10.10.10. - Ко је крив?

Аздејковић и дружина су јавно потврдили скидање мрака престоници, дакле признају извршену пенетрацију, али није баш да су жртву савладали сами, мора да је неко Београду везао (или бар чврсто држао) и руке и ноге.

Ко је то био, можда је најлакше утврдити по траговима жртвиног отпора. Код сваког силовања на силоватељу и помагачима остају уједи, огреботине, посекотине… такве ране, одговарајуће овом типу силовања, видљиве су на зградама Демократске странке, Социјалистичке партије Србије, Радио телевизије Србије, Либерално демократске партије и једном аутобусу са ознаком Б92. Изгледа да су ове институције рањене беспомоћним ритањем жртве у агонији која се опирала чину сопственог вандализовања признатог од стране Аздејковића и његове екипе.

Оставимо се сада алегоријског промишљања и вратимо се на сурову стварност Србије 10. октобра 2010. Према изјави министра полиције и потпредседника владе Цветковић – Дачек, преко 6000 хулигана је решило да силом спречи одржавање геј параде. Цео дан траје разматрање узрока који су довели до тако насилног понашања младих Београђана.

С ТВ екрана једнобразно нам се поручује да се ради о лудим, поремећеним, дивље агресивним људима, који нису у стању да поднесу другачије и толеришу туђа права. Каже се да су то особе испуњене неконтролисаном мржњом, окупљене с циљем да чине акте насиља, уништавају туђе власништво, ломе ноге и зубе без икаквог повода. Испада, по неким аналитичарима, да ти млади људи и нису напали на полицију због одржавања параде, већ из чисте обести и урођене потребе за насиљем и дивљањем. Поново су медији пунио кадрова полупаних излога са патикама, запаљених контејнера и преврнутих клупа. Као да би ово био основни разлог окупљања 6000 Београђана и њиховог сукоба с полицијом. Да ли је баш тако? Да ли би они изашли на Теразије, лупали шоферке, ломили канте и гађали зграде, да није данас, упркос огромном противљењу већине овог народа, одржана парада, која, по осећају 90% Срба, угрожава и вређа, основне моралне и породичне вредности које овај народ баштини? Не би!

Одговор је једноставан. Власт је добро знала шта ће се десити. Није било сумње да ће цела прича добити крвави епилог. Богу хвала животи нису изгубљени. Власт је бескруполозно град и грађане изложила опасности, свесна да се сукоби и насиље не могу избећи. Влада је била спремна да до последњег Београђанина брави права скидача мрака, Аздејковића и његових истомишљеника.

Можемо ли онда закључити да су Београд, док га је Аздејковић ректално (а како би друкчије) пробијао, држали за ноге и руке, ДС, СПС, РТС, ЛДП и Б92? Да ли су зато на њиховим телима видљиви трагови отпора?

Када се тврдило за неке да су знали да ће НАТО бомбардовати телевизију, а нису извели запослене, они су суђени и осуђени, а кривица НАТО убица је занемарена. Сада, када је власт знала да ће навијачи напасти свакога ко брани парадере, а ипак није отклонила casus belli, криви су навијачи, а власт је жртва.

Добро су научили игру двоструких аршина од својих западних власника.

Ако дубље покушамо да промислимо узроке насилног одговора, неће бити тешко закључити да је и ово, као и свако друго насиље, последица дубоке фрустрације починиоца насиља. Зашто су били фрустрирани београдски младићи? Због чега су решили да недељно преподне проведу у, по себе, веома опасном сукобу са оклопљеном полицијом, коњицом, дресираним псима, топовима, хеликоптерима и сузавцима, уместо дружећи се на неком кеју, у кафићу, читајући, гледајући филм…?

Да ли зато што су природно зли или можда што осећају да се темељне вредности које доживљавају као своју личну и националну суштину, намерно, дрско и систематски газе, вређају и понижавају, управо од власти земље у којој живе? Можда и зато што нити они, нити јавне личности који су за исте оскрнављене вредности забринуте, немају прилику да своју бригу искажу у јавности? Медији и културне институције су окупиране. Народна библиотека прогони ћирилицу под командом свог шефа, извесног Стретена Угричића. У нашим галеријама се приказују слике које славе Адема Јашарија. Министарство културе спонзорише филм у ком Србин силује сопствену бебу. Сорошевске НВО по васцели дан контаминирају наш медијски простор, причају шта им се прохте, а представници власти удворички подржавају сваки њихову ескалацију мржње према Србима и нашој отаџбини. Родољубива, православна и српска Србија плански и безосећајно се гуши и понижава. Игнорише се vox populi, захтева се понизност, покорност, пузање, одрицање од себе, сужањство!

И рањена звер, сатерана од ловаца у безизлазан положај, чини тај последњи, чисто инстинктивни напор да се спасе, насрћући на своје прогонитеље, па зашто не би онда и увређени, опљачкани, понижени и обесправљени народ начинио неки нелогичани и очајнички испад кад му власт приреди још једно, сигурно не последње, али симболички најболније понижење?

Да ли би оваквог излива насиља, фрустрације и можда мржње, заиста било, да су наши медији отворени и да већина може слободно да изнесе своје ставове, веровања и вредности? Да све наше културне и медијске институције нису преплављене НВО кадровима који катарзирају, деконтаминирају, денацификују, оптужују, сатанизују Србе, којима чак није допуштено ни да се бране, можда би било друкчије.

Можда би демонстранти осмислили неки креативни игроказ на Теразијама с костимима, певањем и играњем, а не би каменицама напали оне за које мисле да их спречавају да искажу свој душевни бол, своју патњу и муку.

Све је ово власт знала, а ипак је чврсто, гвозденим оковима, држала Београд за руке и ноге док се беспомоћно опирао Аздејковићевој дефлорацији! Ко је крив?

Остоја Симетић

Српски културни клуб

Извор:[http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 ](http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 )