Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Истраживач и изумитељ доспео у уџбенике

rss

01.01.2010. Милан Лакетић, Блиц

Успеси Новосађанина Вељка Милковића

Новосађанин Вељко Милковић је, после 110 проналазака од којих се 36 увелико примењује, 12 књига преведених на светске језике и документарно-играних филмова снимљених по њима, након бројних домаћих и светских награда, доживео ове године, како каже, и највећу афирмацију за свој рад: његова достигнућа постала су наставно штиво ученицима основних школа.


Иако историчар по образовању, Милковић је један од највреднијих проналазача у земљи. Волео је, каже, да изучава проналазаштво у прошлости, али и да се бави футуристичким пројектима. Уз остале изуме, власник је и 25 патената из области механичких осцилација. Његов двостепени механички осцилатор је 2006. године проглашен за једну од стотину најбољих енергетских технологија у свету, пошто овај изум на многим машинама омогућава уштеду енергије од чак 12 пута.

У питању је наизглед једноставан патент: пумпа за воду којом је Милковић успео да уздрма темеље науке, па га је амерички „Њу енерџи конгрес“ препоручио за члана Групе нових извора енергије који ће се примењивати у будућности. Истраживачи из Тексаса направили су машину по том моделу, каже Милковић, а нафтне и енергетске компаније са Новог Зеланда, из Русије и Кине, као и проналазачи из света, оплеменили су машине по његовом патенту. Такође, Милковићево име се нашло и у књизи физичара НАСА Брајана Берета, који је нашег иноватора сврстао међу имена као што су Галилеј, Њутн и Тесла. Ни код куће није прошао незапажено.

- У уџбенику за 7. разред основне школе из предмета Техничко и информатичко образовање, аутори Иван Тасић и Драган Глушац, ученицима препоручују моја достигнућа - каже Милковић.

На изумима је, прича он, и сам почео да ради као дете. Али, страст и знатижеља могле су да буду и фаталне по њега. О томе нерадо прича. После гимназије тешко је страдао крај Дунава од паклене направе заостале из Другог светског рата.

- Више година сам се лечио, па сам студије историје уписао са шест година млађом генерацијом. Због тих повреда проглашен сам за стопостотног инвалида, па немам званичну радну биографију. Радим у стану, а спаваћа соба ми је „и радна и парадна“. Ту примам госте, колеге иноваторе, ту су ми и импровизована лабораторија, радионица, библиотека... Раније сам живео од инвалиднине, а сада од донација које су ми обезбедили проналасци - прича Милковић.

Један од већих донатора је власник лондонске компаније „Акорд каце“ Роберт Шенк, иначе родом из Пуле, који је за њега сазнао преко интернета, а потом дошао и да се лично упознају.

- Бити проналазач је тешко, па многи таленти од тога беже и остварују се у нечему другом. Од проналазаштва се тешко може живети. То успева реткима, а ради се непрекидно - објашњава Милковић.

Спустио се у шести ниво испод Тврђаве

- Радозналост ме навела да се још почетком шездесетих година спустим у подземне ходнике Тврђаве. До тада се знало само за четири спрата подземних војних галерија. Али, ја сам само себи знаним методама успео да истражим још два нивоа. Никада нисам залутао, иако сам се служио само батеријском лампом. Нисам развлачио ни конопац. На основу уочених правилности при укрштању стаза, створио сам јединствену шему кретања без опасности - прича Вељко Милковић.


Коментара: 0


# школе
@



 

[ Додај коментар ]