Саопштење поводом обустављања локалних услуга социјалне заштите

Разлог за престанак рада није недостатак новца. Дневни боравак је финансиран из средстава Европске уније до краја фебруара 2013. године, да би општина касније преузела финансирање и издвојила средства и у буџету за 2014. годину. Оно што онемогућава рад је начин спровођења мере штедње и смањивања обима јавног сектора. Изменама Закона о буџетском систему које су усвојене крајем 2013. године, забрањено је запошљавање нових радника у наредне две године, а број привремено ангажованих сарадника у инситуцијама које се финансирају из буџета је ограничен на 10% од укупног броја запослених. Иако су Законом предвиђени изузеци од ових ограничења за неке кориснике јавних средстава (Народна скупштина, Републичка радиодифузна агенција, Комисија за заштиту конкуренције...) сектор социјалне заштите није међу њима. Тако се ограничење броја сарадника без изузећа односи и на установе социјалне заштите (центре за социјални рад) које често уз анагажман сарадника пружају услуге у заједници - то су на пример геронтодомаћице за помоћ старим лицима или неговатељице за децу са сметњама у развоју.

Директна последица овог законског органичења је била да центри за социјални рад почевши од 1. јануара не могу да продуже уговоре одређеном броју сарадника и наставе са пружањем услуга, чак и уколико су средства у локалном буџету одобрена.

Не постоје подаци колико корисника услуга социјалне заштите, припадника различитих рањивих група је погођено применом ових мера смањивања обима јавног сектора. Један од случајева који је доспео у јавност крајем јануара је да је више од стотину старих људи у општини Лучани остало без помоћи у зимском периоду, јер центар за социјални рад више није могао да запошљава геронтодомаћице.

По подацима World Vision-а о услугама за децу са сметњама у развоју које су пружали центри за социјални рад из шест различитих општина, свуда се појавио проблем ангажовања сарадника и даљег адекватног пружања услуге, чак иако су општине издвојиле средства. У три општине је услуга била обустављена у трајању од једног до три месеца након чега је добијена сагласност да упосле сараднике, али само привремено (до 30. јуна), у једној од општина сарадници који раде са децом волонтирају од јануара, док у неким још није пронађено решење за ангажман сарадника, тако да деца и породице последња четири месеца не добијају потребну помоћ на коју су навикли у претходном периоду (Алексинац, житиште). Алексиначко удружење породица и пријатеља деце са сметњама у развоју “Стваран свет” је успело да скрене пажњу јавности на чињеницу да је деци ускраћена услуга дневног боравка и физикалне терапије, иако је општина издвојила средства, након чега је Заштитник грађана покренуо контролни поступак.

"Моја ћерка је била корисница Дневног боравка у Алексинцу током протекле две године, почевши од јануара 2012. године.

Дина има пет година и болује од дечије церебралне парализе и њој је неопходна нега и рад са физиотерапеутом, логопедом-дефектологом, као и само дружење са осталом децом.

У Дневном боравку је имала могућност да проводи осам сати дневно сваког радног дана, да се дружи са другом децом, учествује у разним активностима и да добија физикалну терапију.

Иако смо имали информацију да је општина издвојила средства, услуга је без претходне најаве обустављена 31. децембра 2013. године. Од тада смо ми, као и родитељи остале деце, принуђени да се сналазимо. То подразумева да плаћамо приватно физикалну терапију на коју водимо ћерку током преподнева,

3а поподне ја радим са Дином код куће. Друга јавна/бесплатна услуга која је нама географски најближа је одељење дечије физикалне рехабилитације у Нишу, али тамо су попуњени сви капацитети до 15. маја.

Ова ситуација за нас подразумева додатне издатке, а истовремено онемогућава тражење посла, јер ћерку морамо да водимо са једног на други преглед у току радног времена.

За Дину и осталу децу са сметњама у развоју која су користила услуге Дневног боравка и физикалне рехабилитације ово значи губитак познатог окружења и прилагођавање на нови дневни ритам, услове и особе у свом окружењу, које је увек стресно и траје око неколико месеци.

Маја Нешић, испред удружења Стваран свет (мајка девојчице са церебралном парализом)"

Иако је предвиђена могућност додатног запошљавања, процедура је компликована и дуготрајна. Тако је прибављање сагласности за запошљавање броја сарадника већег од прописаног прво регулисано Уредбом Владе од 20. децембра 2013. године, која је два месеца након тога, 22. фебруара 2014. године модификована. Добијање сагласности за ангажман додатних сарадника генерално укључује обраћање пружаоца и локалне самоуправе надлежном Министарству (у случају услуга у заједници то су Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, тј. Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе), које се уз прибављено мишљења Министарства финансија даље обраћа посебно оформљеној Комисији Владе.

Овом приликом подсећамо да се у Србији годинама уназад улаже у развој локалних услуга, које би требало да одговоре на потребе грађана у самом месту становања, без одвајања од породице и заједнице. Велика средства међународних донатора, укључујући Европску унију, су била усмерена управо на подстицање нових услуга, које би након завршетка донаторских пројеката требало да буду одрживе-преузете од стране локалних заједница и финансиране од стране општине.

Једно од последњих великих улагања је била управо донација Европске уније у износу од три милиона еура за развој услуга у заједници за децу са сметњама у развоју и њихове породице у 41 општини у Србији у периоду од 2011. до 2013. године 4 .

Међутим, начин на који се тренутно спроводи ограничавање обима јавног сектора управо спречава да услуге постану одрживе. Штавише, оне се гасе убрзо након окончања пројекта и то у ситуацији када су општине спремне да обезбеде даље финансирање. Актуелни проблеми пружалаца у јавном сектору се нажалост надовезују на већ постојеће велике изазове са којим се пружаоци из цивилног сектора годинама уназад суочавају, а који онемогућавају одрживост услуга за којима постоји потреба и у које су већ уложена значајна средства.

Сматрамо изузетно штетним што се на овај начин онемогућава функционисање услуга од којих директно зависи остваривање неких од основних права корисника и њихових породица. Посебно је контрадикторно што се као последица штедње на овај начин троше ресурси које су међународни донатори, као и наша Влада и локалне самоуправе уложили (за сваку од ових услуга је било потребно да се обучи особље, опреми простор, купи материјал за рад или возило).

Позивамо заинтересоване стране у новоизабраној Влади- међу њима Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство финансија, да што пре у сарадњи са локалним самоуправама и центрима за социјални рад нађу начин да смањивање обима и реформу јавног сектора ускладе са потребама и правима корисника услуга социјалне заштите и њихових породица.

World Vision је организација оријентисана на хуманитарну и развојну помоћ и положај деце, која ради у преко 100 земаља света, укључујући државе чланице ЕУ, као и земље које су отпочеле процес придруживања. Носилац активности World Vision-а у Србији је Агроинвест Фондација и последњих неколико година организација је активна у области праћења развоја локалних услуга (самостално и у партнерству са Покрајинским Заводом за социјалну заштиту), као и кроз подршку Мрежи организација за децу (МОДС), у партнерству са Отвореним клубом (седиштем Секретаријата МОДС-а). Поред тога, тренутно се спроводи пројекат финансиран од стране Европске уније и Аустријске развојне агенције “Умрежавање заједнице према моделу усмереном ка детету” који је фокусиран на грађење модела сарадње локалних актера оријентисаног на децу у пет градова и даље оснаживање Мреже.