Мошти Св. Нектарија

Након десет година службе се замомонашио и узео име Лазар. 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.

1886. године је рукоположен у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. 1889. године, изабран је за митрополита Пентаполског. 1892. године Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894-1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински.

Умро је у Атини, 8. новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије.

Над његовом моштима су се дешавала чуда исцељења.

Верници долазе у манастир Светог Нектарија да му се поклоне, да целивају његове свете мошти и да освете на моштима јастучницу, шал или пешкир који након тога болесници носе. Прича која је нас инспирисала је она коју нам је Драгана испричала, да у Београду једна докторка има благодатну јастучницу која је освећена на моштима Светог Нектарија и која исцељује болеснике када на њој спавају. Тешко оболело дете од леукемије њених познаника је на тај начин излечено.

Постоје организована ходочасничка путовања из Србије за Егину а могуће је и преко неких добронамерних свештеника послати јастучницу, без одласка доле. Ми смо се нашли у Атини и отишли сами код Светог Нектарија, иако смо то хтели годинама раније, међутим никако нам се нису отварале и могућности, до једног уског тренутка и процепа у времену и простору кад се све брзо одиграло.

С обзиром колико расте број малигних болести икона Светог Нектарија је све присутнија у српским домовима и црквама. Уз то, мноштво излечења је допринело да се поштовање према Светом Нектарију брзо и дубоко изгради у нашем народу.

Многи неуки верском животу ће поставити питање да ли свако ко оде тамо или добије своју јастучницу са моштију Светог Нектарија може да рачуна на исцељење.

Не, не може да рачуна да ће свако ко то пожели аутоматски добити оно што жели. Бог то (исцељење, благодат, чудо) што даје кроз своје Свете даје по Божијем промислу, као доказ да постоји, као награду за нечију веру и труд, као подстицај да се особа преумни и посвети Богу, као подсећање породици да Он постоји и да се Његове заповести требају слушати али се не даје ништа аутоматски само зато што смо ми то желели.