Dveri: 5. april 1999. – zločin koji opominje i koji se ne zaboravlja

Tom prilikom naši predstavnici položili su cveće na spomenik koji je podignut u čast stradalim sugrađanima. Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su i predstavnici Vojske Srbije, lokalne samouprave, lokalnih odbora nekih političkih stranaka, kao i lokalnih udruženja građana.

Tog 5 .aprila 1999. u 21:35 Aleksinac je gađan sa 6 projektila velike razorne moći.  Stradalo je 11 civila, a 50 je ranjeno. Razoreno je 2.000 objekata. 800 ljudi iz ukupno 180 domaćinstava je ostalo na ulici. Oštećeno je 755 stanova, ustanove, institucije. Pogođen je i Dom zdravlja. Centar grada, ulice Dušana Trivunca i Vuka Karadžića su bile u ruševinama i krvi. U Briselu su zlikovci NATO-a rekli da je ovo bila „tehnička greška“ i da je meta bila kasarna nadomak grada. Aleksinac je proglašen kolateralnom štetom, kada je po prvi put i upotrebljen taj zlikovački termin.

28. maja 1999. zlikovci su ponovili napad na Aleksinac kada su opet ranjeni i ubijeni nedužni ljudi...

Nakon završetka bombardovanja obnova zemlje je zvanično i započeta u Aleksincu. Obnovljene su oštećene i izgrađene nove kuće i stanovi, sređene ulice i sanirana naneta šteta. Sve što se moglo popraviti je popravljeno i vraćeno u normalu, ali ono što nikad ne možemo da vratimo su životi naših nevino stradalih sugrađana, naših prijatelja i rođaka. Zločin izvršen nad njima, kao i nad hiljadama drugih stradalih širom Srbije, nije nikada kažnjen. Zločin koji ne možemo i ne smemo da zaboravimo. Zato je na svima nama obaveza da čuvamo sećanje na nevino stradale sunarodnike i sugrađane, da čuvamo svest o tome i prenosimo je budućim generacijama. Sećanje na jedan od najtežih dana u istoriji našeg grada. I da stalno postavljamo pitanje ZAŠTO SU STRADALI...

Jer bi odgovori na ta pitanja trebalo da nas opominju i da nam pokažu neke puteve u budućnosti, kako ih kao država i društvo nekim nesmotrenim i neodgovornim postupcima ne bismo ubili po drugi put...

Slava im.