Srpski paraglajdisti oborili rekord na Himalajima

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:425897-Srpski-paraglajdisti-oborili-rekord-na-Himalajima

Petar i Vladimir dostigli 4.500 metara visine

DVOJAC srpskih pilota oborio je iznad Himalaja nacionalni rekord u visini dostignutoj paraglajderom. Beograđanin Petar Lončar (27) i Kruševljanin Vladimir Bačanin (28) uspeli su da se vinu u paraglajderima do 4.500 metara nadmorske visine! Iz dalekog Nepala za „Novosti“ sumiraju prve utiske.

- I za nas, iskusne pilote, ceo poduhvat nije bio lak - priča Vladimir Bačanin, koji od prošlog decembra trenira na Himalajima. - Prvi razlog je što naše letelice ne koriste nikakvu vrstu motora, već samo prirodna vazdušna strujanja (termički stubovi, odnosno liftovi, koji zavise od mnogih faktora, kao što su vetar, sunce, temperatura, pritisak, struktura terena), a drugi - što se preko 3.600 metara nadmorske visine daleko teže diše.

Ni put do tačke poletanja (Karson) nije bio jednostavan. Petar Lončar, prvi srpski akrobatski pilot, trenutno na 10. mestu liste Svestskog kupa u akrobatskom letenju svedoči da je izazov bio dvojak: s jedne strane hteli su da obore visinski rekord, a s druge da lete iznad 5.000 metara bez kiseonika. Iako im ova druga namera nije uspela zbog vremenskih prilika, prvi cilj je postignut: oboren je rekord od 4.200 metara, koji je držao Nemanja Marunić na Romaniji u RS.

- Naš plan je bio da se prevezemo ispod obronka Himalaja i odatle ispešačimo do 3.200 metara nadmorske visine, tu prenoćimo i poletimo ujutro - kaže Lončar. - Trebalo je da u jednom danu ispešačimo visinsku razliku od 1.800 metara, sa opremom od 30 kilograma. Međutim, promenili smo plan i poleteli sa lokalnog letilišta iznad mesta Pokhar. Tu je takođe visina od 3.200 metara. Prenoćili smo na minus 20 i ujutro krenuli da ostvarujemo naš cilj.

Na letilištu su pored dva srpska pilota sa sličnim ciljem bili Francuzi, Poljaci, Englezi, Rusi, Amerikanci... Posle dvadesetak minuta svi su odustali osim Petra i Vladimira.

- Sve vreme držali smo se zajedno i pomagali se - prepričava nam Bačanin. - Ispod nas gledali smo oštre stene i litice, greben koji vodi do neosvajanog vrha Mačapučare od 7.000 metara, za koji lokalno stanovništvo veruje da je dom bogova. Prešli smo kanjone i grebene i „probili“ bazu oblaka iznad 4.500 metara, napokon odustali od 5.000 metara. Koncentracija nam je opadala zbog nedostatka kiseonika, promrzlina na rukama i licu. Zbog velikih turbulencija, jedva smo uspevali da kupole paraglajdera držimo otvorenim.