Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Sudbina Užica čeka druge gradove

rss

08.01.2014. izvor: Večernje novosti, Aleksinac.Net

Akumulacije, iz kojih se snabdevaju neki od najvećih gradova u Srbiji, zbog nemara i besparice u lošem stanju. Ako se ništa ne preduzme, sudbina Užica čeka Zaječar, Vranje, Leskovac, Kragujevac

Sudbina Užica čeka druge gradove

Akumulacije iz kojih se vodom snabdevaju neki od najvećih gradova u Srbiji, veoma su zapuštene, a 20 odsto stanovništva koje koristi te površinske vode moglo bi da se nađe u situaciji u kojoj su sada Užičani.

Akumulacija „Vrutci“, iz koje se Užice snabdeva vodom, prekrivena je otrovnim algama. Problem će biti premošćen izgradnjom dva kilometra dugog cevovoda od Sušničkog vrela ispod Zlatibora do Užica, što od srede radi Vojska Srbije. Temeljna sanacija akumulacije je skupa i zahteva vreme.

Sa sličnim problemima mogli bi uskoro da se suoče i Zaječar, Vranje, Leskovac, Kragujevac i drugi gradovi koji se snabdevaju iz akumulacionih jezera.

- Nije kasno da se preduzmu mere, ako ima pameti - kaže, za „Novosti“, dr Dragan Manojlović, profesor analitičke hemije na Hemijskom fakultetu u Beogradu. - Postoje načini da se ta jezera saniraju, a fabrike koje su izgrađene mogu da obezbede povoljan kvalitet vode. Ali sve je mnogo teže kada dođe do naglog pogoršanja stanja, kao u užičkom slučaju.

Osnovno je kontrola unosa fosfata koji dovode do zagađenja. A fosfati se unose preko zemlje na kojoj je akumulacija izgrađena, ali i preko smeća u blizini akumulacija, kao i otpadnih voda. Potrebno je kontrolisati divlju gradnju, klanice, farme, mlekare.

- Kod hemičara i biologa osnovna stvar je sprečavanje unosa fosfora koji pospešuje cvetanje otrovnih algi. Prilikom izgradnje akumulacija niko nije vodio računa o uticaju zone potapanja, odnosno sastavu zemljišta koje se potapa. Jer, ako je kvalitet vode reke koja se pregrađuje dobar, ne znači da će biti dobar kvalitet ujezerene vode. Nakon formiranja akumulacije dolazi do naglog pogoršanja kvaliteta vode - pojašnjava Manojlović.

Vlada je zaključila da je za obezbeđivanje ispravne vode za piće u Užicu neophodno u što kraćem roku izgraditi vodovodnu mrežu koja će gradski vodovod povezati sa izvorištem u opštini Čajetina. Nadležna ministarstva će predložiti način i obim učešća Republike u izgradnji mreže, a na čelu tima je ministar regionalnog razvoja Igor Mirović. Vlada je donela i rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti.

Mi imamo i tehnologiju i kadrove koji bi mogli da prečiste akumulaciju „Vrutci“ kod Užica, ali se postavlja pitanje isplativosti. Nekada je mnogo jeftinije napraviti novu akumulaciju ili naći novi izvor vodosnabdevanja.

- Ne postoji voda koja ne može da bude za piće, samo je to pitanje cene - dodaje Manojlović.

Manojlović naglašava i da je jedan od faktora zagađenja - klima, a topla zima ove godine pogoduje „cvetanju algi“.

Rešenja za probleme vodosnabdevanja iz akumulacija ponudiće Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

Profesor Prvoslav Marjanović, savetnik u Institutu, kaže za „Novosti“ da će nadležnim organima a na njihov zahtev, biti ponuđen program kojim se predviđa sanacija akumulacije „Vrutci“ kod Užica, ali i rešavanje potencijalnih i drugih problema u drugim akumulacijama, kao i analiza novih i dopunskih izvorišta.

- Sve akumulacije podležu prirodnom procesu starenja koji se pod uticajem čoveka ubrzava - pojašnjava Marjanović. - Postoje mere kojima se može usporiti proces starenja i sprečiti zagađenje, ali one se ne sprovode efikasno, zbog nedostaka novca. Stanje akumulacija mora da se prati, a mere zaštite mogu da reše probleme koji se pojave.

S druge strane, građani koji koriste podzemne vode mogu mirnije da spavaju. Jer, kako kaže Dragan Mihajlović, načelnik sektora za hidrogeologiju u Geološkom zavodu, podzemne vode mnogo je lakše zaštititi.

- Prečišćavanje površinskih voda je veoma skupo. Jedna fabrika košta milione evra. Kod podzemnih voda to je jednostavnije i jeftinije. Bunari imaju prvu, drugi i treću zonu zaštite i veoma je teško zagaditi vodu u njima - kaže Mihajlović. Prema njegovim rečima, u Srbiji površinskim vodama snabdeva se 20 odsto građana, dok ostali koriste podzemne vode.

 

Akumulacija Bovan

 U Bovanskom jezeru iz kojeg se Aleksinčani snabdevaju vodom za piće odavno je povećana količina mangana, usred periodičnog cvetanja jezera i zagađenja koje dolazi iz susedne Sokobanje. Do sada su nas nadležni uveravali da je sa ovom vodom sve u redu, mada veliki deo meštana ne veruje i vodu iz česme upotrebljava isključivo u tehničke svrhe. U toku leta voda je masna i neukusna.

Gazdovanje jezerom i neposrednom okolinom je pod patronatom filijale Srbijavode iz Niša. Nišlije ne gazduju samo ovim resursima, već i ribnim fondom.

Magistralni put koji prolazi pored jezera donosi dodatno zagađenje, a niko ne zabranjuje upotrebu motornih skutera. Tako je akumulacija, čiji je primarni cilj zaštita moravskog kraja od poplava kao i vodosnabdevanje građana, postala površina "za sve". O kvalitetu vode niko i ne brine...

 

Komentara: 1


# Bovansko jezero akumulacija voda ekologija vodovod Dragan Mihajlović podzemne vode
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    Zoran Trnjane 09.01.2014.
    Oko 100.000 din da se uvede TEHNICKA voda u mom selu da nije to malo previse?


[ Dodaj komentar ]