Алексиначка Младост искусним тимом напредовала до историјског успеха

Прво као “безимени”, Алексинац је 1957. године имао кошаркашки клуб који се такмичио и имао добре резултате. Годину дана касније, на иницијативу професора Гимназије, клуб је добио име и званично је оформљен.

Младост - тако се клуб звао и такмичио скоро 20 година, а ово име добио је због играча, младих кошаркаша. 1976. године је клуб постао Напредак - како се и данас зове и представља југ Србије у највишем домаћем рангу такмичења.

О томе је писао некадашњи председник, тренер и играч Напретка Светислав Видановић Свитац. Првих 50 година алексиначког клуба преточио је у књигу Напреткова Младост.

Клуб је званично формиран 1958. године, а основао га је Милутин Павловић Лута, професор у алексиначкој гимназији, али почео са радом годину дана раније када није имао ни име. Кошарка је сада спорт број један у нашој општини, а брзо је постала популарна након оснивања клуба - прича Видановић.

И сада је редовно на трибинама када игра његов клуб.

Радује се успесима садашње генерације Напретка, а верује да је за то било потребно много труда и рада.

Било је у клубу успона и падова, некада се играло чисто из љубави према кошарци, о парама се није размишљало. Сада и новац представља један од разлога за бављење спортом. Сада то иде добро, па верујем да ће Напредак бити у горњем делу табеле - верује Видановић.

Присећа се и кошаркаша који су током 62 године постојања заиграли за Напредак, а Видановић је поменуо нека имена:

Почело је од Милутина Павловића, Мирослава Маркишића који су били на почетку. Ту је Владимир Дашић, некада најбољи стрелац клуба. Просечно је давао 50 поена по утакмици, а када да 40 поена, новинар напише да је подбацио. Имали смо Вујевића, доста играча из Ниша, затим Слађана Стојковића, још један кошгетер, затим Хортник, па Душан Пројовић, сада потпредседник Кошаркашког савеза Србије, новинар Тома Тодоровић, Аца Цветковић, као и многи други - присећа се Видановић.

Историјски успех уз искусан тим

Кошарка је у Алексинцу одувек један од омиљенијих спортова. Томе сведоче и бројне младе генерације кошаркаша које су играле за клуб, али и они који кад год се укаже прилика играју баскет на Ташу.

Иако су се претходних 6 деценија многи млади кошаркаши Напретка истицали по квалитету и таленту, али и били успешни на паркету, нису успели да обезбеде пласман у први ранг.

То је пошло за руком актуелној екипи, у којој су углавном старији и искуснији играчи.

Једини су представници југа и истока Србије у овом такмичењу, а тренер Алексинчана Небојша Раичевић каже да су за то заслужни добра селекција и велика борба.

За успех је потребна добра селекција играча који да се боре да донесу успех свом клубу. Ако се сваке године мењају играчи то тешко доноси резултат. Што се тиче југа и истока Србије, Напредак има најмања средства и базу играча. Ту су Ниш, Лесковац, Пирот, градови који имају више пара и базу нових младих играча. Алексинац има проблем јер нема младе играче, али то је сада почео клуб да ради и већ има 100 деце које тренирају - каже Раичевић.

Оно што је годинама красило Напредак су млађе категорије чији је највећи успех било учешће кадетске екипе на финалом турниру Кошаркашког савеза Србије у сезони 2006/07.

Тада је играо и садашњи капитен сениорске екипе и једини Алексиначнин у првом тиму Никола Раичевић који каже да је атмосфера у клубу у коме је одраста као кошаркаш одлична, али посебно истиче њиховог "играча" на трибинама.

Клинци се више не интересују за спорт, али када мала средина има прволигашку екипу, има више интересовања. За овај успех прве екипе, поред играча, заслужна је публика која је увек била шести играч и због њих је Напредак овде где јесте. Атмосфера је увек била супер што краси ову екипу, како на утакмицама, тако и ван терена - каже Раичевић.

Најискуснији у тиму из Алексинца је 39-годишњи Славиша Богавац који добро познаје кошарку у овом крају. Најбољи играч Друге лиге ток прошле сезоне сматра да кошарка на овим просторима није примамљива многим играчима, али да је потребна њена децентрализација.

Треба да је више оваквих клубова из оваквих средина. Имамо пуну халу, велику подршку навијача и то је јако важно за кошарку. Дуго сам у спорту, кошарку волим и целог живота сам у кошарци. Већина клубова је из Београда, а ми смо једина из централне и јужне Србије. И то је велики успех јер је на југу теже радити. Играчи пре одлазе у београдске клубове, него да дођу на југ Србије - каже Богавац.

Напредак - понос Алексинца

Ове сезоне алексиначка Хала се више пута показала као неосвојива тврђава. На утакмицама Напретка трибине су испуњене до последњег места, а навијају готово све генерације. Алексинчани су верни навијачи и зато играчи управо њих истичу као заслужне за овакав успех.

Драго ми је да се коначно југ врати на кошаркашку мапу, а драже ми је што је то урадио наш Напредак. Чекао сам дуго година, па коначно дочекао да гледам неке од најбољих српских клубова у Алексинцу, а посебно ми је драго да те утакмице пратим са сином и унуком. И што се љубав према Напретку преноси са колена на колено - истиче један од верних навијача.

И тренер Раичевић напомиње да је поред тима који је направио изузетан резултат, који многи нису очекивали, за велики успех алексиначке кошарке важна и подршка навијача.

Атмосфера је феноменална, бодре нас до задње секунде. Изузетно је и што наши навијачи не вређају противнике. Ипак, морамо да будемо свесни да је ово веома тешка лига, да има много јаких екипа и да ћемо морати да се боримо до задњег кола да би им ово приредили и следеће сезоне - каже тренер.

Напредак је за досадашњи успех, осим епитета "понос града" и химне коју су Алексинчани осмислили за свој клуб, награђен и за најбољи спортски колектив, а тренер Раичевић је проглашен за најбољег у Алексинцу. Каже да им је циљ да се задрже у КЛС лиги, што ће бити велики изазов, јер су готово сви тимови изузетно квалитетни и свако може сваког да добије.

Аутори: Јована Адамовић и Љубица Јоцић / Извор: Јужне вести