Корени србскога језика - проф Радмило Стојановић

У многим њеним емисијама, по први пут је говорено о темама, које до тада, углавном, нијесу биле отваране у нашем културно-образовном животу, нпр. корени српскога језика у санскрту, најстарија историја србског народа, палеографска истраживања од Лепенског вира до савремености итд. Захваљујући томе остали су видео забиљежени неки веома значајни посленици србске и словенске културе међу којима Десанка Максимовић, Рашко Димитријевић, Олга Луковић Пјановић, Радивоје Пешић, Реља Новаковић, Радмила Маринковић, Радмило Стојановић, Ђорђе Костић, Милија Станић, Олег Трубачов, Франсис Конт ...

Аутобиографија

Видосава Вида Томић, рођена је у Горњој Буковици код Шавника, основно школовање започела у Драгаљу и довршила у Рисну, а гимназију у Котору. У Београду је дипломирала књижевност на Филолошком факултету, а драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизују.

Године 1968. почиње да ради у Телевизији Београд и ту проводи цео радни век. Ауторски радови Виде Томић су ТВ серије: Село без сељака, Врело, Знање и имање, Дневник патронажне сестре, О умјетности живљења, Пријатно, Непобедиви народ, Природа и човек, Траг у времену и серије Иза првог погледа, Прича о узвишеном животу.

За своје емисије добила је велики број награда и признања: Специјалну награду "Приџ Италиа" у Перуђи за емисију Како волети реку, 1989; "Златну боровницу" за целокупну серију Природа и човек, на Копаонику 1992; "Златну значку" за укупан рад од Културно - просветне заједнице Србије, 1994. године; награду "Златни пастир" за емисију Ој Стојане из серије Траг у времену на фестивалу Хомољских мотива у Кучеву... Објавила је шест књига поезије, члан је Удружења књижевника Србије

ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ ЗГУСНУТИ ЖИВОТ - први део разговора са Видом Томић. Песник у драматург Вида Томић у својој детињској љубави према књизи и фотографији види корен каснијег односа према телевизији као поетском медију. По њеним речима, телевизија је згуснути живот и не трпи површност, нарочито због своје превасходно образовне функције. Прва серија која је ауторски повезала Виду Томић и уредницу Косару Балабановић још крајем шездесетих година била је За раговор и размишљање, у којој је, кроз причу о документарним филмовима са темама из савременог живота, приказан однос обичног човека према свакодневним проблемима. Из великог броја емисија за које је била уредник, аутор, драматург или сценариста Вида Томић издваја серију Врело, која је уз серију Село без сељака, обележила први период њеног телевизијског рада, окренут човеку из народа, његовом животу и стваралаштву. 
* Учесници: Видосава Вида Томић, саговорник и уредник Ана Милићевић
* Снимано 29.02; 17.04. и 02.05.2008, Редакција за историографију

СЕЛО БЕЗ СЕЉАКА, ВРЕЛО - Уводну реч за песму "Повадите ноже деветоре", која је обрађена у овој емисији, даје песник расковничар Рашко Димитријевић. По речима ауторке серије Виде Томић, док је серија Село без сељака била документарно и теренска, серија Врело је био, условно речено, документарно уметничка. Ауторски тим оспоравао је тезу да су емисије са новокомпанованим песама оно што публика тражи, па се то за њу и ради.

Серија Врело је била одговор да гледалишту треба нудути врхунске уметничке вредности, али тако обрађене да му буду блиске и разумљиве. Емисије су замишљене као тематизоване антологије народне поезије (што певане, што говорне) са савременим документарним прилозима примера, који су опевани у народној песми. Новина је била и то што певачи и глумци нису били снимани синхроно у камеру, него је сликом потенцирано значење стихова, што је иницијал данашњих спотова. Уводничари серије Врело били су професори универзитета: Владан Недић, Војислав Ђурић, Рашко Димитријевић, Драгиша Витошевић итд.

* Учесници: Рашко Димитријевић, Рада Ђуричин, Иван Бекјарев, Љиљана Крстић, Раде Марковић, Слободан Алигрудић, Аљоша Вучковић, Даница Обренић, Ксенија Цицварић

* Сценариста Новица Савић, сарадник Вида Томић, музички сарадник Олга Милутиновић, тон мајстор Маријан Радојчић, сниматељ Милорад Јакшић Фанђо, асистент сниматеља Милован Урошевић, монтажер Јелица Пантић, редитељ Радослав Лазић, уредник Косара Балабановић

* Премијерно емитовано 30.04.1972, Редакција образовног програма

--- / ---

Непотпун списак литературе о санскриту на србском језику:
 

1.Бранислава Божиновић :„Речник сродних српско-санскритских речи”, 3 књиге,Пешић и синови, Београд,2000-2005

2.Горан Арсић, Платон Атанацковић, Радивој Пешић : „Учити санскрит”, Пешић и синови, Београд, 2004.

3. „Санскритска читанка” проф.др. Радмила Стојановића(издање издавачке куће Мирослав, 2000. година)

4. превод Мајрхоферове „Санскритске граматике” (издање издавачке књижарнице Зорана Стојановића, 2002. године)

5. Проф.Др.Радмило Стојановић, Санскрит . 1 : Периферна морфологија, Институт за стране језике, Београд, 1977, 108 страна (доступно у библиотеци Филолошког факултета, Београд)

6. Проф.Др.Радмило Стојановић, Увод у Ц, Прометеј, Нови Сад, 1997, 46 страна (доступно у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, Београд)

7. Драгослава Рисимовић (ученик Др.Радмила Стојановића), Речник санскрит-српски, ауторско издање, Београд, 2002, 131 страна (доступно у Народној библиотеци Србије)

8. као и рад „Заборављени санскритски и српски глас ш” Виде Томић.

9. Дипломски рад на Универзитету у Сорбони Олге Лукић-Пјановић.

10. Посредни извор је " Одломци историје Срба" Милоша МИлојевића, Београд, 1872, репринт издање у Београду 2004.