Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Miroslav Anđelković "Pera" - neustrašivi borac aleksinačkog ringa

rss

29.10.2016. Navrsarim Patagorski

Boksovao je u poluteškoj i teškoj kategoriji oko 13 godina, za sve vreme svoje bokserske karijere nikada nije promenio klub, ostao je veran BK Rudar i Aleksincu.

Miroslav Anđelković "Pera" - neustrašivi borac aleksinačkog ringa

Miroslav Anđelković svima poznat kao "Pera" legendarni je bokser aleksinačkog Rudara.

Rođen je 1958. godine u Surdulici, do svoje pete godine živeo u Kijevcu, u selu Troskač, a 1963. godine njegovi roditelji doseljavaju se u Tešicu, selu nadomak Aleksinca.

Boks je zavoleo još kao dečak, a za to je zaslužan njegov komšija Slavoljub Zdravković koji je bio stariji od "Pere" i pohađao srednju mašinsku školu u Nišu i tamo trenirao u omladinskoj školi BK Radnički Niš. Njegov komšija je svakog dana trenirao udarce u džak i trčao, a "Pera" je bežao sa časova iz osnovne škole da bi zajedno sa njim trenirao.

Anđelković "Pera" bio je izuzetno snažan i hrabar momak i upijao je sve pokrete i vežbe koje mu je njegov prijatelj Slavko pokazivao. Trčao je svakog dana posle škole na relaciji Tešica – Žitkovac (oko 10 kilometara), a to je zasmetalo lokalnim "mangupima" koji su pokušali da se sa njim sukobe i izazovu ga na tuču. U jednom od takvih sukoba u pravom bokserskom stilu nokautirao je trojicu momaka koji su ga napali, taj događaj gledali su ostali momci, a među njima i bokseri Rudara Saša Kostadinović i Nenadović, koji su odmah u isti čas stupili sa Anđelkovićem u razgovor i zamolili ga da sa njima pođe u salu za bokserske treninge. "Pera" ih je poslušao i brže bolje krenuo sa njima.

Po dolasku u bokserski klub dočekao ih je trener Novak Milatović koji je "Peru" izuzetno lepo primio i odveo na njegov prvi trening. Još odmah se videlo da se radi o jednom izuzetnom bokserskom potencijalu, snažnom i hrabrom mladiću koji je odmah tražio da boksuje sa nekim od boksera BK Rudar. O svom treneru Novaku Anđelković je imao samo reči hvale, izuzetno ga je cenio i slušao čitave svoje bokserske karijere. Počeo je da trenira u omladinskoj bokserskoj školi kod do skorašnjeg boksera Jovića popularnog Šureta.

Mladi "Pera" Anđelković posvetio se maksimalno treninzima i boksu, pa je tako i školu zanemario iako je u školi bio izuzetni potencijal. Brzo je izborio mesto najboljeg omladinskog boksera i zakucao tako mlad na vrata prvog tima.

Te 1974 godine, kada je počeo sa boksom u BK Rudar iz Topličanina je poslat na kaljenje mladi Fazlija Šaćirović, još od tada se videlo da se radi o prefinjenom i vrhunskom bokseru koji će proslaviti jugoslovenski boks širom Evrope i Sveta i koji nije imao ni jedan poraz boksujući za Rudar.

Zajedno su trenirali, a u klubu su bili i vrhunski bokseri poput Blage Vujčića, Nusreta Džuderije, Ajvaza i S. Šaćirovića, Mutića, Amzića, Brvića, Baktijarevića i ostalih od boksera "sa strane" i od domaćih Raičević, Jović, Krstić, Bakalea, Selja, Momčilović, Načić, Nenadović, Canko, Sasa Kostadinović, Pavlović i ostali od koih je puno toga moglo da se vidi i nauči.

Međutim "Pera" je bio jedinstven, neustrašiv, hrabar i požrtvovan borac, Njegov stil je bio napad, bez mnogo taktiziranja, uvek agilan i sa samo jednim ciljem pobediti protivnika. On jednostavno nije voleo taktiku i izbegavanje fajta, takav je bio i ostao od početka do kraja karijere. Ali zato je imao tehnički doteran izuzetno jak udarac i zadavao je takve jake udarce, ali je takođe stoječki mogao da podnese i primi iste takve udarce, jedino nije mogao da podnese velike sudijske nepravde koje su ga pratile tokom čitave svoje karijere. U više navrata je grubo oštećen od strane sudija, a više puta zbog svog napadačkog i fajterskog stila bio javno opominjan i diskfalifikovan. Mnoge dobijene mečeve izgubio je upravo zbog ovakvih sudijskih odluka, što je u više navrata dovodilo do ogorčenja, protesta pa čak i incidenta publike koja je "Peru" prosto obožavala.

Na sve te nepravde Anđelković kaže: "Ne znam zašto sam uvek na udaru sudija koji nemaju iste aršine za mene i za moje protivnike. Pojedinci su zaštićeni, evo npr. kada sam boksovao u Mladenovcu protiv uvek neugodnog Dragičevića, sudije koje su bile iz Beograda, nisu videle ili nisu htele da vide čak tri njegova nedozvoljena udarca, na prvi moj takav udarac usledila je javna opomena. Isto u Trsteniku, protiv Veroljub Mandžukić Džuke dobio sam udarac šnirovima od rukavica i to mi je pocepalo arkadu, sudija umesto da diskfalifikuje mog protivnika on prekida meč. Meč koji će mi ostati kao ružna uspomena je takođe između Rudara i Mladenovca, ovog puta na našem ringu, protivnik isti Dragičević.

Meč je bio održan u bioskopskoj Sali u Žitkovcu, pred mojom publikom koja me je posebno volela i obožavala. Taj meč odlučivao je konačnog pobednika. I ovoga puta sudije su bile iz Beograda. Boksovao sam nošen podrškom publike u velikom stilu, Dragačević se branio, ali pune tri runde ja sam dominirao i u svim segmentima bio bolji. Međutim, preglasavanjem sudija sa 2:1 pobedu je odneo Dragačević. To je izazvalo nevericu, a zatim bes i suze na mom licu, nisam mogao da shvatim i podnesem toliku nepravdu. Publika je poludela, lomila stolica i gađala sudije.

U jednom momentu klupski drugovi jedva su me zadržali da ne dođem u kontakt sa sudijama, na kraju intervenisala je i policija, a punih sat vremena trajalo je smirivanje publike koja nije htela da napusti salu gromoglasnim uzvicima lopovi, lopovi, lopovi !!! Takođe sećam se meča protiv Stankovića boksera Mladosti i tu mi je duzeta čista pobeda. A bilo je i diskfalifikacija u trećoj rundi, kada sam imao sigurnu pobedu, dosta u svojoj karijeri imam takvih mečeva gde su me doslovce "sekli" sudijskim odlukama".

Najlepše i najneizvesnije borbe u karijeri Miroslava Anđelkovića "Pere" su dueli između njega i Stanka Stojkovića boksera leskovačke Dubočice. Bili su to beskompromisni mečevi za srce i dušu koji su dizali publiku na noge. Pred prepunim Tašom u Aleksincu viđen je izuzetan boks ovih poluteškaša.

"Pera" o tim njegovim duelima kaže: " Stanko je bio jedan od najboljih i najhrabrijih boksera druge lige, gajio je isti stil kao i ja tako da je jedan od nas morao da izgubi, gde god da smo boksovali bilo to u Aleksincu ili u Leskovcu uvbek smo dizali publiku na noge, nismo se štedeli, bili su to mečevi za pamćenje".

Takođe neustrašive i čvrste borbe bile su protiv Jaćovića i Mandžukića iz Trstenika, Nikolića iz 14. Oktobra, Krunikovića iz Prizrena, Mehmetija iz Skoplja, Ivanovića iz Metalca, Ignjatovića iz Pirota, Dramićanina, Dolenca...

U Kruševcu je nokautirao u prvoj rundi Rankovića iz 14. Oktobra. Na meču Rudar – Pirot pokazao je koliko samo velika upornost i pravo boksersko srce mladog tada devetnaestogodišnjeg Anđelkovića mogu uroditi plodom. Jako mlad u ring je ušao sa starijim protivnikom koji je za glavu bio višlji i punih dvanaest kilograma teži od "Pere". Ta razlika u visini i težini ipak nije odlučila, mladi Anđelković je punih devet minuta boksovao u velikom stilu i na opšte oduševljenje publike deklasirao Stojadinovića.

Jedan od nezaboravnih mečeva u karijeri bio je i protiv Kablova iz tadašnjeg Svetozareva. Za Kablove je boksovao u poluteškoj kategoriji jedan od tada najboljih boksera druge lige, a kasnije i najbolji bokser Jugoslavije u teškoj kategoriji i osvajač mnogih medalja Aziz Salihu. U Aleksincu protiv Kablova Anđelković je zbog viška kilograma boksovao u teškoj kategoriji protiv Širkovskog i zasluženo pobedio, a u poluteškoj Azizu nije niko hteo da izađe na megdan pa je Aziz dobio meč bez borbe. Sledeći susret u Svetozarevu Anđelković je boksovao upravo protiv Aziza Salihua, borio se veoma hrabro i odvažno, ali je na kraju zasluženo izgubio od boljeg. Stoječki je izdržao sve napade Salihua iako mu je sudija tri puta brojao.

O ovom meču Anđelković kaže: Salihu je tada bio najbolji bokser druge lige u poluteškoj kategoriji, u Svetozarevu smo boksovali, ali moram da priznam da je bio bolje spremniji i što je najvažnije daleko viši od mene, što je po mom mišljenju odlučilo pobednika.Tokom celog meča bio je bolji protivnik, ali nije uspeo da me obori. Kasnije prelaskom u Prištinu Salihu je postao najbolji bokser Jugoslavije u teškoj kategoriji i osvajač je mnogih svetskih i evropskih medalja, čast mi je da sam boksovao protiv takvog protivnika.

Poslastica i užitak za bokserske ljubitelje bio je meč između beogradskog Partizana i Rudara. Partizan je tada ispao iz prve lige i majstori ringa poput Dragan Dimic, Belića, Nikolića, Popovića... gostovali su u Aleksincu. Meč je održan u bioskopskoj sali u Žitkovcu, a interesovanje za ovaj boks meč bilo je veliko, 600 karata koje su puštene u prodaju planulo je za nepuni sat, nervoza zbog karata koje su rasprodate, a još toliko gledalaca je ostalo ispred sale je kulminirala pa su gledaoci razbili požarna vrata i ušli na sporedni ulaz. U bioskopskoj Sali bilo je blizu 1000 ljudi, igla nije imala gde da padne. Bilo je toliko puno i napeto da i policija nije mogla da reaguje. Rudar (tada promenili ima na kratko u Napredak) prikazao je nezaboravne mečeve i bio bolji protivnik od Partizana koga su ovog puta spasile sudije.

Krenulo je u muva kategoriji pobedom Brvića, zatim je Baktijarević u bantam kategoriji remizirao sa Ignjatovićem. U pero kategoriji Saitović izgubio na poene od Ilića, usledile su dve izvanredne borbe prva u lakoj kategoriji gde je Mutić pobedio Maletića, a Amzić načinio iznenađenje i pobedio Dimića. Vrag je odneo šalu po Partizan i onda kreće serija prvo Petković gubi od Arizanovića, mada je ravneduše moglo biti i nerešeno. Zatim na scenu stupa meč između Mladenovića i Belića, Mladenović je boksovao u punom sjaju, ako je prvu rundu respektovao Belića i ušao bojažljiv u drugoj i trećoj rundi bio je bolji od Belića, preglasavanjem sudija Belić je pobedio. Živković na trenutak vraća meč u neizvesnost pobedom nad Đurića iz Partizana i zatim sledi meč u poluteškoj Anđelković – Nikolić.

"Pera" je za protivnika imao reprezentativca Jugoslavije pored Belića sigurno jednog od najboljih boksera partizana i Jugoslavije. U želji da se što bolje prikaže domaćoj publici atakovao je neprestano na Nikolića. Nikolić stamen, čvrst, boksovao je taktički perfektno izbegavao je udarce i direktni sukob već je plesao po ringu i pokušavao iz kontra napada da zada udarac koji bi mu doneo razliku. Prvedve runde bile su izjednačene, dok je u trećoj bolje pripremljeniji bokser Partizana Nikolić krenuo u ofanzivu i zadavao serije jakih udaraca kako bi prelomio me. Na prosto zaprepašćenje trenera Partizana "Pera" je ostao na nogama i ne samo to, još uvbek je bio u igri i mogao jeda zada iznenadni udarac Nikoliću koji je dobijao instrukcije iz uglada se pokriva. Meč je završen pobedom Nikolića i ukupnom pobedom Partizana jer u teškoj kategoriji protiv popovića Rudar nije imao svog predstavnika. Posle meča Nikolić je zagrlio Anđelkovića i priznao mu je da u svojoj dosadašnjoj karijeri nije sreo boksera koji je izdržao ovakvu seriju udaraca i osatao na nogama, a pri tom pokušavao da se vrati umeč i da se do kraja meča plašio da ne dobije neki iznenadni udarac od Anđelkovića.

Za revanš nije se dugo čekalo, nova sezona i opet gostovanje Partizana, ali ovog puta u Aleksincu pred prepunim tribinama košarkaskog terena Taš. Oko 3 000 gledalaca bili su svedoci velike pobede Rdara. U poluteškoj ponovni susret Anđelkovića i Nikolića. "Pera" se u konpletu revanširao za poraz iz prošle sezone, boksovao je punom snagom, superiorno. Pune tri runde nametnuo jetakav ritam da se reprezentativac Nikolić spasavao, sve češće grleći Anđelkovića ne dozvoljavajući mu da se razmahne. Nikolić je hteo da u trećoj rundi ponovo preokrene u svoju korist, ali se borba rasplamsala i bilo je pitanje ko će završiti na podu, Anđelković je bio sjajan. Svi su očekivali pobedu, a Tašom se orilo "Peeeera", "Peeeera", "Peeeera"... !!! 

Međutim sudije proglašavaju meč nerešenim ishodom, još jedna velika nepravda u karijeri ovog hrabrog boksera. Posle meča: Nikolić je izjavio da je Anđelković bio bolji u ovom meču, ali da se on vratio u trećoj rundi i napomenuo je da ovakav bokser poput Anđelkovića zaslužuje nastup u nekom od prvooligaških ekipa. Na pitanje novinara Narodnih novina Tome Todorovića, Anđelković je sav zadihan u jednom dahu izjavio: "I sami vidite da sam danas bio bolji protivnik, ja neznam zašto me sudije stalno kradu, jedino da nokautom završim meč da bi me proglasili pobednikom. Da li sudije nevole moj stili ili mene lično mrze neznam, ali ova publika i priznanje Nikolića su moja satisfakcija za odličan meč koji sam prikazao"!

Jedna od svakako najvećih pobeda u njegovoj karijeri bila je na pojedinačnom bokserskom prvenstvu Jugoslavije održanomu Nišu 1977 godine. U sportskoj hali Čair pred oko 5 000 gledalaca pokazao je Anđelković izuzetnu borbenost, hrabrost, požrtvovanje i uspeo je da nokautira prvoligaškog boksera niškog Radničkog Maljokua koji je u Radnički stigo kao pojačanje pred novu sezonu. Iako je bio za glavu niži, ali je neprestano u svom stilu jurišao i na kraju uspeo. Pogodio je Maljokua u trenutku kada je niški poluteškaš pokušao da se izvuče iz klinča.

U borbama u kojima je oduševio stručnjake usledili su pozivi prvoligaških ekipa, pre svih Radnički Niš, zatim i Topličanin, a interesovanje su prikazali Pelister, Kumanovo...Kontaktirali su Anđelkovića, a on je sv eto preneo svom treneru Novaku Milatoviću. Novak mu je rekao: "Pero" tvoj je izbor, ali razmisli, velika je konkurencija, nova sredina, da li ćeš izboriti mesto u startnoj postavi, a u Rudaru si nezamenjiv...Publika te ovde obožava, bolje budi prvi u selu nego zadnji u gradu. Te reči trenera Novaka bile su presudne i Miroslav "Pera" Anđelković je do kraja karijere ostao veran Rudaru i aleksinačkoj publici. Nikada nije bio prvoligaški bokser i nije okušao sreću na ringovima prve lige, a mogao je...

Posle završetka svih borbi na pojedinačnom prvenstvu BSJS savezni trener Bruno Hrastinski je izjavio sledeće: "Za mene je prvenstvo BSJS bila prilika da se uverim u potencijal ovog regiona, video sam srčane momke, beskompromisne borce izrazitih fizičkih kvaliteta i prava je šteta što njihove mogućnosti ne dolaze do punog izražaja. Mislim da bi u Nišu i bokserskom savezu Jugoistočne Srbije morala da se oformi komisija koja bi pratila rad talenata sa ovih područija. Ovo su dragulji bez sjaja, kojima je potrebno brušenje kako bi dostigli pravu vrednost. Odličan utisak su ostavili veći broj boksera, a iz dvojio bih neke...

Miroslav Anđelković, on je pokazao kvalitet, hrabrost i požrtvovanje, snažan, agilan, pun energije za dokazivanjem, neustrašiv borac. Normalno i on kao i ostali drugoligaši ispoljio je neke nedostatke koji se radom daju ispraviti da bi bio vrhunski bokser, ali možda mu nedostaje visina za polutešku kategoriju da bi bio onaj pravi, da je samo malo viši sigurno bi i rezultati bili daleko bolj'i"... Takođe oko njegove visine je komentarisao i trener Partizana, kao imnogi drugi stručnjaci poput Tome Kelave, koji su tvrdili da je nedostatak visine u poluteškoj kategoriji glavni problem Anđelkovićevog uspeha i da je za glavu viši bio bi sigurno jedan od najboljih boksera u državi. To i sam "Pera" Anđelković kaže: "Eh ta visina, da sam za glavu viši sigurno bih bio u samom vrhu Jugoslovenskog boksa, ali...

Punih trinaest godina boksovao je u BK Rudar, na ringovima širom tadašnje druge lige, bio je i ostao ljubimac domaće publike.

facebook.com

Komentara: 1


# Pirot Žitkovac Tešica boks škole Ana Nikolić Rudar BK Saša Kostadinović borilački sportovi Miroslav Anđelković Pera bokser Navrsarim Patagorski
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+7) (-1)

    joza bosanac 29.10.2016.
    Izuzetan bokser, da je imao kvalitetne trenere, kvalitetne pripreme i da je bio poslušan bio bi u samom vrhu Jugoslovenskog boksa. Istina bio je nizak rastom, ali to srce i ta neustrašivost neutralisala je visinu. Nekada je to bio plus, ali da je umeo da nagazi i da ide na nadmudrivanje daleko više bi pokazao. On je bio fajter u klasičnom smislu reči. Kada bi njegov protivnik izbegavao borbu i išao na sigurno kratki napad, pa izbegavanje borbe i sakupljanje poena to bi Peru razljutilo, on nije shvatao boks takvim, i uvek bi tražio borbu, svim silama ulazio u direktan okršaj i sa daleko spremnijim bokserima, nekada je to bio plus jer bi njegovim snažnim udarcima potrevio protivnika, ali za iskusne i školovane boksere umeo je da bude meta jer bi se u tom slučaju otvorio. Ali činjenica jeda je mogao da izdrži žestoke udarce i da ostane na nogama. Reprezentativac i bokser Partizana Nikolić uverio se u to kako je moguće da toliko udaraca izdrži na nogama i pritom u zadnjoj rundi krene u nezadrživ napad gde je Nikolić spasavao živu glavu. Sudije su njegove borbe često okarakterisali kao grube i neispravne pa je puno puta bio diskvalifikovan, što se npr nije dešavalo njegovim protivnicima, s toga je opravdano bio ljut. Bio je na pripremama za mediteranske igre u Puli, sa bokserima kavi su Pero Tadić, Simić, Dragiša Djokić, Damir Škaro, Fazlija Šaćirović, Vukašin Dobrašinović...to nema u tekstu...kao još puno anegdota, bilo kako bilo jedan je od najboljih poluteškaša koje je Rudar imao.


[ Dodaj komentar ]