Boža Marković - Nesvrćanin

Epidemija (grčki: επι (epi)-"nad, iznad" i δεμος (demos)-"narod, ljudi") je iznenadno povećanje slučajeva neke zarazne bolesti u ljudskoj populaciji u određenom prostoru, koje bitno prerasta očekivan broj slučajeva (incidencija) u istoj populaciji. Epidemija je obično prostorno ograničena, ali ako se proširi na čitave zemlje, regione ili kontinente i masovno zahvati veliki broj ljudi nazivamo je pandemijom.

Epidemija (grčki: επι (epi)-"nad, iznad" i δεμος (demos)-"narod, ljudi") je iznenadno povećanje slučajeva neke zarazne bolesti u ljudskoj populaciji u određenom prostoru, koje bitno prerasta očekivan broj slučajeva (incidencija) u istoj populaciji. Epidemija je obično prostorno ograničena, ali ako se proširi na čitave zemlje, regione ili kontinente i masovno zahvati veliki broj ljudi nazivamo je pandemijom.

Epidemija (grčki: επι (epi)-"nad, iznad" i δεμος (demos)-"narod, ljudi") je iznenadno povećanje slučajeva neke zarazne bolesti u ljudskoj populaciji u određenom prostoru, koje bitno prerasta očekivan broj slučajeva (incidencija) u istoj populaciji. Epidemija je obično prostorno ograničena, ali ako se proširi na čitave zemlje, regione ili kontinente i masovno zahvati veliki broj ljudi nazivamo je pandemijom.

Razgovor vodimo sa jednim od najkompetetnijim naučnikom na prostorima država Balkana i šire, pukovnikom ABHO, Akademikom prof. dr Radetom Biočaninom-pukovnik ABHO, red. univerzitetskim profesorom IUT Travnik, članom Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, članom Naučnog komiteta Ruske akademije nauka i Naučnim savetnikom za defendološka istraživanja.

Rizici nisu isti širom sveta, a razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, lokaliteta, izloženosti, „ranjivosti“ i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Ovoga puta, u međunarodnim odnosima, po ko zna koji puta zagospodarila je sila, možda do sada najopasniji biološki virus - koronavirus. Glavni izvor je bila mnogoljudna svetska sila Kina, a onda je krenuo silovito (uz brojne načine širenja) na sve strane sveta (u Italiji i Španiji najviše).

U četvrtak, 12. februara 2020. u krugu Koncentracionog logora Crveni Krst obeležena je 78. godišnjica proboja logoraša. Ovaj logor bio je po uzoru na sve njihove konc-logore, veliko mučilište i mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma.

U velikoj sali Skupštine Grada Niša održan je pre par dana, u odsustvu sredstava informisanja (?), skup ratnih veterana povodom očekivanja da se konačno isplati po 200.000 dinara na ime diskriminacije za neisplaćene ratne dnevnice, i po 300.000,00 dinara na ime ratnih dnevnica onima koji nisu dobili dnevnice.

Nekada je Dan srpskog pomirenja obeležavan 26. februara - Dan Svetog Simeona Mirotočivog. Bio je crveno slovo u verskom kalendaru, a sada nije. O tom važnom srpskom danu pisao je tog datuma Milovan Vitezović 1991. u „Politici“. Mudar i uman Srbin pokušao je tada da ukaže da nam je potrebno pomirenje, jer je po uvođenju političkog pluralizma bilo jasno da će se pitanje rešavanja smene vlasti izvršiti silom. Tako je i bilo! Dogodio se 9. mart 1991. godine, pale su dve nevine žrtve, a raznim…

Pre par dana u Art galeriji Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu predstavljena je knjiga satire Dragutina Minića Karla, trenutno jednog od najvećih satiričara Srbije. Radi se o stvaraocu koji je u svojoj knjizi 38 satiričnih priča pod nazivom „Sa đavolom na ti“ predstavio svoje najlepše i najjače satirične priče.

U petak, 30. januara 2020. tridesetak poljoprivrednika prisustvovalo je otvaranju prvog Međunarodnog sajma Agro Belgrade 2020. koji je ovog puta otvoren pod nazivom koji odražava njegovu međunarodnu osnovu u oblasti voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva. Ovaj Sajam je bio prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa novim dostignućima u agraru i vide mnoge inovacije koje su ga pratile. Bilo je tu predstavnika mnogih svetskih firmi, domaćih firmi sa svojim proizvodima u svim oblastima počev…