pozorište

Oh, daj mi, muzo, grlo tako jasno- Oh, daj mi, muzo, muzikalni dar, S običnim glasom ne može se lasno Opevat' ovaj rodoljubiv žar. U Novom Sadu – srpskome Parizu - Bagrjanošarna zora javlja blesk; Sa firmamenta na firme se spušta, Oh, tu je fino, ajncig i grotesk. Primernim duhom, bez koristoljublja, Iz čistog triba prosvešćenju svom, Ukrašena je skoro svaka bolta, S Ulfila štapci skoro svaki dom. Kiril i Metod, tisućletni sveci, Dositej, Rajić – raduju se svi; Duše im poju pesmu…

Glumac aleksinačkog pozorišta Srđan Stojadinović preksinoć je predstavu „Kabare“, koja se, inače, završava veridbom glavnih junaka, završio zaprosivši svoju devojku Natašu, koja se nalazila u sali prepunoj publike.