Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Уљни шркиљци - наша нафта

rss

14.07.2008. Р.Ж. Марковић, Прес

Србија има девет региона у којима се налазе наслаге уљних шкриљаца богатих минералном нафтом, најбогатији је регион око Алексинца

Уљни шркиљци - наша нафта

У алексиначком региону постоје наслаге од 1,8 милијарди тона уљних шкриљаца, од чега се може добити око 180 милиона тона нафте. С обзиром на то да се у Србији годишње преради и потроши око четири милиона тона „црног злата", алексиначка нафта могла би да намирује наше потребе за наредних педесетак година!

Србија има девет истражених региона у којима се налазе значајне количине уљних шкриљаца богатих минералном нафтом. Међутим, шкриљци у Алексинцу су посебни по томе што имају у просеку око 10 одсто уља, што их чини најисплативијим за експлоатацију. Према неким истраживањима, овај регион сматра се и најбогатијим лежиштем у целој Европи. Професор Рударско-геолошког факултета (РГФ) Драган Миловановић каже за Пресс да је технологија вађења слична као код угља.

- Шкриљци се налазе на различитим местима и у слојевима различите дебљине. Експлоатација би могла да се врши површински, односно на сличан начин као и кад се копа угаљ, али не постоји прецизна процена колико би то могло да кошта - каже Миловановић.

О „алексиначкој нафти" размишљало се још 1954. када је постојала компанија за истраживање уљних шкриљаца, а озбиљнија истраживања радили су и 1986. године Рударско-геолошки факултет и Привредна комора Србије. Према подацима из елабората који је тада урађен, највеће количине овог природног блага нађене су у реонима села Суботинац, Брадарац, Бован и Мозгово.

Експлоатацијом је требало да се бави Нафтна индустрија Србије, али тада то није било исплативо, па је све остало само на идеји. Стручњаци, међутим, сматрају да би вађење уља (минералне нафте) из шкриљаца данас и те како било уносан посао.

- У условима када је нафта била 60 долара по барелу, технологија вађења уља из шкриљаца није била исплатива. Данас, међутим, када је цена сирове нафте прешла 130 долара, сигурно је исплатива. Одговарајућим процесима ово уље би могло да се прерађује и у нашим рафинеријама, а минералне сировине су сада у експанзији у читавом свету - тврди за Пресс професор Рударско-геолошког факултета Радуле Тошовић.

Резерви уљних шкриљаца има и у околини Ваљева, Краљева, Куршумлије, Врања, Бабушнице, Ниша, Рековца као и у Западноморавском басену.


Нафта од шкриљаца идентична сировој

Уљни шкриљци су стене које садрже више од 10 одсто органске материје, керогена (уља). Обично настају у већим језерима, мочварама или плитким деловима великих вода. Под одређеним условима прераде и на одређеној температури, од њих се добијају гас и уље. Уље се може директно сагоревати или се може даље прерадити у синтетичку нафту која има идентичне карактеристике као и сирова нафта.


ШКРИЉЦИ НА МЕТИ СТРАНАЦА

Држава незаинтересована за уљне шкриљце, Естонци, Израелци и Швајцарци желе да улажу у „нафту" из Алексинца


Неколико компанија из Естоније и Израела заинтересовано је за експлоатацију око две милијарде тона уљног шкриљца из алексиначког басена, сазнаје Пресс у Министарству енергетике.


Пре неколико месеци је и компанија „Холцим", један од највећих светски произвођача цемента и бетона, објавила да жели да претварањем српских уљаних шкриљаца у нафту дугорочно осигура енергенте за производњу.

Наша држава и Нафтна индустрија Србије, међутим, још не размишљају о коришћењу алексиначког потенцијала!

Према последњим подацима, барел сирове нафте на берзи кошта 145 долара, док барел нафте из уљних шкриљаца кошта у најскупљој варијанти 95 долара.

Из овога произилази да је експлоатација овог рудног богатства веома исплатива.

У Министарству рударства и енергетике су нам рекли да је студија изводљивости у којој би требало да се одреди исплативост експлоатације овог енергетског богатства тек у иницијативи.

- Подаци о резервама алексиначких шкриљаца постоје у министарству, али се ради о студији процена резерви. Постоји иницијатива да се започне пројекат у којем би се утврдиле тачне резерве, проценат уља у шкриљцима, као и трошкови експлоатације и прераде. Тај пројекат је поднет на даље разматрање - објаснили су нам у министарству.

Директор сектора за рударство Регионалне привредне коморе Ниш Слободан Милосављевић каже за Пресс да постоје различита мишљења о исплативости целог пројекта, а највећи проблем ствара технологија.

- Због скока цене нафте сигуран сам да ће доћи до експлоатације. Питање је само деловања владе на том пољу, али према постојећој ситуацији, не очекујем да ће се нешто значајно дешавати у наредном периоду - каже Милосављевић.

Са Милосављевићевим мишљењем да би експлоатација шкриљаца сада била исплатива слаже се и енергетски стручњак Зорана Михајловић-Милановић. Према њеним речима, њихова прерада у синтетичку нафту раније није била економична због ниске цене нафте.

- Од тренутка када је цена нафте прешла 120 долара за барел и уз постојање савремених технологија, сигурно је да је сада овај посао исплатив за нас. Многи приватници се интересују за то. Али, сматрам да би барем 50 одсто тога требало да буде „Нафтагосово", уколико ова фирма остане државна.

Требало би пронаћи стратешког партнера са којим бисмо заједнички улагали, јер је наш циљ да првенствено задовољимо своје енергетске потребе - каже Михајловић-Милановић.

Кинески пример економске исплативости уљних Шкриљаца!

Кинеска компанија „Джилин енерџи" покренула је прошле године велики пројекат експлоатације шкриљаца у области Хуадијан, који су по количини нафте у њима слични алексиначким (око 10 одсто). Компанија планира да годишње добије око 200.000 тона нафте, а цела инвестиција коштаће око 150 милиона долара. При цени нафте од 145 долара за барел (812 долара за тону), испада да би се за само годину дана могло зарадити око 165 милиона долара, што значи да би се инвестиција исплатила за мање од једне године!

Ипак, процене компаније „Ројал дач шел", као и неких других светских компанија, говоре да се експлоатација уљних шкриљаца богатих нафтом, а наши спадају међу најбогатије, исплати већ при цени сирове нафте од 30 долара за барел.


факти

- Уљни шкриљци експлоатишу се у САД, Канади, Естонији, Кини, Шкотској, Шведској, Француској, Аустралији, Румунији, Белорусији, Мароку и северној Африци

- Просечна цена барела нафте из уљних шкриљаца креће се између 30 и 50 долара

- Према проценама, уље из уљних шкриљаца могло би да се посебним технолошким процесима пребаци у синтетичку нафту, чије се резерве процењују као три пута веће него доказане резерве обичне нафте у САД

- Нафта из шкриљаца може се „усисавати" из самог поља или се стене могу површински разбијати, копати и млети, па онда отпремати до посебних постројења у којима се на високим температурама издваја нафта из камена


Коментара: 11


# Бован Мозгово Суботинац
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    pinokio 14.07.2008.
    ce ti poraste nos!

  • (+0) (-0)

    agvozden 14.07.2008.
    Ameri imaju najvece zalihe uljanih skriljaca na svetu. Ako se njima ne isplati da eksploatisu, ne vidim da bi mi imali neke koristi. Ili mozda ameri nesto...

  • (+0) (-0)

    agvozden 14.07.2008.
    Američki predsednik Buš je saopštio da će ukinuti dugotrajnu predsedničku zabranu eksploatacije nafte u priobalnim vodama SAD - a cilj ovog koraka je rešavanje problema naglog rasta energenata u zemlji.
    Kritičari ove predsednikove odluke kažu da ukidanje predsedničke zabrane neće imati nikakve neposredne posledice jer će biti potrebno mnogo godina pre početka eksploatacije novih naftnih polja u priobalnim vodama Amerike.

  • (+0) (-0)

    agvozden 15.07.2008.
    http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=41226§ionId=33
    http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=41327§ionId=33

  • (+0) (-0)

    Zoran 15.07.2008.
    Домаћин би вадио уље за добијање горива и печењем шкриљаца добијао цемент. Тако не би било већег отпада и еколошког утицаја.
    Али... Све то није у интересу Алексинчана. Сувише је мастан залогај и мамац The Банди. Зато ће у оквиру окупационог програма, право за експлоатацију бити продато за пар огледалаца и флашу вискија...

  • (+0) (-0)

    agvozden 18.07.2008.
    Bivši američki potpredsednik i nobelovac Al Gor pozvao je svoje sunarodnike da u roku od deset godina prestanu sa korišćenjem struje koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva.

    On je taj izazov uporedio sa slanjem čoveka na Mesec šezdesetih godina prošlog veka, rekavši da je u pitanju "veliki izazov" - ali da je rezultat moguće ostvariti.

    Gor je rekao da je nelogično da Amerika danas pozajmljuje novac od Kine kako bi kupila naftu na Bliskom istoku, sagorevala je, i na taj način uništavala planetu.

    On je napomenuo da je njegov cilj ne samo dostižan, već i veoma isplativ, ali kritičari smatraju da ga je nemoguće ostvariti za tako kratko vreme.

    Realizacija Gorovog plana i dalje bi podrazumevala da Amerika bar petinu svojih potreba za strujom namiruje radom nuklearnih elektrana.

  • (+0) (-0)

    Birtasic Ivan 28.07.2008.
    Molim zainteresovane za saradnju u proizvodnji biodizela i bioetanola da mi se jave (putem kontakt strane). Naime razradjujem ovu vrstu posla u mini fabrikama. Iz sekundarnih sirovina.

  • (+0) (-0)

    mikim 16.08.2008.
    Pa taman da nafta potece sa cesmi,za Aleksinac(gradske vlasti) to sigurno ne bi bilo od nekog znacaja jer mislim da oni prvenstveno gledaju samo licnu korist...

  • (+0) (-0)

    Miroljub 27.08.2008.
    Vec godinama slusam analize umnih ljudi o eksploataciji uljnih skriljaca sa teritorije nase opstine, pa posto vidim da je to mnogo dobro resio sam da odredjena sredstva u iznosu od milijardu evra (1.000.000.000) ulozim u taj unosan biznis. Molim sve ljude dobre volje da mi pomognu oko pribavljanja papirologije, kako bih pre zime mogao da krenem u eksploataciju. Sa kopanjem pocinjem iz Subotinac, pa dokle stignem... Nemoj posle da mi kukate kako sam preterao s kopanje...

  • (+0) (-0)

    Ana 02.08.2011.
    Opet pocinju da palamude sa ovi skriljci

  • (+0) (-0)

    Lana NS 23.01.2012.
    Iako Ministar zastite okoline i rudarstva prica da ce ekploatacija uljanih shkriljaca unaprediti energetski balans u Srbiji, istina nije tako "vesela". Uljani shkriljci smatraju se najprljavijom tehnologijom a uticaj na okolinu je neopisivo nepovoljan - kroz podzemnu eksploataciju, zagadjuju se podzemne vode a ako je u pitanju nadzemni proces, tada su za hladjenje potrebne ogromne kolicine vode, pri cemu se dotatni CO2 oslobadja. Svi ovi faktori su ektremno nepovoljni po okolinu~! U najmanju ruku, ovi procesi ne bi se smeli odvijati u blizini naseljenih mesta (u suprotnom, mozemo ocekivati oboljenja lokalnog stanovnistva).
    izvor: http://ipsnews.net/newsTVE.asp?idnews=106490


[ Додај коментар ]