Miodrag Tasić

Nije baš košarka najvažnija stvar da bi se njome bavili. Nije ni najvažnija „sporedna stvar“. Valjda je to fudbal. Ali, kako se ovih dana svi bave košarkom, to jest, proteklim evropskim prvenstvom u košarci, red je da i mi propratimo to takmičenje.

Na Zapadu ništa novo, a ni u Srbiji nema promena. Nažalost! Mislim najpre na promenu vremenskih (ne)prilika. I dalje u ove rane septembarske dane Sunce nemilosrdno prži. Kiše nema mesecima. U pojedinim područjima Srbije. I kako preživeti?

Svedoci smo svakodnevnog polaganja kamena temeljaca u nove proizvodne pogone u Srbiji. Uveliko se gradi; autoputevi, mostovi, fabrike, tuneli, Beograd na vodi, fontane... Tako da imamo upravo ovo što imamo. A bolje bi bilo da imamo ono što nemamo. A drugi imaju!

Naš najvažniji ratni cilj je potpisivanje primirja!

Nikad nije sve potaman. Na jednoj strani dobijaš, na drugoj gubiš. Uvek se nađe nešto da ti pokvari planove, da te zaustavi u napredovanju, da ti urniše život!

Srbija je konačno na dobrom putu. Pošto je izabrana Vlada i sada „svako na svoje radne zadatke!“, da citiramo Slobodana Miloševića.

Guske su spasile Rim, ali je glupo verovati da će se u našem slučaju istorija ponoviti!

Upravo ovako kao u naslovu nekada su vaspitavane generacije svetle socijalističke omladine. Rad iznad svega.

Poštovani građani i građanke, braćo i sestre

Odgovor na pitanje u naslovu ovog teksta deluje naizgled potpuno prirodan i jasan.