, шта им хороскоп каже. Тако се провлачи и "обавезно ношење падобрана", без предходне обуке о коришћењу!? Очигледна будалаштина и кривично дело довођења летача у заблуду, да је безбедан, а није сигурно, ако није обучен за коришћење.

  • (+0) (-0)

    herkules 05.05.2007.
    Prvi put vidim ovakav sistem za PG u kojem bi rezerva trebala da ispadne sama kada je mi oslobodimo osiguraca(kao kod padobranske rezerve),sigurno je rijec o necemu sto je prevazidjeno ili zastarijelo inace bi bilo masovno(vec bi ga vidjeo).Cesto u PG nema dovoljno brzine propadanja da se ovakva rezerva otvori.Moj drug je uspjesno otvorio rezervu na manje od 30m i uspjesno se spasio sigurnog loma ako ne i same smrti.
    Gledao sam vjezbe bacanja rezervi iznad jezera i u skoro 50% slucajeva dolazi do nepredvidjenih rotacija i upetljavanja na koja pilot veoma malo moze da utice.Zato nikada nebih bacao rezervu iznad jezera samo da vidim sta ce da se desi,a bacanje na sletanju sam radio nekoliko puta na visini od 3-4m i bilo je i vise nego edukativno(sve je isto osim sto rez.padobran ne uspije da preuzme kupolu do kraja zbog male visine i male brzine.

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Бацање резерве на малој висини је добра вежба, јер се стиче искуство. Припази се на убрзање крила, због кочења и на време парира. СИВ-курсом је предвиђено, да се у оквиру ризичних вежби изнад језера, користи и падобран. Наравно, да се може изнајмити, или користити стара опрема за купање.

  • (+0) (-0)

    Zoran 02.08.2007.
    АК АРЕС је организовао летачки КАМП, 5 дана наставе наших нај-летача, па сам сазнања са тих предавања унео у прилог 2.08.2007. Садржај је нешто измењен и квалитетнији, али је остао нагласак на суштини, да се БЕЗБЕДНОСТ НЕ КУПУЈЕ! Хвала Цекију и Гугију, мојим учитељима.

  • (+0) (-0)

    Zoran 24.11.2007.
    Пропустио сам један бажан детаљ. У нашим оскудним условима се често набавља половна резерва у не одговарајућој торбици.
    Торбица треба бити одговарајуће величине.
    У случају МАЊЕ торбице, падобран се врло тешко пакује, прејако стиска и цеди скоро сав ваздух, између слојева материјала. То повећава лепљивост и успорава отварање. Сила натезања крајева торбице је превелика и излазни канап јако вуче иглу и први део пресавијених канапа. Та сила може бити толика, да повећаном силом трења потпуно блокира извлачење снопа канапа, при мањој брзини падања. Чак не помаже ни помоћни падобран. Такође, прејаким притиском се ПЕГЛА ивица и ослабљује пресавијен материјал.
    У случају ВЕЋЕ торбице, материјал и канапи могу мењати позицију и међусобним уплитањем потпуно блокирати отварање. Друга штетна појава је ТРЕЊЕ материјала, хабање и повећање порозности.
    Летос сам видео две резерве упаковане у превелике торбице. Могуће је смањити запремину уметањем

  • (+0) (-0)

    Zoran 24.11.2007.
    уметањем сразмерно обликованих плоча од стиропора. Треба је само исећи према величини торбице, обрадити ивице шмирглом и умотати у памучну крпу.
    Обе превелике торбице су веће за око 1 литар, па је потребан стиропор дебљине 2 см, за димензије торбице око 20 Х 30 см.


[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима