Opština ne pomaže socijalno ugroženima?

U poslednjih mesec dana , portalu aleksinčani.info se javlja sve više građana opštine Aleksinac koji tvrde da im opštinski funkcioneri nisu pomogli, iako su u pitanju davanja za najugroženije.Udruženju samohranih roditelja opština nije dala niti jedan dinar iz budžeta. Invalidu koji je zatražio pomoć za kupovinu pomagala opština nije dala niti jedan dinar, takođe.

Najnoviji slučaj jeste siromašna učenica tehničke škole. Iako je direktor pokrenuo akciju da se tom detetu pomogne, opština se nije uključila, makar kupovinom mesečne karte. Opštinska vlast nije imala novca za to. U isto vreme predsednik opštine je dao za koncert Ramba Amadeusa 500.000 dinara. Za novogodišnji ručak 400.000 dinara. Za kupovinu sportskog automobila 1,700 000 dinara.Za zapošljavanje 95 članova SNS-a izdvojeno preko 350.000 evra na godišnjem nivou. Za info centar 30.000 evra. A za socijalno najugroženije, uvek isti odgovor, NEMA PARA U BUDžETU.

Kako se opštinsko rukovodstvo ophodi prema socijalno ugroženim svedoči sagovornica portala JužnaSrbija.info:

„Pre neki dan odem u zgradu Skupštinu opštine Aleksinac i tražila sam da razgovaram sa predsednikom skupštine. Htela sam da pitam da mi izađe u susret za neki posao, jer sam čula da moja komšika ide u penziju. Jutros sam otišla u 8, juče me zvali, došlo je između 50 i 100 ljudi. Oni su nas smestili u salu skupštine, maltene kao prasiće. Došao je onda i predsednik opštine Nenad Stanković i predsednik skupštine Grujica Veljković.“

„Prvo se obratio predsednik opštine koji je rekao „ko je došao da moli za pomoć za novčana sredstva usmeno, ne može da nam se obrati, samo može pismeno. I nek priđe da uzme i popuni obrazac, jer mi nismo socijalna ustanova“. Onda je rekao „ko je došao radi zapošljenja, ni tu im ne možemo pomoći, jer nismo nacionalna sluzba za zapošljavanje“. Na to je počela da viče jedna žena „pa, kome da se obratimo valjda ste vi predsednik opštine. I kako ste mogli da nađete posao za vaših 95 članova stranke koje ste zaposlili u poslednjih 6 meseci, a za nas ne možete“, a on je na to rekao „pa, gospođo, ja brinem za rad u ovoj žutoj zgradi u kojoj više nema slobodnih radnih mesta i ne mogu da izvedem 70 čoveka, pa da streljam da bih oslobodio radna mesta!“" – svedoči sagovornica.

"Ja sam se mnogo iznervirala i izašla, jer on nije ni čovek, ni neko ko želi da pomogne i kajem se što nisam uključila telefon, jer on je vikao, skakao sa stolice, u jednom trenutku sam mislila da će skočiti na onu zenu.“, navodi.

„Taj čovek prima 120.000 dinara platu da bi upravljao opštinom i pomagao njenim građanima, a on te građane ponizava na najgori mogući način.“ – dodaje naša sagovornica.