Priština prihvata, Beograd odbija

"Odluku o Kosovu trebalo bi tražiti uzimajući u obzir interese svih strana", istakao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tokom razgovora sa crnogorskim kolegom Milanom Roćenom u utorak.
"Sve probleme je potrebno rešavati tako da konsoliduju, a ne podrivaju stabilnost. Ovo se tiče i Kosova i Bosne i Hercegovine", podvukao je Sergej Lavrov.

"Pri rešavanju pitanja Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti UN, Rusija neće sedeti na rukama. Delovaćemo u cilju sređivanja situacije. Nećemo razgovarati o onome što piše na papiru, već o isupunjavanju odluka iz Rezolucije 1244", rekao je šef ruske diplomatije.

Berns nastavlja posetu Briselu

Američki državni podsekretar Nikolas Berns u utorak je nastavio posetu Briselu, radnim ručkom sa ambasadorima u Savetu NATO-a.

Predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija i formalno je u ponedeljak objavljen u sedištu UN.

Predloženo rešenje je, u pratećem Ahtisarijevom izveštaju, opisano kao o "nezavisnost za Kosovo pod nadzorom međunarodne zajednice".

Specijalni izaslanik UN dodaje i da je reč o "jedinom ostvarivom rešenju kojim bi se moglo doći do politički stabilnog i privredno održivog Kosova".

Međutim, još uvek se ne zna pouzdano da li će, i kako, na osnovu tog predloga biti usvojena nova rezolucija o Kosovu u Savetu bezbednosti.

Ta rezolucija, ukoliko bi bila izglasana, zamenila bi rezoluciju 1244 koja je doneta pre osam godina.

Nije objavljen sadržaj propratnog pisma

Ujedinjene nacije objavile su na svojoj internet stranici detalje konačnog predloga Martija Ahtisarija za status Kosova, ali ne i sadržaj njegovog propratnog pisma Ban Ki Munu.

Ahtisarijev portparol Remi Durlo je izjavio da će predlog biti prosleđen diplomatama zemalja članica SB, i da Marti Ahtisari očekuje da bude pozvan da ga obrazloži:

"Ahtisari neće biti u Njujorku u ponedeljak. Čekamo odluku i poziv SB da se u Njujorku obratimo članicama tog tela", rekao je Durlo.

Detalji pisma koje je Ahtisari uputio Ban Ki Munu ostaće poverljivi, rekao je Durlo, i sa njima će biti upoznate samo članice SB, EU i NATO.

Srbija ne želi glasanje

Zvanični Beograd se nada da predlog specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija neće ni doći na dnevni red Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ahtisari u svom planu predlaže snažno prisustvo civilne misije EU na Kosovu, koja će zameniti misiju UN, i biti zadužena za kontrolu sprovođenja odredbi plana o budućem statusu, te formiranje novih kosovskih bezbednosnih snaga i posebne mehanizme za zaštitu prava manjina.

Pomenute bezbednosne snage bi, prema planu, brojale do dve i po hiljade pripadnika.

Sedam dana za proučavanje plana

Članice Saveta imaju oko nedelju dana da prouče plan, a nakon toga, kako se najavljuje, trebalo bi da se održi sednica na kojoj bi Ahtisari usmeno trebao da obrazloži svoj plan i odgovori na pitanja ambasadora.

Iako se kao datum održavanja sednice pominje 3. april, još uvek je neizvesno hoće li predsedvajući Saveta bezbednosti u aprilu - Velika Britanija - zakazati sednicu za taj dan, ili će njeno održvanje biti pomereno.

To će, kako ističu diplomate u Njujorku, u velikoj meri zavisiti od ishoda sastanka Kontakt grupe - koji bi, prema najavama, trabalo da bude održan u Londonu ili Briselu negde između 28. i 31. marta.

U slučaju da predstavnici Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije ne uspeju da ubede svog kolegu iz Rusije da je Ahtisarijev plan, uz neke manje izmene, najbolje rešenje za Kosovo, postoji mogućnost da ta sednica bude odložena za drugu polovinu aprila.

Za to vreme nastaviće se intenzivne konsulatcije sa Moskvom.

Vašington traži uverenje

S druge strane, Vašington takođe pokušava da dobije uverenje da je Evropska unija jedinstvena u pogledu podrške Ahtisarijevom planu.

U Briselu u ponedeljak američki državni podsekretar Nikolas Berns razgovara sa liderima EU.

Berns je pred razgovore rekao da SAD "podržavaju Ahtisarijev plan o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo", i izrazio je nadu da će ga UN prihvatiti - uz napomenu da će, da bi se to dogodilo, morati da budu prevaziđene rezerve koje je iskazala Rusija.

Povodom susreta sa gostom iz Vašingtona, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO-a Jap de hop Shefer rekli su da je "bolje da SB reši pitanje Kosova ranije nego kasnije".

Šef britanske diplomatije Margaret Beket pozdravila Ahtisarijev završni predlog.

U saopštenju Forin ofisa ona ga je opisala kao "plod petnaestomesečnih intenzivnih pregovora" i kao "uravnoteženi pristup koji od obe strane zahteva kompromis".

Beket je najavila aktivnu ulogu Britanije u SB na osnovu Ahtisarijevog predloga, kako bi se proces određivanja statusa doveo do kraja.

Tadić i Koštunica odbacili Ahtisarijev plan

Predsednik Srbije Boris Tadich saopštio je da je za Srbiju
"bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova neprihvatljiv" i da je
potrebno naći kompromisno rešenje do koga bi se došlo pregovorima.

Premijer Vojislav Koštunica preneo je američkom državnom podsekretaru Nikolasu Bernsu u telefonskom razgovoru da je Srbija odbacila Ahtisarijev predlog zato što se s tim predlogom suštinski krši Povelja UN, Ustav Srbije i međunarodno pravo i zato što podržava interese samo jedne, odnosno albanske strane.

Kako prenose mediji u Beogradu, Koštunica je posebno naglasio da je uveren da će u Savetu bezbednosti propasti Ahtisarijev plan.

Sejdiu: 'Istorijski dan za Kosovo'

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu u obraćanju građanima Kosova izjavio je da je "danas istorijski dan", jer su sveobuhvatni predlog za rešenje statusa i preporuke međunarodnog posrednika kojim on predlaže nezavisnost, u rukama članica Saveta bezbednosti UN.

Sejdiu je istakao da će "nezavisnost Kosova biti u službi svih građana zemlje, albanske većine i svih manjinskih zajednica na Kosovu".

Diplomatska ofanziva Srbije?

Predsednik Srbije Boris Tadić najavljuje da će nakon što Ahtisarijev predslog postane javan, Srbija početi diplomatsku ofanzivu, čiji bi cilj trebalo da budu novi direktni pregovori Beograda i Prištine, a ne rezolucija kojom bi bila potvrđena kosovska nezavisnost.

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić za beogradske medije rekao je da Srbija ostaje na čvrstom stanovištu da je u vezi sa budućim statusom Kosova neohodno doći do kompromisa.

"Do kompromisa se može doći isključivo nastavkom pregovora, pošto dosadašnji pregovori nisu urodili plodom i na to će biti usmerena naša diplomatska inicijativa. Nekoliko članica Saveta bezbednosti dele naše mišljenje. Na nama je da za naše mišljenje pridobijemo većinu", rekao je Jeremić.

'Ne zaostajemo za Albancima'
 
Beograd
Iako se diplomatska ofanziva najavljuje tek sada, Jeremić smatra da Srbija ipak ne kasni.

"Članovi našeg pregovaračkog tima su prošle nedelje u Njujorku imali brifinge za veliki broj zemalja koje su članice Saveta bezbednosti. Nameravamo da to činimo i dalje, ovoga puta na nivou samoga predsednika. Albanska diplomatska inicijativa je široka i sveobuhvatna, ali za njima ne zaostajemo", kaže savetnik predsednika Srbije.

Šef Katedre za međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković kaže za BBC da bi bilo mnogo bolje da je snažna diplomatska aktivnost pokrenuta ranije.

On smatra da nije prekasno da Srbija pokuša da utiče na stavove međunarodnih činilaca, ali sumnja u značajnije rezultate najavljene akcije.

"Ubeđen sam da će nekih rezultata ipak biti, ali mislim da su zaista, posle toliko vremena u mnogim zemljama stavovi već utvrđeni, manje-više i fiksirani i sad je teško uticati na radikalnu promenu njihovog stava. Ono što mislim da bi bilo vrlo značajno u ovom trenutku jeste da ta diplomatska ofanziva bude na što višem nivou. Mislim da smo ušli u onu fazu razgovora o Kosovu u kojoj zaista reč najistaknutijih državnih funkcionera mora da bude prisutna", kaže za BBC Ivo Visković.

Ozbiljna razmimoilaženja

Profesor Visković navodi da će se u razgovorima srpskih zvaničnika i predstavnika zemalja Zapada pokazati da li među njima ima ozbiljnijih razmimoilaženja u stavavima o Kosovu što bi bilo veoma značajno za Srbiju.

"Mislim da sve ukazuje da među zapadnim zemljama ipak, nekih razlika ima. Naravno nije lako igrati na te razlike, jer nisu one toliko krupne da bi se mogle podeliti zapadne zemlje i napravite nekakve tabore. Ali uz podršku Rusije i čini mi se Kine, mislim da bi se moglo insistirati da se još potraži jedna mogućnost dodatne faze pregovora i dodatne faze kompromisa, mada se bojim da će Amerikanci uz Britance i možda uz još nečiju podršku insistirati da se to obavi što pre", kaže profesor Ivo Visković.

Beogradski mediji tokom vikenda preneli su i izjavu Nenada Popovića, šefa ekonomskog tima za Kosovo, koji je naveo da je Srbija od Moskve dobila "jasne signale" da Ahtisarijev dokument neće ni doći na glasanje u Savet bezbednosti.

Popović, koji je bio član delegacije koja je posetila Rusiju, rekao je da u Moskvi navode da je veto poslednja opcija, a da pre toga postoji čitav niz diplomatskih aktivnosti, koje mogu da učine da Ahtisarijev predlog ne dođe do Saveta bezbednosti UN.

I Priština u diplomatskoj ofanzivi
 
Priština
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, koji je prisustvovao poslednjoj sednici Saveta bezbednosti, razgovarao je sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i Albertom Roanom.

Sejdiu je imao priliku da se obrati i ambasadorima zemalja članica UN i da se susretne sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti, uključujući i ruskog predstavnika Vitalija Čurkina.

Pun optimizma se iz Turske vratio i premijer Kosova Agim Čeku, kao i predsednik kosovskog parlamenta Kolj Beriša koji je posetio Evropski parlament i nemački Bundenstag.

"April i maj će biti prekretnica u kojoj sve delegacije treba dobro informisati o našim stavovima", izjavio je Veton Suroi, član prištinskog pregovaračkog tima, po povratku iz Austrije, Slovačke i Južne Afrike.

I dok je s jedne strane opipljiva diplomatska ofanziva koja se zahuktava oko pridobijanja što veće podrške za predloženi politički status Kosova, na političkoj sceni kosovskih Albanaca izgleda da nije sve idilično.

Mediji u Prištini naime, najavljuju mogućnost prekida svih odnosa između Tačijeve Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova.

U tom slučaju otvorilo bi se pitanje funkcionisanja kosovskog pregovaračkog tima i jedinstva njegovih članova na čemu je većina zapadnih diplomata prilikom njihove posete Prištini institirala.