Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Породични буквар (1)

rss

18.11.2014. Славица Берић - Политика

Како до радости, доброте и љубави у савременој породици.

„Љубомир Ненадовић је једном давно написао да су две најтеже ствари насвету: добро државом управљати и добро дете васпитати. Ако и само ретке породице покушавају да у пракси примене проверене, у основи човечне савете Милице Новковић у овом „Породичном буквару“, уверен сам да ће као знамење зрелијег породичног васпитања бити могућ и зрелији начин вођењасваке државе и света у целини.“

Владета Јеротић

http://www.porodicnibukvar.com/

Подршка – да, казна и награда – не

Није добро поткупљивати децу за испуњавање обавеза, јер малишани заштићени од рада и реда постају лењи, неваспитани и емоционално нестабилни. Како их извести на прави пут?

Зашто су млади постали непристојни, бунтовни, непослушни, сурови понекад и пуни неразумевања за све око себе? Да ли би их батина, она из раја, довела у ред, да ли те своје лоше особине носе из куће или су криви сви осим родитеља? По свему судећи, проблеми, ипак, потичу из породице. 

Милица Новковић је томе посветила и књигу „Породични буквар” и по речима професора др Владете Јеротића представила модел другачијег васпитања, такозваног стваралачког васпитања. Стереотипан принцип кажњавања и награђивања детета заменила је моделом стрпљивог разумевања и објашњавања, опраштања и исправљања дечијих грешака. Тако се у малишану подстиче стваралачко језгро са којим свако здраво дете долази на свет.

– Дете које поткупљујемо за сваки начињен корак постаје похлепно, јер све ради из интереса. Дете које кажњавамо „одузимајући” му обећано постаје агресивно, а оно презаштићено од рада и реда постаје лењо, несавесно, неваспитано и емоционално нестабилно – став је Милице Новковић, која се залаже за начин васпитања без казни и награда, настао у Србији 1932. године. Његов творац је педагог проф. Петар Савић у делу „Нова школа”, а Новковићева га је, као професор књижевности, 25 година примењивала. После смрти свога учитеља, Милица је отворила приватни вртић и схватила да се принципи стваралачког васпитања могу применити и на породицу. 
Потребна је само добра воља.

Виртуелне гувернанте

– Негативни ТВ садржаји, агресивне игрице, агресивна музика, филмови, писани медији... постали су истински васпитачи наше деце, зато је данас тако тешко васпитати дете. Савремене маме своје малишане стављају пред екран и пре него што почну да седе. Деца снажно акумулирају све понуђене садржаје и врло брзо долази до злоупотребе имитаторског облика учења, после чега дете почиње да усваја сумњиве вредности. Виртуелно постаје стварно – примећује наша саговорница. Једном речју: изостављање „плишаних” казни је најважнији принцип стваралачког васпитања и његова суштина. 
Да ли је традиционалној породици било лакше васпитати дете и створити од њега доброг човека? 
– Постојала су јасна правила која су диктирана са врха породичне и друштвене пирамиде. Породица је васпитавала децу на вредностима које је постављало одређено друштво. Знало се да је отац био „на врху” пирамиде и одређивао шта се сме а шта не сме. Батина је била намењена свима који су кршили постављена правила. Други васпитни модел је био лепа реч. Дакле, милом или силом дете је морало да поштује прописано. Није било лако детету, али смо као резултат имали особу која је поштовала родитеља, учитеља, која је радила, учила, живела у релативном складу са породицом, друштвом и природом. Било је и насиља, али не оволико колико га има данас – тврди Милица Новковић.

Шта се догодило савременој породици?

– Живот и рад су постали лакши, а пословична батина је законом укинута. Мислило се да је довољно укинути батину, увести демократију, донети сјајне принципе о правима детета, човека и жене и да ће се догодити процват човекове свести. Нажалост, уместо духовног раста, уместо човечне комуникације, међу људима је све више насиља. Много је болести зависности, економска и морална криза су закуцале на врата људи целог света. Испоставило се да је савремена породица ауторитарнија од традиционалне – примећује Милица Новковић

– „Плишани” васпитни модел је препрека на путу духовног раста, главни узрок проблема, непрестане напетости и потребе за агресијом, цигаретом, алкохолом, дрогом, лењошћу, криминалом, скупљањем новца који нам пружа илузију моћи и сигурности, непрестаном променом партнера и упражњавањем секса без љубави – истиче наша саговорница.

Сви ауторитарни, могло би се рећи диктаторски модели, стари су колико и човек и ту нема ничег новог, али „награду” традиционална породица није препознала, зато што је није примењивала. Никакве разлике нема између класичне батине и плишане казне и награде. Све је принуда која зауставља унутрашњи раст, додаје.

– Човек је биће које се рађа са клицама љубави, радости, доброте, са клицама емоционалне, и сваке друге интелигенције, са позитивним потенцијалом, са потребом да живи здраво, да ради и учи из љубави. Дакле, постоје сви услови да се целокупни унутрашњи потенцијал сваког детета, сваког човека развије до максимума. А то је могуће без казне и награде, у одсуству дресуре – каже наша саговорница. Њен савет родитељима је да укину казну, награду, презаштићивање, вербализам и контролишу шта њихова деца гледају на екранима и полако ћете имати хармонију у односима, мир у дому. Дете ће учити, радити и живети на принципима доброте и љубави.

Али шта уместо казне и награде?

– Није лако ослободити се ауторитарног модела. Вешто се прикрио под плаштом нових васпитних средстава, заварао је човека, тако што га је ослободио батине. О томе пишем у свом „Буквару” који је први пут штампан 1999. Родитељи су говорили да је намењена младим родитељима и деци која су још на своме извору. А шта да радимо ми који смо већ „испустили” своју децу? Тако је настао 2005. године наставак књиге. Сад пишем „Љубав, не рат”, књигу у којој сам принципе стваралачког васпитања применила на полове, на вртић и школу, и на друштвене институције.

Своја сазнања Милица је проширила и на друге дисциплине: одржала је више од 1.000 бесплатних предавања и семинара широм Србије, Црне Горе и Словеније. Основала је и Удружење грађана „Стваралачко васпитање” са циљем да ауторитативну свест савременог човека трансформише у љубав и доброту.

– Парк Џае Ву из Кореје говори о пет изворних, заштитних емоција, а ја о пет ауторитарних васпитних модела, које сам повезала са тим изворним емоцијама и добила одговоре шта се дешава на емоционалној, шта на менталној и физичкој равни уколико истрајавамо на „плишаним” моделима. Сасвим је природно да дете има нагомилану радост ако га награђујемо за сваки начињени корак, али то води у хиперактивност, јер непрестано смишља чиме би нас условило. На менталном нивоу изворна жеља се криви до похлепе, а на физичком страдају срце, крвни систем и танко црево. Још је страшније када дете уђе у стање без жеља и тада иде у депресију – објашњава наша саговорница.

Техника коју родитељима показује на семинару подразумева да и деца учествују. Проблеми настали као последице „плишаних” метода отапају се и цела породица креће путем, на којем су „контролори” љубав и доброта. На том путу нема злоупотребе слободе, нема анархије.

– Стваралачко васпитање чува здравље свих чланова породице. Његови принципи су у складу са принципима Светске здравствене организације која наглашава да се здравље се ствара тамо где људи живе, воле, раде и где се играју. Био бих веома задовољан као човек и лекар када би се овај хумани програм примењивао широм земље – истиче др Александар Крстић, педијатар, професор на Медицинском факултету у Новом Саду.

..............

„Плишани” метод

Пет непожељних „плишаних” метода васпитавања деце, које би по мишљењу Милице Новковић требало што пре заборавити, јесу:

• блага принуда 
• позитивно условљавање 
• превелика заштићеност
• вербализам (усмена критика)
• злоупотреба имитаторског облика учења (поистовећивање са лошим примерима са телевизије и других медија)


Вруће, хладно

Најгоре пролазе деца родитеља који комбинују стваралачко и ауторитарно васпитање. Када су нервозни, уморни, кажњавају и награђују, допуштају им да играју најгоре игрице, а када су добро онда су стваралачки. Када таква деца дођу у вртић, у школу, деца искривљене свести ће их препознати и учинити све да их преведу на своју страну. Тако и бива јер како деца расту више верују групи, него породици.

 Ако неће да једе – не мора

Последице погрешног одгајања се постепено отапају, на родитељима је само да не одустају од укидања „плишаних” метода, речи су Милице Новковић. Нарочито је то сликовито кад су у питању искривљене потребе детета за храном. 
– Ако сте дете награђивали за сваки поједени залогај, обећавали чоколаду, пустали цртаће, причали му приче да би појео макар два залогаја, трчали за њим по дворишту, у бесу га и ударали јер пљује и прља и себе и вас... оно вам касније узвраћа тиме што не само да више неће да једе без казне и награде, већ неће ни да поспреми играчке, обуче се, заспи... Зато – нема насилног храњења. Безусловно чекање је битан принцип стваралачког васпитања.

Од породице до колектива

Данас су се у наше односе, уметнули „плишани”, спољашњи васпитни модели. Зар мобинг на радном месту није заправо ауторитарна комуникација у коју је уметнута „плишана” принуда? Друштво делује као секундарна породица чији су модели усвојени у примарној породици. 
– Када се срушила ауторитарна пирамида, са врха породичне и друштвене пирамиде пао је и мушкарац, а жена и дете се боре за власт и за сам врх те непостојеће пирамиде. Дошло је дo замене вековних улога – подсећа Милица Новковић.

 
Славица Берић
 

Линкови:

https://www.youtube.com/watch?v=kPC91NpZdnQ&spfreload=1

https://www.youtube.com/watch?v=Ir6-7raPKLY

 
 


# Ди Породични буквар Милица Новковић приватни вртић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима