Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Glava glavu čuva, a rezervni padobran može i da smeta

rss

30.04.2007. Z. Marinković

Bavljenje letačkim aktivnostima, podrazumeva i povećan rizik.

Glava glavu čuva, a rezervni padobran može i da smeta

Za oko tri sekunde slobodnog padanja, bez neke površine, koja pruža otpor vazduhu, telo  postiže brzinu od oko 100 Km na sat. Mudri letači znaju da nisu lopta i ne odskaču od tvrde podloge, zato nose veliku upakovanu površinu, rezervni padobran.
Neki ne letači, koji žive na račun letača, reketirajući, kažnjavajući i propisujući, NAREĐUJU, da se rezervni padobran nosi, pa većina letača poštuje VIŠU SILU i nosi ga. U glavnom znaju, da je tu, smeta, ima gurtnu za potezanje i može slučajno da ispadne, ako se grubo sleće. Manji broj zna kada i kako se aktivira, baca pravilno, a još manji broj ume da ga spakuje. Naj manji broj letača ume i vrši samostalano  pregled i prepakivanje rezervnog padobrana. Samo potpuno poznavanje i pravilan postupak upotrebe rezervnog padobrana, opravdava njegovo nošenje i može da sačuva glavu. Da letači ne bi leteli "disciplinovano" i bili u zabludi da su bezbedni, treba upoznati REZERVNI PADOBRAN.

Kada se nosi rezervni padobran?

1. Ako je padobran ispravan i pravilno spakovan,
2. Letač obučen za pravilno aktiviranje,
3, Ako se leti na visini većoj od 50 m.

Kada se rezervni padobran ne nosi i zašto?

1. Ako nije utvrđena ispravnost i pravilno pakovanje.
Neispravn padobran je krpa, koja može ometati preostalu šansu letača da aktivira glavno krilo i bezbedno sleti. Nepravilno pakovan padobran, se teško, ili nikako ne otvara, pa ili kasno, ili ni malo ne usporava padanje.
2. Ako letač nije obučen za pravilno bacanje padobrana.
 Može ga baciti da se ne otvori i još više upetlja, a samo je ubeđen da je osiguran jer nosi "rezervu" Ako nije obučen, bolje je da ne nosi, jer zna da mora da se osloni na osnovno krilo i tako pažljivije leti.
3. U uslovima letačke obuke na livadi, na bregu s blagim padinama i jedrenju na niskoj padini, gde nema uslova za otvaranje padobrana, nema ni svrhe da se nosi.

Kako se nosi rezervni padobran?

Propisno upakovan, osiguran od slučajnog aktiviranja i na dohvat ruke, da uvezbanim pokretom bude brzo aktiviran.


Pregled i prepakivanje padobrana

Vrši se jednom mesečno, po nekim pravilima na 6 meseci, mada je utvrđeno da se pravilno spakovan i čuvan padobran i posle 3 godine besprekorno aktivira.
Neophodan uslov za rad, je čista, ravna površina u zavetrini, bez slobodnih čestica peska i prašine, zaštitna folija, ili tekstil dimenzije oko 1,5 H 5 m, letvica oko 1 m i metalna merna traka dužine oko 1 m. Neki padobrani su napravljeni od materijala, koji se brzo naelektriše i elektrostatičkim poljem privlači svaku stranu česticu prašine. Ako te čestice ostanu između slojeva črsto spakovane i u stalnom kretanju mrdane, one mogu oštetiti i oslabiti vlakna kupole. Čim primetimo dejstvo naelektrisanja, metalnom trakom pređemo preko površine i privlačno polje se neutrališe.    

.

 Kupolu pažljivo raširimo, poskidamo gumice i razmrsimo kanape. Gumice odmah bacimo, da ih slučajno ponovo ne upotrebimo. Proveravamo, da li ima stranih tela, insekata, trnja, čička, fleka i sličnog. Sve to ukazuje na uslove eksploatacije, tretman i buduće posledice.
 


 Detaljno pregledamo svaki segment, obostrano i spojeve, konce na štepovima. Ne sme biti istegnutih i konaca koji vise Površina mora biti bez primetnih oštećenja, ujednačene boje, bez natpisa i nalepnica.



 Sva polja na spojevima ivica imaju ojačanje, za koje je povezan kanap. Ta ojačanja dodatno proveriti jačim cimanjem ili okačiti teret od 30 kg. Nema vidljivih posledica testiranja na ispravnom padobranu. Ako ima 20 kanapa, mogu sigurno izdržati teret od 600 kg, ili usporenje 6-8 G.



Proveriti sličnost dužine kanapa i u slučaju većeg odstupanja od 20 mm, naročito proveriti stanje istegnutog kanapa i njegovih spojeva s kupolom i zbirnom gurtnom.  Pokušati istezanje i ako se primeti povećana elastičnost, ili trajno povećanje dužine, izvršiti njegovu zamenu.



Sve kanape treba proveriti pogledom i dodirom, provlačenjem između prstiju, Površina kanapa mora biti bez ikakvih oštećenja, bez nabora i čvorova, neupredena i besprekorno čista.

Pakovanje padobrana

Svaki proizvođač preporučuje svoj postupak, mada nema bitne razlike. Ima više vrsta torbica, pa se te razlike u glavnom odnose na redosled i način slaganja kanapa i upakovanog padobrana. Suština efikasnog i brzog otvaranja padobrana se obezbeđuje pakovanjem kupole savijanjem u CIK-CAK, prvo uzduž, pa popreko, na dimenzije torbice i slaganjem paralelnih kanapa u OSMICE.


 
Gurtna se zategne i fiksira, a na suprotnoj strani iznad kupole, zategne gumena traka s žičanom kukom na kraju. Tako smo obezbedili uslove za samostalan lak rad. Pomoćnik je poželjan, zbog bržeg rada i istovremene sopstvene obuke.



Kupola se podeli na dve polovine, preme podeli na gurtni i grupe kanapa, Svaki segment zategnemo, ispeglamo rukom i složimo što preciznije jedan preko drugog, kao listove knjige. Istovremeno pazimo na nečistoću i nabore.



Kada završimo slaganje segmenata prve polovine kupole, fiksiramo je teretom, da se ne pomera, dok slažemo drugu polovinu.



I drugu polovinu spakovane kupole fiksiramo i sve kanape zategnemo i uredimo da budu paralelni, bez ikakvog ukrštanja i provlačenja. Složene polovine primaknemo jednu iz drugu po uzdužnoj osi.




Složenu kupolu uzduž presavijemo u cik-cak, na širinu torbice-kontejnera.



Drugu polovinu presavijemo okretanjem po uzdužnoj osi i vraćanjem u početni položaj, da se ne uvrnu paralelno složeni složeni kanapi.



Poravnamo i ujednačimo presavijanje, jer lako klize i izlaze unutrašnji segmenti.

Ona gumena traka sada drži zategnute segmente, pa pažljivo zavučemo ruku između segmenata i ravnamo nabore i moguće preklope. To će olakšati kasnije pakovanje na malu zapreminu i kupola se neće puno gužvati.



Uzužina presavijanja odredimo na osnovu dimenzije torbice za. Popustimo zateznu gumu na vrhu kupole i samo blago zatežemo, da se ne gužva pri savijanju.



Duža strana je oko 0,3 m, pa će to biti uzdužino presavijenje.

Mernu traku i letvicu koristimo za precizno merenje i presavijanje, ali iskusnim letačima to nije neophodno.
Za određivanje dimenzija savijanja, oni koriste samu torbicu, a savijanje vrše preko brida dlana u jednom pokretu.




Nastavimo slaganje vodeći računa o dimenzijama.



Jednom rukom pritiskamo složene delove, da se ne pomeraju.



Na kraju presavijanja, poravnamo ivice.



Čvrsto uhvatimo spakovanu kupolu i uguramo je na dno torbice.



Paralelne kanape jednom presavijemo na širinu torbice i stavimo pored složene kupole. Kroz omču na prvoj ivici torbice provučemo pomoćnu pamučnu "pertlu". Treba da bude BAŠ pamučna, jer ne zagreva i ne oštećuje kanape, pri provlačenju.



Pertlu provučemo kroz suprotnu ivicu torbice, zatežemo i poravnavamo da nema nabora na spakovanoj kupoli.



Zatežemo pertlu, dok ne ivučemo celu omču.



Zatim provučemo omču i kroz preostala dve ivice torbice uz pomoć pertle.



Zategnemo omču, popravimo nabore i oblik čvrsto upakovane kupole i kroz omču provučemo presavijene kanape. Kanapi moraju biti paralelni i precizno savijeni, da kroz omču prođe samo deo dužine do 50 mm.



Sada uklonimo pomoćnu pamučnu pertlu i pregledamo stanje sistema, čistoću i eventualna oštećenja.



Spojimo padobransku gurtnu na sredinu gurtne na sistemu.



Na dno čiste KOVERTE sistema, prvo složimo gurtne, pa onda slažemo kanape.


Kanape slažemo U OSMICU, da se ne mrse i lako ispruže pri aktiviranju. U verziji, svaka OSMICA se fiksira gumicom, da se dodatno spreči mršenje kanapa. Na spakovane kanape se stavi torbica, koja je povezana kroz omču na ručici za aktiviranje.
Poželjno je da gumice naprašimo talkom, puderom. Biramo bezmirisne i bez drugih dodataka. Ima ga kod svakog vulkanizera, a može poslužiti i BEBI PUDER. Tako sprečavamo starenje gume i lepljenje za kanape. Obavezno se stavljaju nove gumice, pri prepakivanju kupole.



Ponovo koristimo pamučnu pertlu za provlačenje omče na krajevima KOVERTE na sistemu.



Provučemo kroz suprotne ivice, zategnemo i PEGLAMO položaj, da bude simetričan i pravilan.



Provučemo omču i kroz preostale dve ivice, da gornja ivica bude sa zaštitnim preklopom na ČIČAK. Uvučemo osigurač, IGLU i izvučemo pertlu.



Vrh IGLE okrenemo ka prevoju čička, da slučajno ne zakači za nešto.



Ručicu za aktiviranje padobrana pažljivo fiksiramo na čičak, tako da aktiviranje bude lako i željeno. Traka između ručice i igle ne sme biti zategnuta, da se ne bi slučajno aktivirao padobran.
Ovako upakovan padobran se sigurno brzo otvara, ako izvučemo iglu.



Torbica s padobranom može biti na raznim mestima. Ispod sedišta, ispred letača. sa strane, ali mora biti na dohvat ruke za sigurno aktiviranje.

Proverimo funkcionalan položaj ručice i lako potezanje.




Pogledom i rukom uhvatimo ručicu i potegnemo u dva koraka. prvi korak ima funkciju, da se oslobodi od čička i zauzme povoljn položaj za bacanje padobrana u željenom smeru.



Kada ručicu oslobodimo čička, onda je efikasnije bacanje.



Zatim se zateže i izvlači igla, otvara koverta i torbica ispada u smeru zamaha rukom.



Pri zatezanju kanapa, izvlači se presavijeni deo iz omče na torbici, otvara torbica i ispada kupola padobrana. Ako nema smetnji i ima dovoljno protoka vazduha, padobran se sigurno otvara.
Probno aktiviranje je obavezno.
Postoji vrlo mala mogućnost, da smo negde pogrešili, ali je za vežbu važniji doživljaj letača, da potezanjem oslobađa rezervni padobran. Taj pokret treba ponavljati u raznim položajima, sagnut, drugom rukom i ležeći, da bi se stekao refleks, kojim se  spašava glava. Ceo postupak raspakivanja, pregleda, opipavanje i pakovanja padobrana  je neophodno iskustvo. Tako se stiče saznanje da u torbici nije mamin doručak, nego ozbiljna oprema.
Shvataju se njegove osobine, bolje se čuva i pravilnije aktivira.

Kada i kako se aktivira rezervni padobran?


 Ako nije moguće dovesti meko krilo u funkciju kontrolisanog leta, ima uslova za otvaranje kupole, za vežbu i po zadatku.

Na iznanadan otkaz mekog krila, treba reagovati staloženo i efikasno. Prethodnim upoznavanjem i obukom pregleda i pakovanja padobrana, doprinosimo sopstvenom samopouzdanju, staloženosti, boljoj proceni i  bezbednijem padanju.
Znamo da je to kritičan trenutak i da treba umiriti rotaciju i tumbanje, da se kanapi ne upletu i ima uslova za punjenje kupole.
Takođe znamo, da od tog kritičnog trenutka prestaje svako letenje i imamo samo  prioritet što manju brzinu udara. Ako smo na većoj visini i imamo vremena, javljamo svoju situaciju i poziciju i procenjujemo mesto udara do naj bliže pomoći, komunikacije, vode, puta i el. vodova. Umirujemo rotaciju, ako je ima i pokušavamo da stabilizujemo padanje, bez ljuljanja i lepršanja.
Ne radimo radikalne pokušaje, da ne ugrozimo kupolu padobrana.
Na maloj visini se trudimo da zauzimamo maksimalno bezbedan položaj i pripremamo se, da jak udar  dočekamo nogama.

Ako se u momentu otkaza mekog krila nalazimo na većoj visini u jakoj turbulenciji, tumbanju i dizanju, ne treba aktivirati rezervni padobran. U takvim uslovima je skoro sigurno, da bi se kupola i krilo upetljali.Treba pokušavati na svaki način izlazak iz nepogode i aktiviranje krila. Ne odustajati od aktiviranja krila nikako!  Upotrebiti svo znanje i pratiti kako krilo reaguje na pokušaje, a ne gledati dole, sve do visine kada MORA  da se vadi igla i visina je dovoljna za sigurno punjenje rezervnog padobrana.
Ako duva jak vetar i nosi nas na  nepoželjan teren, požar, planinsku liticu, gusto naselje, bolje je kasnije aktiviranje padobrana i ranije padanje na bezbedniji teren.

Aktiviranje rezervnog padobrana nije garancija bezbednog padanja.
Njegova mala površina, uticaj kupole mekog krila, uplitanje i okretanje, mogu ubrzati padanje. Pre udara, treba protegnuti noge par puta, da se ubrza cirkulacija krvi i biti spreman na jako odupiranje delimičnosavijenim nogama. Ako se pada u šumu,noge treba da su sastavljene, da se ne najaši na neku granu,  ruke laktovima na grudima i šakama na licu, kacigi, da se zaštitivrat i lice. Ne zatvarati oči, nego do poslednjeg trenutka pogledom istraživati mogućnost, bezbednijeg položaja i aktiviranja mišića u pravo vreme.

Visoko naponski vodovi  nisu smak sveta. Ako je suvo vreme i ne raširimo ruke, možemo proći između provodnika (žica) neosmuđeno. Ako se zakačimo za jednu. ne pomeramo se ka ostalim žicama, nego silazimo dole uz pomoć sopstvene opreme. Nije prihvatljiva pomoć vozilom ispod provodnika, merdevinama i sličnim potencijalnim KRATKO SPOJNICIMA. Ne zaboraviti, da ptice normalno sleđu na sve visoko naponske vodove i nema posledica, jer ne sleću na dve žice u isto vreme!

Pad u reku
nalaže što brže odvajanje od sistema i kupole. Razlog je razlika specifične mase vode i vazduha za oko 1000 puta, pa je ista potopljena površina padobrana, moćna da nosi i toliko puta veći teret, oko 50000 kg!Tekuće i vrtložno strujanje vode nije moguće savladati. To nije znao pokojni padobranac, kada je pre nekoliko godina upao u Dunav, kod Smedereva. Bilo mu je žao kupole... Greška!
Dobar i priseban plivač
, može skinutu opremu namotati na što manju zapreminu i tako je malom silom držati. Zaostao vazduh između gusto namotanih površina ima uzgon u vodi, pa čak može neko vreme biti i pomoćni oslonac za lakše plivanje!
Pad u stajaću vodu, jezero i more, nalaže suprotno ponašanje.
Naročito, ako je temperatura vode niska i duva jak vetar, ne treba odbacivati opremu, nego je maksimalno koristiti. Gubitak sopstvene toplote je naj veća opsnost, pa se treba umotavati u krilo i padobran, jer slojevi vode između materijala manje odvode toplotu. Slično se ponašamo padom u sneg.

Posle tras, nije kraj!

1. Otvorimo oči i čeka nas auto, raspaljen roštilj i slična maštanja. i tako je samo u snu.
2. Realnost je, buđenje u nekoj vukoje...., okačeni, pocepani, zaglavljeni...

Prioritet je fizički opstanak
Prvo procenimo sopstveno stanje.

1, Disanje:

Otkloniti smetnje,
pljunuti gnezdo, lišće, ugrušak krvi, žvaku (ako leti budala), deo opreme, kupolu i plućima napraviti dovoljno mesta za disanje. Ako je probijen grudni koš, brzo zapušimo rupu, da "dihtuje" i ne prolazi vazduh.

2. Cirkulacija:

Zaustaviti gubitak krvi i otkloniti smetnje protoku
.
Setimo se, da je samopomoć naj efikasnija pomoć i brzo pritiskom na mesto krvarenja zaustavimo gubitak krvi.
Zatim istražujemo, kako i fiksiramo kompresiju, da bi mogli da sprovodimo elemente samospašavanja. Oslobodimo deo tela, koji je prignječen ili stegnut kanapima, da omogućimo cirkulaciju.

3.Imobilizacija:

Polomljene kosti
ne možemo popraviti, ali možemo sprečiti da nastanu veće povrede. Pažljivo se krećemo i pokušamo fiksiranje lomljave koliko možemo, bez pokušaja popravke. Ako je pomoć izvesna u kratkom vremenu, onda treba mirovati i sačekati.

4. Spašavanje:

Ako padnemo daleko od svake pomoći i ne znamo lokaciju.

Prioritet je očuvanje životnih funkcija, vazduh, toplota, hladnoća, voda i hrana. Pokušamo da se setimo zadnjeg pogleda u letu i orjentacije, po tom sećanju. Gde se nalazi put? Naselje? Reka? Ako nema pomoći nigde, onda bar el. vodovi! Dva kamena na krajevima kanapa se bace i namotavanjem sastave dve žice. To izaziva kratak spoj i prekid struje, pa mora neko doći i popraviti, naravno usput i spasti padobranca. Ako je život ugrožen, nije šteta ni upaliti šumu!
Na kraju, spaseni, zbrinuti i svesni, da smo se spasli sopstvenimsposobnostima, a padobran je samo sredstvo.

Zoran Marinković

Danas 24.11.2007 g. je na Avali održana vežba otvaranja rezervnog padobrana.
Naš stari instruktor letenja Voja i Čeh Tomaš, su razepeli debelu sajlu između dva drveta za stazu koturače i zaletanje letača. Spuštanjem niz sajlu se ubrzavalo kretanje i otvarenim padobranom kočilo. Posle je uvežbavano pakovanje, pa ponovo aktiviranje. Tako je vežba ponavljana, koliko je ko hteo i mogao. Uz velike mere bezbednosti, samo se čulo veselo dobacivanje. Većina letača je učestvovala u pakovanju sopstvenog padobrana, a neki su počeli i samostalno, jer ih je bilo mnogo više od PAKERA. Vrlo korisna vežba za pravilno donošenje odluke, kada i kako otvoriti padobran. U nastavku priloga, praktično je savladana obuke rukovanja rezervnim padobranom.






 

Komentara: 15


# Zoran Marinković paraglajding Milica Marinković ko je ko
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Miroljub Janićijević 03.05.2007.
    Interesuje me, ko je napisao tekst, porazgovarao bih sa čovekom.

  • (+0) (-0)

    Zoran 03.05.2007.
    Autor: Zoran Marinković
    Odobrio: Slobodan Nikolić
    Demonstracija: Milica Marinković
    Kontakti na: www.aero-edu.org
    Kritike, komentari i dopune su dobro došli, na ovoj strani.

  • (+0) (-0)

    Sale 03.05.2007.
    Zar ne bi onaj neparni segment (ima ih 21) trebalo ostaviti i od njega formirati otvor za brzo pumpanje kupole, i jos mi se cini da ne bi trebalo sve kanape spakovati u kontejner. Jedan kurs pakovanja i bacanja rezerve bi u svakom slucaju dobro dosao

  • (+0) (-0)

    Zoran 03.05.2007.
    U toku je analiza povoljnih poznatih lokacija, za vežbu BACANjA rezerve. Ohrid je prirodna povoljna lokacija, ali je daleko, pa su neka fruškogorska jezera realna mogućnost. Ideja je i registrovanje poligona, ili korišćenje nekog postojećeg. Tako bi zaokružili temu PADOBRAN. Postoje različite varijante pakovanja kupole. Sve su skoro podjednako efikasne i dobro ih je poznavati. Nije mi bila namera da ulazim u svaki detalj, nego isticanje, da je PRIORITET BEZBEDNOG PADANjA U GLAVI, a ne u torbi. Da je lično iskustvo, provera, pakovanje i bacanje rezerve, dobar preduslov bezbednom padanju.

  • (+0) (-0)

    Dishi68 04.05.2007.
    Jedno laičko pitanje, tj. nekoliko pitanja: Da li je izvodljivo ugraditi vitlo na gliseru? Koliko je teško vitlo? Koja je neophodna brzina vozila da bi vitlo imalo funkciju poletanja glajdera?

  • (+0) (-0)

    Zoran 04.05.2007.
    Otvorio sam novu odgovarajuću temu: LETAČKA OBUKA i odgovorio na forumu.

  • (+0) (-0)

    Zeljko Ovuka 05.05.2007.
    Dodao bih sledece:
    1. U PG-u rezervni padobran treba stalno da se nosi osim u PARA-PRO 1 vezbama koje se odnose na livadu. Nikada neces znati, cak i kada poletis sa malog brda, na koju ces visinu otici.
    2. Po mom skromnom misljenju bacanje rezerve iznad jezera radi boljeg osecaja, nije potrebno, jer se to vezba pred sletanje na 2-3 metra visine. Samo se ostecuje oprema kvasenjem-susenjem.
    3. Svako ko poleti i odvoji se od zemlje, treba da opipa rucicu rezerve, da stekne osecaj gde je, jer kada zatreba, promasaj rucice i povlacenje neceg drugog u panici, moze biti kobno.
    4.Samostalno pakovanje rezerve pre obuke, bez obzira na odlican opis, takodje moze biti kobno.
    5. Administracija te tera da nosis rezervu, sbog sebe i drugih, a problem je instruktora i samog pilota hoce li isti biti obucen za njegovo koristenje ili ne.

    Zeljko Ovuka
    -do sada 2 puta bacao rezervu radi spasavanja-

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Bahatost i neznanje, su osnovni uzroci letačkih nezgoda. Vanredna situacija (nezgoda), pri kojoj se prinudno aktivira rezervni padobran, zahteva ozbiljnu analizu. Podrazumeva se, da je letač sebi ugroѕio život i mora korigovati ponašanje. Ako letač ponovo rizično leti, ugrožava život i mora se spašavati rezervnim padobranom, onda treba da ode na kontrolni pregled zdravlja i stručnosti. Obično bi se utvrdile rupe u znanju, zbog preskočene ili traljave teoretske nastave i bahatost razmaženog maminog jedinca. Retko se utvrde psihičke smetnje, ali lako i brzo u JAT-ovoj medicini rada. Tamo su vrhunski psiholozi Smilja i Zoran, a i Psihijatar Vlada. S tim lekarskim uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti, teba doći u naš Centar, na besplatnu teoretsku nastavu i praktičnu obuku, po kvalitetnom vojnom programu i savremenoj metodici. Samo sistematska obuka letača omogućava uslov za bezbedno letenje, jer treći put može i rezarvni padobran da otkaže!

  • (+0) (-0)

    agvozden 05.05.2007.
    jedna od diskusija na ovu temu:
    http://juventusventus.org/forum/viewtopic.php?t=108

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Odgovor Željku: - 1. Letač leti visoko, koliko želi i uslovi dozvoljavaju. Uvek može manje, a ne može višlje.- 2. Rezerva se ne baca iznad vode, radi boljeg osećaja, nego zbog smanjenog rizika od povreda pri padu. Na 2-3 m visine se ne otvara kupola, nego na većoj visini. Manja je šteta od kvanjenja opreme, nego od mogućih povreda pri padanju na zemlju. Zato se i vežba aktiviranje rezervnog padobrana iznad vode.- 3. Položaj ručice se proverava u pretpoletnom pregledu, a ne u letu. Panika se javlja, zbog straha, strah zbog ne znanja, a ne znanje, zbog lenjosti i bahatosti.- 4. Ako je znanje moć i uvežbanost sposobnost, onda neznanje izaziva zavist i može biti kobno.- 5. Bahata i nestručna administracija ometa razvoj i ugrožava bezbedno letenje. Nema odgovornosti, pa propisuju, šta im horoskop kaže. Tako se provlači i "obavezno nošenje padobrana", bez predhodne obuke o korišćenju!? Očigledna budalaština i krivično delo dovođenja letača u zabludu, da je bezbedan, a nije sigurno, ako nije obučen za korišćenje.

  • (+0) (-0)

    herkules 05.05.2007.
    Prvi put vidim ovakav sistem za PG u kojem bi rezerva trebala da ispadne sama kada je mi oslobodimo osiguraca(kao kod padobranske rezerve),sigurno je rijec o necemu sto je prevazidjeno ili zastarijelo inace bi bilo masovno(vec bi ga vidjeo).Cesto u PG nema dovoljno brzine propadanja da se ovakva rezerva otvori.Moj drug je uspjesno otvorio rezervu na manje od 30m i uspjesno se spasio sigurnog loma ako ne i same smrti.
    Gledao sam vjezbe bacanja rezervi iznad jezera i u skoro 50% slucajeva dolazi do nepredvidjenih rotacija i upetljavanja na koja pilot veoma malo moze da utice.Zato nikada nebih bacao rezervu iznad jezera samo da vidim sta ce da se desi,a bacanje na sletanju sam radio nekoliko puta na visini od 3-4m i bilo je i vise nego edukativno(sve je isto osim sto rez.padobran ne uspije da preuzme kupolu do kraja zbog male visine i male brzine.

  • (+0) (-0)

    Zoran 05.05.2007.
    Bacanje rezerve na maloj visini je dobra vežba, jer se stiče iskustvo. Pripazi se na ubrzanje krila, zbog kočenja i na vreme parira. SIV-kursom je predviđeno, da se u okviru rizičnih vežbi iznad jezera, koristi i padobran. Naravno, da se može iznajmiti, ili koristiti stara oprema za kupanje.

  • (+0) (-0)

    Zoran 02.08.2007.
    AK ARES je organizovao letački KAMP, 5 dana nastave naših naj-letača, pa sam saznanja sa tih predavanja uneo u prilog 2.08.2007. Sadržaj je nešto izmenjen i kvalitetniji, ali je ostao naglasak na suštini, da se BEZBEDNOST NE KUPUJE! Hvala Cekiju i Gugiju, mojim učiteljima.

  • (+0) (-0)

    Zoran 24.11.2007.
    Propustio sam jedan bažan detalj. U našim oskudnim uslovima se često nabavlja polovna rezerva u ne odgovarajućoj torbici.
    Torbica treba biti odgovarajuće veličine.
    U slučaju MANjE torbice, padobran se vrlo teško pakuje, prejako stiska i cedi skoro sav vazduh, između slojeva materijala. To povećava lepljivost i usporava otvaranje. Sila natezanja krajeva torbice je prevelika i izlazni kanap jako vuče iglu i prvi deo presavijenih kanapa. Ta sila može biti tolika, da povećanom silom trenja potpuno blokira izvlačenje snopa kanapa, pri manjoj brzini padanja. Čak ne pomaže ni pomoćni padobran. Takođe, prejakim pritiskom se PEGLA ivica i oslabljuje presavijen materijal.
    U slučaju VEĆE torbice, materijal i kanapi mogu menjati poziciju i međusobnim uplitanjem potpuno blokirati otvaranje. Druga štetna pojava je TRENjE materijala, habanje i povećanje poroznosti.
    Letos sam video dve rezerve upakovane u prevelike torbice. Moguće je smanjiti zapreminu umetanjem

  • (+0) (-0)

    Zoran 24.11.2007.
    umetanjem srazmerno oblikovanih ploča od stiropora. Treba je samo iseći prema veličini torbice, obraditi ivice šmirglom i umotati u pamučnu krpu.
    Obe prevelike torbice su veće za oko 1 litar, pa je potreban stiropor debljine 2 sm, za dimenzije torbice oko 20 H 30 sm.


[ Dodaj komentar ]