Садили смо “шаргарепу”, данас чупамо похлепу и насиљеСадили смо “шаргарепу”, данас чупамо похлепу и насиље
Претрага
cirilica | latinica

Садили смо “шаргарепу”, данас чупамо похлепу и насиље

rss

08.12.2017. Милица Новковић

Шаргарепа је прво наметнута породици, васпитачима, наставницима. Недопустиво је њих окривити за вршњачко насиље.

Пише: Милица Новковић, аутор „Породичног буквара"

Деведесетих година прошлог века развијени су понудили држави плишано, меко васпитање. Држава га је је, у пакету демократске транзиције, прво наметнула родитељима, васпитачима и наставницима. Наметнула им је шаргарепу, уцену или поткупљивање у васпитању, уз законом забрањен штап и дечија права, са кордонима бранитеља деце од „злих“ родитеља и наставника. Био је то почетак краја родитељског и наставничког ауторитета. Био је то почетак урушавања породице и школе. Деца су постала лоши господари, родитељи и наставници још горе слуге. Деца су васпитавала и преваспитавала одрасле, којима је држава плишаним васпитањем везала руке. Деца су доносила одлуке шта ће урадити или не урадити, колико ће учити и да ли ће учити и увек су нам давала до знања колико ће то коштати. Био је то почетак насиља свих облика, као природног пратиоца похлепне свести. Насиље је узрастало, узраста и узрастаће. Мала деца, мало насиље, велика деца, велико насиље, одрасли људи превелико насиље. Никада виђено у историји породице и друштва, бар у Србији.

Истина, поприлично вешто кријемо насиље, свако из свог разлога, а онда када оно ескалира и када нас узнемири и пробуди, онда узрасте у нама „снага Марка Краљевића“, подигне се цела Србадија на ноге, да решава проблем вршњачког насиља као последицу, али ће и овог пута ћутати о шаргарепи, као узроку. 

Шаргарепа је данас намењена модерној жени, штап мушкарцу. Замењени васпитни модели увећали насиље и међу њима.

Е, да је шаргарепа изродила само проблем вршњачког насиља, ни по јада. Али шаргарепа и штап су направили општу пометњу и у односима између мушкарца и жене, између дечака и девојчице, момка и девојке, мужа и жене, где све пршти од насиља. Како се плишано васпитање годинама пелцовало на свим нивоима друштва, дошло је до врло веште зaмене васпитних модела, када су у питању полови. Дечацима, мушкарцима следује казна, штап ако се побуне што их плишана демократије скида с власти, а да им нико није објаснио зашто и шта ће бити даље са идентитетом дечака, момка, мушкарца. Вековима су мушкарци држали штап(власт) у рукама, а сада обрт. Збиља им није лако.

Девојчицама, девојкама, женама данас следује шаргарепа, само ако следе ток развоја плишане демократије. И тако се направи прави рат између жене и мушкарца. Мушкарца прогласише насилником, што и постаде. Девојчице, девојке, жене, условљене позитивно, шаргарепом, полако али сигурно стичу мушки мозак, убрзано билдују мишице, буде свој тестостерон, како би оне узеле штап у руке и мушкарце сатерале у мишју рупу, хоћу рећи у женску енергију. Док се то не деси, штап држи држава и брани жене од мушкараца, као што је до скоро бранила децу од родитеља и наставника. Шаргарепа и штап су прво угрозили породицу, преко деце, а онда су разорили мушко женске односе. Ово су два најјача проблема, који стварају огромну напетост у свима, а где је напетост ту је и насиље. За менe je вршњачко насиље само део пребогатог арсенала насиља.

Напетост празнимо насиљем, пунимо се…погодите чиме?
Готово тридесет година, нараста напетост у деци, у младима, у одраслима. Зашто? Где су шаргарепа и штап у васпитању, где је замена вековних улога мушкарца и жене, штапом и шаргарепом, ту је НАПЕТОСТ. Напетост мора и да се празни, а када се испразни, мора поново да се пуни. И тако смо сели на вртешку која се врти све брже и брже и нико не зна како да је заустави .

Одавно су сви заборавили и на штап и на шаргарепу, ушли смо у зависност од потребе да будемо напети и потребе да празнимо напетост. Напетост се празни свим могућим облицима насиља од физичког, преко емоционалног до сексуалног. Испражњено тражи ново пуњење..

На тржишту свега, то истина, док има потребе за пражњењем и пуњењем. Ту су одлични произвођачи, још бољи трговци и напети потрошачи, без којих ово тржиште не би постојало. Прошетајте мало по интернету, по тв каналима и утврдите шта се све нуди деци, младима, одраслима плишане свести, а они све то хоће, јер су спремни баш за такву понуду. Значи да није проблем у произвођачима и трговцима већ у потрошачу. Мислите о томе.

Ту су: најокрутније игрице, засноване на казни и награди, можеш да играш или посматраш, на исто ти дође, ту су хорор филмови, филмови препуни насиља, смрти, секса, као неизбежним пратиоцем, клипови вршњачког насиља, порно клипови за сваку врсту сексуалног поремећаја, од сексуалне зависноси до …далеко било. Ту су геј параде, као потврда да си „ин“ а дубоко у теби питање да ли је то збиља „ин“, ту је криминал, ту су коцкарнице уживо или он лајн, ту су тв ријалити са насиљем и сексом уживо, једни су посматрачи, њима слични су учесници, ту су ријалити у писаним медијима са истом матрицом, секса и насиља, ријалити у политици, ријалити свуда и на сваком месту. Све понуде понуђача типују на потребу плишане свести свих, да се задовољи звер звана похлепа и потреба за пуњењем и пражњењем напетости.

После пуњења следи пражњење, следи насиље.

Када смо добро напунили мале и велике потрошаче, плишане свести, а увек су то дечак и девојчица, момак и девојка, мушкарац и жена, када смо богатим арсеналом производа увећали похлепу и напетост у људима, тада почиње други чин звани пражњење. Истина аутоагресија није толико видљива, болести и болсети зависности младих су „нормалне“, али је зато агресија видљива и углавном се њоме бавимо.

Данас вршњачко насиље опет кулминира, а уствари за 30 година откада царује плишано (награда, казна, презаштићивање, вербализам и злоупотреба имитаторског ума), оно никада није ни стало. Само га некада ставимо у жижу, некад ћутимо. Вероватно се ставља у жижу када плишана демократија мора да направи неки скок у „развоју“. Некада се обелодани насиље међу половима, некада насиље у вртићу, некада насиље деце над одраслима и обрнуто, некада насиље девојчица над девојчицама, насиље девојчица над дечацима… а сад су све очи упрте у насиље међу поодраслим вршњацима

Овог новембра 2017. се гласно говори, кука, ламентира над судбином младих, јер вршњачко насиље није било никада јаче и окрутније. Неко насилник, неко жртва, а знамо да су и жртва и насилник у истом проблему. Са свих медија, сви гласови одраслих стопили се у један, у једну реченицу: Србија мора стати на ноге и обрачунти се са вршњачким насиљем. (Ову причу слушамо последњих 20 година и увек се затресе гора, а роди се нека европска новотарија.) Овог новембра је то много силовито, сигурно се иза горе нешто ваља.

„Морамо, кажу медији, „сви, али баш сви да се окупимо око наше деце: и наставници и родитељи, медији и законодавци и они, који ће разрезивати казне родитељима, наставницима, и министарства и школе без насиља и позоришне трупе, које делују превентивно и владин и невладин сектор и борци за родну равноправност и полиција и уредници и власници тв и РРА и лекари и социолози, сви, сви, али баш сви да скупа порадимо на превенцији и смањењу насиља међу младима.” Циљ је један и јасан и гледа нас и намигује са страница медија. Да међу младима смањимо најизраженије облике насиља: „Ширење лажи, оговарање, сплеткарење, претње, застрашивања, омаловажавања, и оно реално насиље и оно виртуелно на бројним мрежама, да зауставимо физичко насиље међу младима и децом, шутирање, ударање, песничење, шамарање, сексуално насиље, насиље над наставницима, над родитељима, па и над државом, ако хоћете…“

Не можемо ништа урадити док не пронађемо кривца

Када пажљиво прочитате све наслове у медијима, послушате све радио и тв емисије, који пишу и говоре на тему вршњачког насиља, овог новембра, не можете да не приметите да су издвојена три главна кривца за овогодишње насиље међу младима. То су родитељи, наставници и тв ријалити. Њима ће се бавити законодавци, разрезивати казне родитељима, одузимати лиценце наставницима а телевизијама, које емитују ријалити, сигурно ће удесетостручити новчане казне.

Добро, наставници и родитељи некако представљају логичну целину, када су у питању детектовани кривци, јер је држава деведесетих баш код њих засадила шаргарепу, као узрочника вршњачког насиља. Везала им и руке и ноге, ударила клинце под нокте, ко малом Радојици, уништила им ауторитет, јер су деца плишане свести постала њима лоши господари, заштићени ко бели медведи. У новој реформи образовања се не може без родитеља и наставника, они мора да постану сви ко један- мали Радојица и да, уз и даље окачен камен око врата, испливају и пливају узводно.

Откуда само тв ријалити у групи окривљених?

Но, откуда само тв ријалити у групи криваца за вршњачко насиље? Као прво, није фер само произвођаче тв ријалита ставити у групу са родитељима и наставницим. Друго, недопустиво је да само тв ријалити буду прозвани, (тренутно их има само два, а толика повика), а да се о свим другим ријалитима ћути. Да их мало побројимо: ријалити у медијима, штампаним и електронским, ријалити у свим понудама младима на интернету, ријалити на естради, ријалити на свим мрежама, ријалити у политици, ријалити у животу. И не будите наивни, млади готово да нису пред тв ријалитима, они су својим моћним телефонима повезани са готово свим осталим побројаним ријалима. Пред тв ријалитима су углавном уморни родитељи, баке, деке, углавном они који прате и скупштински ријалити. Ипак није фер, да се на списку најкривљих нађу само ово троје.

Кривци су детектовани, прича о врашњачком насиљу добија свој озбиљан ток, углавном на превентиви. Брзо треба те младе излечити и довести у ред, јер малишани брзо расту па би им ови старији могли постати узори. Како ће се овом проблему стати за врат? Старим, препознатљивим методама, не брините. Да се мало подсетимо: Кроз позориште ћемо им причати како није лепо да буду насилници, играће улоге жртве и насилника, па ће насилницима бити жао када виде и осете како је тешко бити жртва. Учланићемо их покрет горана, извиђача… Школа без насиља ући ће у још већи број школа, јесте да то кошта, али само да насиља не буде. Они задужени за ред у друштву ће покушати да уграде у законе да и млађи од 14 година могу одговарати пред законом. Изборићемо се да се родитељи могу казнити од 30 до 100 хиљада динара за насиље, које почини њихово дете, али је важно и да та одредба закона и заживи. Можда ће РРА тражити веће казне за власнике тв кућа који емитују ријалити, док ће сви остали ријалити проћи некажњено.

Можда ће наставници и директори изгубити лиценце, јер нису завирили у сваки ћошак школе и ухватили ко кога оговара, удара, уцењује, пљује, ко сплеткари, ко шамара, ко кога псује, ко коме отима новац, уцењује га, застрашује, ко на фб коме отима шифре, а онда поставља монтиране слике голих девојчица, а испод понуда да „пуше“ само за 150 евра.

Само се једно питам како ће и када наставници стићи да образују децу, јер уз улоге предавача, васпитача није лако бити успешан инспектор Радиша, упркос помоћи свих стручних тимова, који помажу школи на превенцији вршњачког насиља.

Можда ће држава усвојити законе у којима “ће се насилник издвојити из школе на пет до тридесет дана и бити обавезан да сарађује са стручњацима, који се баве превенцијом, можда ће родитељ, наставник и директор морати да потписују уговор са ђаком, којим ће се утврдити како мали насилник, треба да се понаша убудуће“ и …још много тога. Тимови ће вредно радити, па неки и добро зарадити. За само пар дана медији ће се ућутати, јер морају да кидишу на нову тему. Теме се мењају, мељу али мељу и народ. Разумем их јер од тога живе. Теме буду, прођу, не реше се, иде се даље. Само једна, најтужнија, недопустива тема: убиство несретне маме Јелене, које траје и траје и да није у питању страшна смрт мајке, чија душа не налази смирај, да није иза несретне, убијене мајчице остало дете, рекла бих да је овај медијски ријалити надмашио и најбизарније тв ријалитије. Нажалост, ово није ријалити ово је најтежи облик неразрешеног породичног и медијског насиља, које подстиче насиље код свих, а да нико због тога није и неће одговарати.

Зашто се ћути о главном узроку?

Све разумем, јер разумем плишану свест. Само једно не разумем:Зашто нико, али баш нико неће да прозове главног виновника, узрочника насиља и међу малима и младима и између мушкарца и жене, ни узрочника насиља у породици,у вртићу, у школи, узрочника насиља у свим друштвеним и државним структурама… Зашто, када се сви, али баш сви, који данас креирају и виртуелни и реални живот, знају да је Шаргарепа прво наметнута породици, вртићу и школи и да је све кренуло одатле и са њом?! Традиционално васпитање,традиционална породица и традиционалне вредности су уклоњени са сцене живота. Плишано је породило плишану похлепну и насилну свест.

Знам шта ћете рећи: па стручњаци баш сада спремају нове едукативне програме опет за родитеље и наставнике са темом: Не треба вам више ни шаргарепа у васпитању.

Стручњаци су спремни да после тридесет година од увођења шаргарепе, обучавају родитеље и наставнике,(опет њих мукице), како им више не треба ни шаргарепа у васпитању. Збиља им више ни не треба, знам и ја. Знате ли зашто? Неко стручан, са стране је добро проценио да је шаргарепа уписана, кодирана у плишаној свести Срба, на свим нивоима. Шаргарепа је одрадила посао миленијума, на свим местима. Сада се она потпуно измешта само у руке произвођача и свих осталих ријалити мајстора. Можда ћемо јој подићи споменик, али је осудити нећемо. Васпитање? Како ћемо васпитавати, ми родитељи и наставници, своју децу, питате се. Не брините!!! Ко још мисли о том васпитању, ту је телевизија, ту су ајподи, тач телефони,таблети, мреже, интернет… са свим произвођачима, трговцима, а родитељи само треба да плате производе. Конзументи? Наша несретна рођена, или још нерођена дечица.

А насиље, шта ће бити са њим?

Наравно да ће се насиље увећавати и нервирати све нас, нарочито државу. Неће још дуго држава бацати паре на разне превенције. Коначно ће се на нов начин обрачунати и са вршњачким насиљем, са насиљем у целости, за свагда. За ту фазу, коначног обрачуна са насиљем међу децом, младима, постоји решење. Не можете ви млади да идете где хоћете, када хоћете, да базате улицама, дрогирате се у хаусторима, седите до зоре у кафићима, пуштате прегласну музику… Не може, морате да сте свежи и одморни за рад у капитализму, који нисте тражили. Коначно спољашњи ред у Србији се мора успоставити, као и у Европи.

Опробана решења постоје: јаке санкције за родитеље, а све уписано у законска и подзаконска акта, па када те родитеље ударимо по џепу, видеће они своје.„А пара не, а пара нема, а пара не…“ помоћно средство су пилуле за лилуле за оне најтврдоглавије, „хипер активне“, агресивне… Коначно, ред се у школама, на улици мора успоставити. За оне најнасилније постојаће јака, добро организована полиција, па ти мрдни бато, ако смеш. Све ја то разумем, јер збиља насиље и прича о насиљу нам је дозлогрдила.

И ја желим мир као и ви, али…

Не дај Боже да помислите да сам ја против реда у друштву, нарочито у школи. Итекако сам за ред, али превасходно за онај прави, истински, унутрашњи, који је последица Љубави и Доброте. Тај унутрашњи мир, доноси спољашњи. Обрнуто не иде. И зато за овај спољашњи, гробљански мир никада нећу и не могу бити, јер знам да Србија има решење. Не мирим се да са гробљанским, зомбираним миром уђемо у Европу. Хоћу у Европу, али са младима Србије, који су препуни радости , Доброте, Љубави према раду, реду, школи, родитељима, домовини, према природи и животу, према Европи. Ако такви уђемо у Европу, Европа ће нас коначно ценити и радовати се уласку првих радосница на њене просторе. Почеће и они нешто да уче и од нас. Бићемо ми необични инвеститори, који доносе радост на њихове просторе.

РЕШЕЊЕ? СРБИЈА ГА ИМА.

Коларићу, Панићу, уплитање, заплитање, саплитање траје 30 година, трајаће и даље. Да ли нам то казује да треба да капитулирамо, одустанемо од своје деце, од својих потомака, од животне радости? Нииикако, драги родитељи!!! Породица мора оздравити. Таква здрава, изворна породица држи кључ решења изласка из моралне и духовне кризе у којој се нашла Србија, као и цео свет..

Знам да ће многи родитељи депресивно рећи да се није лако извући из тог снажног вира у који нас је све увукла шаргарепа, ближе похлепа. Није лако похлепног, агресивног и дечака зависног од најгорих игрица и порнића вратити извору, Љубави и Доброти. Није лако одрасле људе који су у криминалу, проституцији, у педофилији, у дроги, у… вратити извору. За њих постоје законодавци, затвори, казне, лекари и стручњаци, које Србија има.

Није лако агресивну девојчицу, мушког мозга, исхармонизовати да има у себи и мушку и женску енергију, али увек са превагом женске, која тада све и да хоће не може да буде агресивна. Није лако лечити депресивне, аутоагресивне, зависнике од свега и свачега. Није их можда лако излечити, али их стручњаци могу залечити и олакшати им болове, којима смо сви кумовали.

Оно што ја могу понудити то је едукација знању изворног васпитања, васпитања без и једног ауторитарног васпитног модела.

Од некога морамо кренути. Укинућемо шаргарепу у односима између младих пред браком и младих, који су у браку и имају малу децу. Научићемо родитеље, а они ће научити своју децу зашто не треба да конзумирају, било шта што носи „етикету“- ШАРГАРЕПА у служби васпитања. Научићемо родитеље како да заштите своју децу од ове пошасти, како би им очували емоционално, ментално, физичко и духовно здравље. А почетак свега је у оном чувеном мамином и бакином: “Ако поручкаш ово, можеш после играти игрице до миле воље“! Да, има нешто и пре тога. Не стављате у ручице вашег бебирона, ни даљински, ни тач телефон, бар док не проговори, па и мало више, како би сутра ваше дете, човек 21.века користио савремену технологију, на радост и добро свих, а не у служби насиља.

Драги родитељи, будите здрава „власт“ у својој породици. Време дресуре детета штапом и шаргарепом пролази. Не дозволите да вам деца буду лоши, неприродни господари, а ви још лошије, неприродне слуге. Укините и шаргарепу и штап у васпитању и у вашим односима. Мало дете ћете задржати на Извору Љубави, оне мало старије и себе ћете вратити Љубави. Пробајте, не боли, напротив. Само ћете ви са вашом децом зауставити насиље у нашој лепо Србији. Остало је пуки вербализам.

Милица Новковић, аутор „Породичног буквара“ и „Битке Љубави“, www.porodicnibukvar.com

video...

Коментара: 0


# Породични буквар Милица Новковић
@




[ Додај коментар ]