U Tešici održan sabor Presvete Bogorodice

Uspenije Presvete Bogorodice, poznatije kao Velika Gospojina, žitelji jednog od najvećih naselja u aleksinačkom Pomoravlju, slave kao svoju seosku slavu, već punih 180 godina. Sve je počelo još u prvoj polovini 19. veka, kada je 1838 godine započeta a 1839 završena izgradnja hrama Presvete Bogorodice. Od tada do današnjih dana, Tešičani ovaj hrišćanski praznik, koji se svake godine pada 28. avgusta i obeležen je crvenim slovima, slave kao svoju seosku slavu. Tako je bilo i ove godine. Od ranog jutra vernici su odlazili u crkvu, da se pomole bogu, zapale sveće za žive i pokojne i prisustvuju svečanoj liturgiji prvi put u renoviranom hramu od njegove izgradnje. I ako je bio radan dan u hramu nije bilo mesta za sve koji su došli, pa su mnogi ostali ispred hrama. Vernika je bilo ne samo iz Tešice već i nekih sela u okruženju, kao i onih sa strane koji su došli u goste kod svojih prijatelja, rođaka i kumova.

Svečanu liturgiju u potpuno renoviranom hramu spolja i unutra prvi put od njegove izgranje su služili prota Jovan Živanović (starešina tešičke parohije), jereji Goran Popović i Slavoljub Petrović iz Aleksinca i Milan Živanović iz Žitkovca. Porta crkve bila je dupke puna. U toku liturgije, pored sveštenika učestvovao je i crkveni hor, što je vernicima činilo  posebnu draž. Jedan od razloga što je ove godine bilo znatno više vernika nego lane je renoviran hram od temelja do krova, spolja i unutra. To im je bila prilika da vide šta je sve urađeno na njegovoj obnovi o čemu se danima pričalo. Između ostalog urađeno je sledeće: na hramu je zamenjen krov, postavljeni oluci, gromobran, uvedena struja, urađena spoljašna i unutrašnja fasada, kao i podne keramičke pločice. Pored ovih radova, izvršena je i prvi put od izgradnje hrama zamena stolarije, prozora i ulaznih vrata i urađen novi ikonostas.

Sve ovo ne bi bilo urađeno, da nisu priskočili u pomoć dobri ljudi svojim donacijama. Po završetku svečane liturgije, obavljen je pričest vernika, koji su dve sedmice u tkz. malom postu pre Velike Gospojine postili. Pričešćivanje vernika, obavio je jerej Goran Popović. Zatim su sveštenici i vernici oko hrama Uspenija Presvete Bogorodice nosili litija. Zatim je jerej Goran Popović obavio obred sečenja slavskog kolača, kolačara Miloša Cenića iz Tešice.

Pošto je obavljen obred sečenja kolača, vernicima se obratio prota Jovan Živanović, jednom kratkom „besedom“ o značaju obeležavanja jednog od najvećih hrišćanskih praznika Uspenije Presvete Bogorodice koja je u crkvenom kalendaru upisana crvenim slovima.

I kao što to uvek biva, posle besede, usledilo je pitanje ima li koga da preuzme deo kolača i naredne godine, na ovaj isti dan, ugosti svoje prijatelje, rođake i komšije. Ima, ima, govoriše u glas nekoliko vernika. Pošto na mlađima svet ostaje, novi kolačar naredne godine biće Milan Filipović iz Tešice koji je pre neku godinu zasnovao porodicu i već dobio naslednika, koji je bio prisutan kada je njegov otac preuzimao kolačarstvo za narednu godinu. Milan je uz prisustvo prote Jovana Živanovića sa njegove desne strane preuzeo deo kolača od Miloša Cenića. Usledila su čestitanja a potom i zadnji čin obreda-kropljenje vernika. Kropljenje je vršio svežim bosiljkom, natopljenim blagoslovenom vodom, jerej Milan Živanović, a jerej Goran Popović je svakom verniku davao po jednu kocku blagoslovenog hleba, zvanog nafora.

Rekao sam da je ove godine svečanoj liturgiji, prisustvovao znatno veći broj vernika nego predhodne godie. Posle obavljanja svih ceremonija ispred hrama, došao je trenutak da kao svake, tako i ove godine proprate tradicionalni nastup KUD-a „Dejan Jovanović-Deša“ iz Tešice. Za njih i ostale koji su pristizali da se pomole bogu i zapale sveće, folklorna sekcija KUD-a “Petlići“ deca starosti od 6 do 15 godina se prestavila sa nekoliko spletova narodnih igara iz Pomoravlja i Ponišavlja koji su nagrađeni burnim aplauzom. Ubrzo po završetku njihovog nastupa, ljudi su počeli da se razilaze kućama da bi nastavili slavlje sa svojim domaćinima kod kojih su došli u goste. Nekada su na saboru u Tešici ljudi iz udaljenijih naselja dolazili dan ranije. Pod stoletnim brestovima uz muziku, pesmu, iće i piće dočekivali zoru. A meštani i oni iz okolnih sela dolazili su na dan sabora. Bilo je toliko sveta,da nije mogla igla da padne na zemlju. Bilo je sladoleda koji je dovozio čika Rade iz Žitkovca, a bilo je i zanimacije za decu i mlade. Ove godine nije bilo sladoleda, ali je bilo nekoliko prodavaca dečjih igračaka. Nisu se ovajdili jer je dece bilo malo, ali su podsećali na neka stara vremena.