Isplativost škriljaca zanemarljiva u odnosu na zagađenje

On kaže da u svetu ne postoji nijedan afirmitivni članak koji govori o eksplotaciji uljnog škriljca, baš kao što ne postoji nijedna bezbedna tehnologija za njihovu eksploataciju, to jest, tehnologija koja ne ugrožava životnu sredinu.

Takođe, Janjić ne veruje ni u neki ekonomski prosperitet ovog kraja kroz eksploataciju škriljaca.

Ukoliko do eksploatacije ipak dođe, najpre će reljef ovog područja biti znatno izmenjen, jer će višak zemlje morati negde da se skladišti. Takođe, spiranjem pepela, koji ima između 10 i 15 procenata rezidualnih kerogena, ugrožavaju se vodonosni slojevi u neposrednoj okolini, a njihovim strujanjem te materije bi se raznosile po čitavoj teritoriji opštine Aleksinac.

- S druge strane, to su termogeni procesi, procesi spirolize. Drugim rečima, vrši se zagrevanje ovih škriljaca do temperature između 600 i 700 stepeni i razgradnja tih kerogena, gde se kao nusprodukti pojavljuju i ugljen-dioksid i sumpor-dioksid koji ne bi mogli da se drže pod kontrolom u punoj meri. Ovi kerogeni imaju kancerogena svojstva pošto su to policiklični ugljovodonici, to jest izazivaju promene u organizmima ljudi, ali i živog sveta koji se nalazi u okruženju.

Naš sagovornik navodi da eksploatacija uljnih škriljaca nije tako unosan posao kakvim ga Vlada želi predstaviti. Naime, postoji nekoliko tipova ruda sa različitim procentima kerogena. Škriljci koji bi se eventualno kopali kod Subotinca imaju oko 10 posto tih organskih materija najsličnijih bitumenima.

- Ljudi misle da će se dobiti nafta odmah. Ne, to je neka vrsta materije koja je slična mazutu, a da bi se dobila sirova nafta, iz koje je moguće dobiti konvencionalna goriva, dizel gorivo i benzine, potrebno je da se tretira i hemijskim putem da bi se obogatio sadržaj vodonika koji je veoma mali u ovim cikličnim jedinjenjima u odnosu na sadržaj ugljenika.

Janjić dodaje da su to veoma kompleksni procesi koji zahtevaju poseban i tehnološki složen tretman koji bi iz ekonomskih razloga morao da se obavlja u neposrednoj blizini nalazišta. Tu se dalje postavlja pitanje o količini energije koja je potrebna za sam proces, o vodi neophodnoj za hidriranje, pa i krajnjoj isplativosti samog procesa.

- Ekonomski efekat bi se verovatno osetio. Međutim, s obzirom na nizak procenat kerogena (10%), za razliku od Estonije gde ide i do 50 posto, sigurno je da bi taj postupak kod nas bio mnogo složeniji i mnogo manje ekonomičan. Treba još pridodati i penale koje ćemo morati da plaćamo za emisiju ugljen-dioksida po aktima koja prate Kjoto projekat, po kome svaka zemlja ima kvotu emisije ugljen-dioksida u atmosferu i za sva prekoračenja te kvote plaćaju se veliki penali.

Odgovarajući na tvrdnje o zapošljavnaju nove radne snage ako bi eksploatacija škriljaca počela, Janjić kaže da u tom procesu mogu da učestvuju samo za to školovani stručnjaci i da će biti teško pronaći ljude takvih kvalifikacija ne samo u Aleksincu, već i u Srbiji. Tim pre, što ni na jednom fakultetu u Srbiji ne postoji smer koji se direktno bavi proučavanjem eksploatacije škriljaca. Takođe, dugoročnim planom o razvoju energetike eksploatacija škriljaca uopšte nije predviđena do 2015. godine, a nisu urađeni ni prostorni plan, kao ni Studija o izvodljivosti, što je preduslov da se tender raspiše.

Svemu ovome treba dodati i činjenicu da je poljoprivreda trenutno vodeća privredna grana u Aleksincu, a da bi ona, početkom eksploatacije škriljaca, bila ozbiljno dovedena u pitanje. S obzirom na gustinu naseljenosti u ovom delu Srbije, Janjić smatra da bi celo Pomoravlje imalo negativne efekte, koji bi se osetili na području do Niša i Kruševca.