Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Intervju: Istine i zablude o koronavirusu (prvi deo)

rss

27.03.2020. Aleksinac.net

Rizici nisu isti širom sveta, a razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, lokaliteta, izloženosti, „ranjivosti“ i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Ovoga puta, u međunarodnim odnosima, po ko zna koji puta zagospodarila je sila, možda do sada najopasniji biološki virus - koronavirus. Glavni izvor je bila mnogoljudna svetska sila Kina, a onda je krenuo silovito (uz brojne načine širenja) na sve strane sveta (u Italiji i Španiji najviše).

Intervju: Istine i zablude o koronavirusu (prvi deo)

Da li je ovo opasnije od brojnih i učestalih bolesti: maligne bolesti su zloćudni tumori, a zloćudna oboljenja (kancer, rak, tumor, karcinom), a to su bolesti koje karakteriše nekontrolisana deoba ćelija uzrokovana oštećenjem ćelijskog DNK usled mutacije i sposobnosti tih ćelija da prodru u ostatak tkiva direktnim urastanjem ili metastazom.

Razgovor vodimo sa jednim od najkompetetnijim naučnikom na prostorima država Balkana i šire, pukovnikom ABHO, Akademikom prof. dr Radetom Biočaninom-pukovnik ABHO, red. univerzitetskim profesorom IUT Travnik, članom Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, članom Naučnog komiteta Ruske akademije nauka i Naučnim savetnikom za defendološka istraživanja.

Gospodine Biočanin, Vi ste Član Upravnog odbora Udruženja “Car lazar” Kruševac, a sada nosilac liste kandidata “ZA ŽIVOT BEZ BRIGE ZA SIGURNO SUTRA” na predstojećim parlamentarnim izborima. U nizu aktivnosti iz bogate Programske orijentacije unazad godinu dana, imali ste više naučno-stručnih tribima u Rasinskom okrugu, Travniku, Požarevcu, Kučevu, Vrnjačkoj banji i dr. gradovima i opštinama. Jedna od tih (dat naziv na slici) vizionrski odnosio se na događaje, koji su sada aktuelni, u vezi virusa?

Šta sada znamo o virusu?

Kovid-19 virus je član porodice koronavirusa koji je prešao sa životinja na ljude krajem prošle godine. Mnogi od njih koji su se prvo zarazili, ili su radili, ili često bili u prodavnici na veletržnici s morskom hranom Huanan u centru kineskog grada Vuhan. Neobično za virus koji je napravio skok s jedne vrste na drugu, čini se da se efektivno prenosi na ljude – trenutne procene pokazuju da će prosečna osoba, koja “uhvati” ovaj virus bez jakih mera zadržavanja, preneti virus na još dvoje. Čini se da virus ima i veću smrtnost od uobičajenih bolesti poput sezonskog gripa. Kombinacija sposobnosti koronavirusa za širenje i izazivanje ozbiljnih bolesti navela je mnoge zemlje da uvedu ili planiraju opsežne mere zaštite javnog zdravlja, čiji je cilj da zadrže i ograniče uticaj ove pandemije.

Prvi slučajevi koronavirusa (Kovida-19) zabeleženi su u Kini, da bi se zatim proširili na ostatak sveta. Žarišta ovog virusa su u Italiji, Južnoj Koreji i Iranu, gde je najveći broj umrlih. Od 500.000 zaraženih širom sveta, 22.000 umrlih i 120.000 izlečenih, više od 90% slučajeva je u četiri zemlje, a u dve od njih je broj slučajeva u naglom padu – u Kini i Južnoj Koreji.


Insert intervjua u Večernjim novostima "BACILI KAO PROJEKTILI", objavljen davnog 05. februara 2006. godine. Koincidencija, dugoročna prognoza ili nešto treće.

Osim klasičnog terorizma veliku pretnju za čovečanstvo predstavlja i bioterorizam, jer je biološko oružje i dalje najjeftinije, najpristupačnije a po svojim efektima najopasnije upozorava pukovnik prof. dr Rade Biočanin, doktor hemijskih nauka.
On za "Novosti" objašnjava da u biološka oružja spadaju razni mikroorganizmi (uglavnom bakterije i virusi). Cilj je da se u napadnutoj zemlji i vojsci izazove epidemija.
- Po veoma niskoj ceni, ratom zahvaćenoj zemlji može se zadati težak udarac na celoj dubini teritorije - objašnjava Biočanin. - Gubici od zaraznih bolesti često su veći od onih u borbenim dejstvima, pa je tako u ratovima na tlu Evrope u minulom veku, od zaraznih bolesti stradalo 6.500 civila i vojnika. I ako međunarodne konvencije to zabranjuju, proizvodnja ovog opasnog oružja je nastavljena. To potvrđuju i povremeni biološki udesi ili bioterorizam, kao što je bio slučaj u Sverdslovskom
1979. godine kada je "odbegli" bacil antraksa teško inficirao više od hiljadu ljudi.

Da li upotreba B-oružja danas predstavlja realnu opasnost? …
- Biološko oružje je primenjivano u brojnim ratovima, a poseduju ga u velikim količinama mnoge zemlje, pa zato postoji opasnost od njegove upotrebe. Postoji veliki broj bioloških agenasa koji mogu putem razmnožavanja i lučenja toksina da prouzrokuju masovna oboljenja i smrt ljudi i životinja. Brzo i sigurno dokazivanje agensa praktično je neizvodljivo, a oni se lako prenose i raseju na nova područja.


Može li se genetički inženjering zloupotrebiti u vojne svrhe?

Ta opasnost postoji. Mnogi stručnjaci danas istražuju mogućnost korišćenja u vojne svrhe produkata genetičkog inženjeringa na ćelijama ili organizmima, koji mogu da izazovu štetne posledice. Eksperimenti se i dalje nastavljaju iako je njihova upotreba zabranjena. Futurolozi predviđaju upotrebu naoružanja i mikrotehnologije i ograničenog biološkog rata.

Znači li to da humani gen može da bude zloupotrebljen?

Svakako. Humani gen može da bude idealno biološko oružje, ako se u okolinu ubace virusi i bakterije sa izmenjenim svojstvima od kojih ljudi oboljevaju. Pentagon i NATO uveliko istražuju kako da stvore savršenog i na sve otpornog borca sutrašnjice.

Postoji li efikasan način za borbu protiv biološkog oružja?

Većina naučnika i stručnjaka su pesimisti u pogledu odbrane od terorističkog dejstva biološkim oružjem. Mnogi čak smatraju da ne postoji adekvatan sistem kontrole naoružanja, izuzev vojnih skladišta. Ali, protiv bioterorizma se mora boriti preventivno, uz blagovremeno otkrivanje uzroka koji podstiču savremeni terorizam.

Zlokobni virus (oko 40 puta opasniji od gripa srednjeg inteziteta) se eksponencijalno širi na sve strane. Virus je prisutan na svim kontinentima osim ledenog Antarktika, a mnoge zemlje su kao meru predostrožnosti i sprječavanja širenja virusa uvele zatvaranje granica, vanredno stanje ili policijski čas. Virus je prisutan na svim kontinentima osim ledenog Antarktika, a mnoge zemlje su kao meru predostrožnosti i sprječavanja širenja virusa uvele zatvaranje granica. U SAD je zabeleženo 6.500 zaraženih korona virusom i 131 smrtni slučaj, od čega je oko ½ u državi Vašington. Danas, borimo se za slobodu i istinu, ali to nekome možda smeta. Ima znalaca-boraca, koji su protiv obavezne vakcinacije i farmaceutske mafije i koji su protiv marketing-virusa. To su hrabre, neustrašive, harizmatične, borbene, nepokolebljive i nadasve pravične osobe. Po svoj prilici, sada smo sve gripove podveli pod samo jedan - koronavirus, a podsetili bi, da prema WHO podacima od dosadašnjih gripova umiralo je oko 650.000 osoba, tj. 1750 dnevno je umiralo od respiratorne infekcije (u SAD 167).

Broj zaraženih ljudi u svetu novim koronavirusom svakim danom je sve veći, a povećava se i broj preminulih. Epidemija korona virusa širom sveta zaustavila je život, a kao njegov sastavni deo i sport proživljava teške trenutke pod naletom bolesti. Pandemija je opasno pogodila i tenis i prekinula jedan od istorijski potencijalno najspektakluarnijih okršaja trojice najvećih igrača u ovoj eri - Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera.

Istovremeno, naučnici prate i kako se kreće broj onih koji su preležali zarazu koronavirusom. Madrid i London suočavaju se sa težim razmerama epidemije korona virusa od Lombardije u Italiji, a stopa smrtnosti u ova dva grada udvostručuje se svaka dva dana. Međutim, Njujork bi mogao sve da ih nadmaši u crnoj statistici. U Evropi najteža situacija je u Italiji gđe je do sada preminulo 6.820 osoba, a obolelo 69.100 osoba. I dalje je najteže pogođen okrug Milana u regionu Lombardija, gde je umrlo 3.456 ljudi, a u poslednja 24 časa 361 osoba. Zaraza korona virusom do sada je potvrđena kod više od 415.000 osoba širom sveta, od kojih je umrlo više od 18.000 osoba, a 108.000 je izlečeno (u 192 države sveta).

Odmah za njom po brojnosti slučajeva su Španija, gde je zaraženo 39.673 (umrlo 2.696). Situacija sa epidemijom korona virusa je „vrlo zabrinjavajuća“ i „pogoršava se jako brzo“. U SAD je 85.553 zaraženih, pa su time pretekle Kinu, iz koje je virus COVID-19 potekao. U Nemačkoj broj zaraženih je sada 36.508, a umrlo 198. U Francuskoj 1.000 mrtvih, a Gutereš zove na usvajanje "ratnog plana". To je povećanje od 28%, što je Francusku učinilo petom državom u svetu koja je prešla prag od 1.000 smrtnih slučajeva, nakon Kine, Italije, Irana i Španije. U Rumuniji je zaraženo 762 osobe, Holandiji 811 (umrlo 63), u V. Britaniji 8077 (umrlo 422), u BiH zaraženo 153, Hrvatskoj 382, u Švajcarskoj preko 9.000 (umrlo 90), u Sloveniji zaraženo 480, u Crnoj Gori 47, u RS 114… Tri osobe preminule u Srbiji zbog korona virusa, a zaražene 303 osobe. Dakle, bližimo se cifri zaraženih u svetu od 500.00 zaraženih.

U Nemačkoj rapidno raste broj zaraženih. Broj obolelih od korone u Nemačkoj dostigao 15.000, samo u poslednja 24 sata potvrđeno 2.500 novih slučajeva. Javni život je zamro, a u gradu Diseldorf korona određuje život i smrt. Prihvat sve većeg broja zaraženih/obolelih organizovan je u bolničkim zgradama, kasarnama, sajamskim i sportskim objektima. Sve podseća na ratne, poljske bolnice, mada niko nije bio spreman za pandemiju globalnih razmera.

Iranska državna televizija objavila je da je još 97 ljudi umrlo od koronavirusa, čime je broj umrlih porastao na 611.U Iranu je potvrđeno 12.729 slučajeva koronavirusa. To je najteže pogođena država na Bliskom istoku, a zaraženi su i neki visoki zvaničnici. AFP javlja da više od 10.000 mrtvih od korona virusa u svetu, a 1/4 miliona zaraženih. Najmanje 10.316 osoba je do sada umrlo od posledica korona virusa u svetu, podaci su Frans presa, koji su prikupljeni od zvaničnih izvora. Virus je prisutan na svim kontinentima osim ledenog Antarktika, a mnoge zemlje su kao meru predostrožnosti i sprečavanja širenja virusa uvele zatvaranje granica.
Naglo širenje broja zaraženih u Africi od opakog virusa, još nekoliko država zatvorilo granice. Još nekoliko afričkih zemalja je zatvorilo granice, pošto širenje korone preti da pretvori kontinent sa 1,3 milijarde stanovnika u novi front “borbe” protiv pandemije.

U Rusiji je broj zaraženih u odnosu na broj stanovnika jako mali. Oni postupaju vrlo rigorozno. Oni su kopnenu granicu sa Kinom zatvorili, avio saobraćaj su redukovali i sve svoje građane su povukli iz Kine. Evakuisali su čak i građane Ukrajine i još nekih drugih zemalja. Rusi vode računa o tome da ne dođe do panike. Ja nisam video da iko u Moskvi ima masku. U štampi ta tema nije na prvim stranicama. Rusi su tom problemu pristupili oprezno, ozbiljno i odgovorno. Radnje nisu opustošene, svega ima i niko ne stvara zalihe. Kažu da je Rusija nepobediva, pa joj ni korona virus ne može ništa.

Prikaz žarišta Korona virusa, odakle je sve krenulo

Da li virusi mogu biti od genetskog materijala?

Da podsetimo još jednom - virusi su suštinski delovi genetskog materijala u proteinskom omotaču. Oni se mogu reprodukovati infekcijom (naseljavanjem i prodiranjem) u odgovarajuće ćelije domaćina i prisvajajanjem bio-hemijskog materijala koji tu nađu. Proteini koji čine jedan virus su karakteristični za svaku vrstu virusa. Za razliku od obmotavanja i prenošenja genetskih infomacija netaknutim, kompozicija proteina za dati virus rezultira jednim specifičnim oblikom za fragment virusa. Za ovaj virus se može reći da brže mutira od ostalih, ako pogldamo istorijat istih.

Manje je poznato da postoje čestice (fragmenti) genskog materijala, koji izgledaju kao virusi, ali to nisu. Ovi fragmenti se tako nazivaju fragmentima “nalik virusima”. Takvi fragmenti nisu retki i nalaze se često u placentama, kao i u okruženju ćelijskih kultura u laboratorijama. Ovi fragmenti su često “mutili vodu” kada su u pitanju istraživanja u vezi AIDS-a jer su neki fragmenti upravo nalik njima nazvani HIV. Do danas niti jedan nije okarakterisan i nije pokazano da postoji kao entitet koji bi opravdao naziv “virus”.

Koliko dugo virus može da opstane na površinama, koliko je dugo opasan i da li je moguće zaraziti se samo jednom česticom Kovid-19?

Sve više ludi boravi u zatvorenom prostoru, kako bi izbegli kontakt sa osobama koje su potencijalno zaražene Kovid-19. Ali u svetlu nedavnog izveštaja američkog Centra za kontrolu i preveciju bolesti (CDC), koja kaže da DNK virusa – ili genetska informacija o koronavirusu – može da opstane na površinama oko dve sedmice, a posle 17 dana je pronađeno na kruzerima Dajmond princes i Grand princes: Postavlja se pitanje kako se zaštiti i posle koliko dana je opasan po ljude. Nije poznato da li je virus posle toliko dana zarazan po druge, ili su u pitanju ostaci virusa koji je neaktivan. Takođe se postavilo pitanje šta je onda sa drugim površinama, sa prodavnicama, namirnicama, torbama i sl. koje se frekventno dodiruju. Na bakru moguće ga otkriti u vremenskom okviru do četiri sata, na kartonu do 24 sata, a na plastici i čeliku do 72 sata. Ali je važno primetiti da se količina virusa s vremenom naglo smanjivala na svakoj od tih površina. Stoga bi rizik od infekcije dodirom verovatno s vremenom bio smanjen.

Postoji određena količina virusnih čestica kojoj morate da budete izloženi da biste se zarazili. Ako ste imali samo jednu virusnu česticu na prstu, malo je verovatno da ćete se zaraziti. Neki virusi su veoma moćni, potrebno vam je samo deset čestica da se inficiate, dok će vam za drugi biti potrebni milioni. Što je manje virusnih čestica kojima ste izloženi, to je manja verovatnoća da ćete se zaraziti. verovatnije je da se ljudi zaraze bliskim kontaktom sa obolelom osobom, nego dodirom kontaminirane površine. Pored toga, još uvek je važno biti svestan šta dodirujemo, posebno površine koje su najizloženije, i biti oprezan i temeljno oprati ruke posle dodirivanja stvari. Npr. čekaonice, javni prevoz ili prodavnice prehrambenih proizvoda i mesta na kojima je obično puno ljudi.

Imate li savet za čišćenje površina podova, objekata, sredstava i opreme?

Dobro je uobičajeno čistiti/dekontaminirati sve površine koje se najviše dodiruju, poput kvaka na vratima i toaleta. Uobičajena sredstva za čišćenje su efikasna, ukjučujući rastvore izbeljivača i alkoholne rastvore od najmanje 50-70% alkohola. Ako je nekome u vašem domaćinstvu dijagnostikovan Covid-19, tada čišćenje i dezinfekcija postaju mnogo važniji i treba ih obavljati češće. Agencija za hranu i lekove sadrži spisak sredstava za čišćenje kuće za koje je poznato da ubijaju Covid-19. Najbolja materija za B-dekontaminaciju je 0,5-1% rastvor kalcijum-hipohlorita, mada može natrijum i litijum-hipohlorit.

Šta su ustvari biološki agensi?

Termin „biološki agensi“ podrazumeva mikroorganizme iz sledećih grupa: bakterije, virusi, gljive, protoze, hemlinti i artropodi. Mnogi od njih su patogeni za čoveka, a neki su patogeni samo pod određenim uslovima, dok najveći broj njih nije uopšte patogen. Primena savremenih tehnologija u industriji znatno je smanjila rizik od štetnog delovanja bioloških agenasa. Nasuprot tome, primena klimatizacije u savremenim poslovnim objektima učinila je da veliki broj osoba koje ranije nisu bili u rizičnoj grupi dođe u kontakt sa biološkim agensima. U okviru primene NHB oružja u ratu, pri NHB terorizmu u miru i NHB udesima u miru moguća je primena Bag-a, mada je to vraški teško dokazati, a možda nikada.

Pojam i simptomi ovog virusa?

Koronavirus (Wuhan Pneumonia): Ako prehlađena osoba ima curenje iz nosa s ispljuvakom, nije zaražena virusom korone, jer njegova upala pluća daje suhi kašalj bez curenja iz nosa. To je najlakši način za prepoznavanje. S druge strane, dobro je znati da ova virus nije otporan na veću toplotu i “ugine” na temperaturi oko 27C (temperature veće čaše vruće vode, mleka ili čaja).

Simptomi: groznica, glavobolja, kijanje, suvo kašljanje i gubitak kratkog daha. Ako prehlađena osoba ima curenje iz nosa s ispljuvakom svi mi se umnogome uplašimo. To ne znači da je osoba zaražena ovim virusom, jer njegova upala pluća daje suhi kašalj bez curenja iz nosa. To je najlakši način za prepoznavanje. S druge strane, dobro je znati da ova virus nije otporan na veću toplotu i “ugine” na temperaturi oko 27C (temperature veće čaše vruće vode, mleka ili čaja).

Podaci o simptomima upale pluća uzrokovane virusom korona: Prvo će zaraziti grlo, a zatim će se u grlu osećati kao suho, koje će trajati 3 do 4 dana. Tada će se virus stopiti s nosnom tekućinom i uroniti će u grkljan/ždrelo i ući u pluća, uzrokujući tzv. Wuhan upalu. Ovaj će postupak trajati do nedelju dana. Usledit će stanje upale pluća, visoke temperature, otežanog disanja, drhtanje i pojačane frekvencije rada srca, te uobičajenog nazalnog zagušenja. Osećate ćete se kao da se utopate u vodi. Ako imate takav osećaj, važno je odmah potražiti lekarsku pomoć i “izoluj te se” od najbližih osoba.

Uporedni prikaz raznih oboljenja od raznih virusa u svetu

Kako se širi virus?

Mi obično, posebno leti pijemo hladnu vodu, ali treba piti mlaku, tj. vruću vodu, koja nije lek, ali je dobra za brojne stomačne tegobe i telo u celini. Ovim putem se “uništavanju” virusi, bakterije i brojni biološki agensi, koji su “napali” čovečji organizam. Na pomolu su topliji dani i pokušajmo se što više izložiti sunčevim zracima. Virus je dosta veliki bio-agens (stanica ima promer otprilike 450-500 nm), a to znači da zaštitna maska/poveska može biti “prepreka” u njegovom unosu respiratornim putem (princip adsorpcije a više filtracije).

Ali ne zaboravimo da put unos bacila nije samo direktno već i sa strane, preko sluzokože očiju, preko rana, preko hrane i vode, te dodirom sa zaraženim osobama, posebno u zatvorenim prostorijama gde se stalno menja fiziološki sastav vazduha (opada koncetracija kiseonika ispod 21%, a raste temperature, vlaga i koncetracija CO2). U tim uslovima ubrzanija je frekvencija disanja, raste puls srca (preko 80 otkucaja/minuti), čovek se više zamara, nepodnošljiviji je ambijent i verovatnija mogućnost interne biološke kontaminacije sa bio-agensima (u ovom slučaju Corona virus). Naravno, starije i obolele osobe, trudnice i deca su osetljivije, a posebno pušači, narkomani, neuhranjene ili sa nepravilnom ishranom.

Kada netko zaraženi kihne pred vama, on će se širiti zarazu oko 3m pre nego što padne na pod ili zemlju, ili je to suspendovano u vazduhu. Kada virus padne na metalnu površinu, živet će najmanje 12 sati. Otuda oprez, što dalje od drugih osoba, posebno obolelih, bez mnogo kontakata, ljubljenja ili rukovanja, uzimanja nekih stvarčica, kupovine robe, posebno na neuređenim pijacama.

Razgovor vodio: Boža Marković-Nesvrćanin

Nastavak intervjua pročitajte ovde.

Komentara: 0


# intervju Boža Marković - Nesvrćanin Radomir Biočanin
@



 

[ Dodaj komentar ]





{lg_push_subscription_title}

{lg_push_subscription_text}