PK Železničar: Planinarenje u Južnoj Italiji

Prvi uspon na najvišu planinu Republike San Marino, Monte Titano i na njena tri vrha (Guaita,  Ćesta i  Montale).

Sledio je dugi put do najjužnijeg dela Apeninskog poluostrva i najisturenije tačke poluostrva Salentino. Trud i strpljenje su se svakako isplatili, priroda je ponudila nešto što je teško rečima opisati. Stene, pećina, dobar vidik i more sve to u jednom nazivu Grota del Đavolo.

Put nas je vodio dalje do najisturenijeg dela poluostrva Kalabrija, sledio je prevoz trajektom preko Mesinskog prolaza i konačno Sicilija. Ostrvo o kome smo sanjali, ostrvo o kome je mnogo priča ispričano. Za obične ljude, ostrvo je povezano sa mnogim istorijskim dešavanjima iz perioda antičke Grčke, Rimske imperije ili Normanske kraljevine Sicilije ali i naravno nezaobilaznom kriminalnom organizacijom ( Mafija ) koja je poznata u celom svetu. Zbog svega ovoga imali smo nekakvu tihu zebnju u duši, koja je bila bezrazložna,  jer smo na ostrvu upoznali dobre obične ljude koji imaju dušu i koji su bili veoma gostoprimivi.

Nastavak puta nas je vodio severnom obalom ostrva, smenjivale su se bajkovite slike koje je stvorila priroda. Zalazak sunca na pučini Tirenskog mora, ali ne običan, jer su tamo negde daleko u moru bila i Liparska ( Eolska ) ostrva a među njima i najpoznatije Vulkano. Nismo videli erupciju ali  dim iz vulkana je izazvao oduševljenje svih planinara. Probudio nas je divno jutro u maloj, nepoznatoj sicilijanskoj varoši sa pogledom na pomenuta ostrva, ali ovog puta ona su bila severno od nas, lepo osvetljena Suncem koje se pojavljivalo iza okolnih planina. Rastali smo se sa ljubaznim domaćinima i nastavili put prema najvećem gradu Sicilije Palermu, gde smo se kratko zadržali da bi smo nastavili kretanje do najzapadnije tačke ostrva i grada Trapani. I ovde smo upoznali dobre ljude tako da su se naša saznanja i pritajeni strah lagano gubili.

Nedaleko od grada Trapani nalazi se planina Eriče, opet jedno važno istorijsko mesto koje se vezuje za sve osvajače i koloniste koji su ovo mesto izabrali za naseljavanje svojih sunarodnika. Gusari ali i drugi osvajači naterali su ljude koji su ovde živeli da beže od osvajača pa su kao pogodno i sigurno mesto izabrali pomenutu planinu, na kojoj  je tokom vremena stvoreno lepo i interesantno naselje koje je danas prava turistička atrakcija. Uspon do vrha ove planine trajao je tri časa a silazak dva. Zadržavanje na vrhu ove planine je bilo dosta dugo,  jer su tragovi nekadašnjeg života ostali vidljivi na svakom koraku.

Sledio je obilazak najjužnije tačke ostrva i uspon na Etnu. Izlazak iz grada Katanije, koji se nalazi u podnožju vulkana je bio neplanirano dug, pa smo puno vremena potrošili na vožnju po gradskim ulicama. Ipak po planu popeli smo se do bezbednih visina a spuštanje je bilo po mraku.

Noćenje u varošici koja se nalazi na severnim padinama vulkana bilo je vrlo zanimljivo jer se u to vreme, tu održavao nekakav lokalni praznik pa je grad bio u svečanom „ruhu” a zabava je potrajala do duboko u noć.

Napustili smo Siciliju sa lepim uspomenama i nastavili put do podnožja Vezuva, gde smo se nakon dobrog odmora i prepodnevne kiše, uputili popodne da bi smo po izuzetno lepom vremenu uživali u prelepom pogledu na grad Napulj i zaliv koji otvara vrata ovog grada.

Odmor na periferiji velikog grada poslužio nam je da napunimo baterije i da se pripremimo za dugi put koji je bio pred nama.