Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Sadili smo “šargarepu”, danas čupamo pohlepu i nasilje

rss

08.12.2017. Milica Novković

Šargarepa je prvo nametnuta porodici, vaspitačima, nastavnicima. Nedopustivo je njih okriviti za vršnjačko nasilje.

Piše: Milica Novković, autor „Porodičnog bukvara"

Devedesetih godina prošlog veka razvijeni su ponudili državi plišano, meko vaspitanje. Država ga je je, u paketu demokratske tranzicije, prvo nametnula roditeljima, vaspitačima i nastavnicima. Nametnula im je šargarepu, ucenu ili potkupljivanje u vaspitanju, uz zakonom zabranjen štap i dečija prava, sa kordonima branitelja dece od „zlih“ roditelja i nastavnika. Bio je to početak kraja roditeljskog i nastavničkog autoriteta. Bio je to početak urušavanja porodice i škole. Deca su postala loši gospodari, roditelji i nastavnici još gore sluge. Deca su vaspitavala i prevaspitavala odrasle, kojima je država plišanim vaspitanjem vezala ruke. Deca su donosila odluke šta će uraditi ili ne uraditi, koliko će učiti i da li će učiti i uvek su nam davala do znanja koliko će to koštati. Bio je to početak nasilja svih oblika, kao prirodnog pratioca pohlepne svesti. Nasilje je uzrastalo, uzrasta i uzrastaće. Mala deca, malo nasilje, velika deca, veliko nasilje, odrasli ljudi preveliko nasilje. Nikada viđeno u istoriji porodice i društva, bar u Srbiji.

Istina, poprilično vešto krijemo nasilje, svako iz svog razloga, a onda kada ono eskalira i kada nas uznemiri i probudi, onda uzraste u nama „snaga Marka Kraljevića“, podigne se cela Srbadija na noge, da rešava problem vršnjačkog nasilja kao posledicu, ali će i ovog puta ćutati o šargarepi, kao uzroku. 

Šargarepa je danas namenjena modernoj ženi, štap muškarcu. Zamenjeni vaspitni modeli uvećali nasilje i među njima.

E, da je šargarepa izrodila samo problem vršnjačkog nasilja, ni po jada. Ali šargarepa i štap su napravili opštu pometnju i u odnosima između muškarca i žene, između dečaka i devojčice, momka i devojke, muža i žene, gde sve pršti od nasilja. Kako se plišano vaspitanje godinama pelcovalo na svim nivoima društva, došlo je do vrlo vešte zamene vaspitnih modela, kada su u pitanju polovi. Dečacima, muškarcima sleduje kazna, štap ako se pobune što ih plišana demokratije skida s vlasti, a da im niko nije objasnio zašto i šta će biti dalje sa identitetom dečaka, momka, muškarca. Vekovima su muškarci držali štap(vlast) u rukama, a sada obrt. Zbilja im nije lako.

Devojčicama, devojkama, ženama danas sleduje šargarepa, samo ako slede tok razvoja plišane demokratije. I tako se napravi pravi rat između žene i muškarca. Muškarca proglasiše nasilnikom, što i postade. Devojčice, devojke, žene, uslovljene pozitivno, šargarepom, polako ali sigurno stiču muški mozak, ubrzano bilduju mišice, bude svoj testosteron, kako bi one uzele štap u ruke i muškarce saterale u mišju rupu, hoću reći u žensku energiju. Dok se to ne desi, štap drži država i brani žene od muškaraca, kao što je do skoro branila decu od roditelja i nastavnika. Šargarepa i štap su prvo ugrozili porodicu, preko dece, a onda su razorili muško ženske odnose. Ovo su dva najjača problema, koji stvaraju ogromnu napetost u svima, a gde je napetost tu je i nasilje. Za mene je vršnjačko nasilje samo deo prebogatog arsenala nasilja.

Napetost praznimo nasiljem, punimo se…pogodite čime?
Gotovo trideset godina, narasta napetost u deci, u mladima, u odraslima. Zašto? Gde su šargarepa i štap u vaspitanju, gde je zamena vekovnih uloga muškarca i žene, štapom i šargarepom, tu je NAPETOST. Napetost mora i da se prazni, a kada se isprazni, mora ponovo da se puni. I tako smo seli na vrtešku koja se vrti sve brže i brže i niko ne zna kako da je zaustavi .

Odavno su svi zaboravili i na štap i na šargarepu, ušli smo u zavisnost od potrebe da budemo napeti i potrebe da praznimo napetost. Napetost se prazni svim mogućim oblicima nasilja od fizičkog, preko emocionalnog do seksualnog. Ispražnjeno traži novo punjenje..

Na tržištu svega, to istina, dok ima potrebe za pražnjenjem i punjenjem. Tu su odlični proizvođači, još bolji trgovci i napeti potrošači, bez kojih ovo tržište ne bi postojalo. Prošetajte malo po internetu, po tv kanalima i utvrdite šta se sve nudi deci, mladima, odraslima plišane svesti, a oni sve to hoće, jer su spremni baš za takvu ponudu. Znači da nije problem u proizvođačima i trgovcima već u potrošaču. Mislite o tome.

Tu su: najokrutnije igrice, zasnovane na kazni i nagradi, možeš da igraš ili posmatraš, na isto ti dođe, tu su horor filmovi, filmovi prepuni nasilja, smrti, seksa, kao neizbežnim pratiocem, klipovi vršnjačkog nasilja, porno klipovi za svaku vrstu seksualnog poremećaja, od seksualne zavisnosi do …daleko bilo. Tu su gej parade, kao potvrda da si „in“ a duboko u tebi pitanje da li je to zbilja „in“, tu je kriminal, tu su kockarnice uživo ili on lajn, tu su tv rijaliti sa nasiljem i seksom uživo, jedni su posmatrači, njima slični su učesnici, tu su rijaliti u pisanim medijima sa istom matricom, seksa i nasilja, rijaliti u politici, rijaliti svuda i na svakom mestu. Sve ponude ponuđača tipuju na potrebu plišane svesti svih, da se zadovolji zver zvana pohlepa i potreba za punjenjem i pražnjenjem napetosti.

Posle punjenja sledi pražnjenje, sledi nasilje.

Kada smo dobro napunili male i velike potrošače, plišane svesti, a uvek su to dečak i devojčica, momak i devojka, muškarac i žena, kada smo bogatim arsenalom proizvoda uvećali pohlepu i napetost u ljudima, tada počinje drugi čin zvani pražnjenje. Istina autoagresija nije toliko vidljiva, bolesti i bolseti zavisnosti mladih su „normalne“, ali je zato agresija vidljiva i uglavnom se njome bavimo.

Danas vršnjačko nasilje opet kulminira, a ustvari za 30 godina otkada caruje plišano (nagrada, kazna, prezaštićivanje, verbalizam i zloupotreba imitatorskog uma), ono nikada nije ni stalo. Samo ga nekada stavimo u žižu, nekad ćutimo. Verovatno se stavlja u žižu kada plišana demokratija mora da napravi neki skok u „razvoju“. Nekada se obelodani nasilje među polovima, nekada nasilje u vrtiću, nekada nasilje dece nad odraslima i obrnuto, nekada nasilje devojčica nad devojčicama, nasilje devojčica nad dečacima… a sad su sve oči uprte u nasilje među poodraslim vršnjacima

Ovog novembra 2017. se glasno govori, kuka, lamentira nad sudbinom mladih, jer vršnjačko nasilje nije bilo nikada jače i okrutnije. Neko nasilnik, neko žrtva, a znamo da su i žrtva i nasilnik u istom problemu. Sa svih medija, svi glasovi odraslih stopili se u jedan, u jednu rečenicu: Srbija mora stati na noge i obračunti se sa vršnjačkim nasiljem. (Ovu priču slušamo poslednjih 20 godina i uvek se zatrese gora, a rodi se neka evropska novotarija.) Ovog novembra je to mnogo silovito, sigurno se iza gore nešto valja.

„Moramo, kažu mediji, „svi, ali baš svi da se okupimo oko naše dece: i nastavnici i roditelji, mediji i zakonodavci i oni, koji će razrezivati kazne roditeljima, nastavnicima, i ministarstva i škole bez nasilja i pozorišne trupe, koje deluju preventivno i vladin i nevladin sektor i borci za rodnu ravnopravnost i policija i urednici i vlasnici tv i RRA i lekari i sociolozi, svi, svi, ali baš svi da skupa poradimo na prevenciji i smanjenju nasilja među mladima.” Cilj je jedan i jasan i gleda nas i namiguje sa stranica medija. Da među mladima smanjimo najizraženije oblike nasilja: „Širenje laži, ogovaranje, spletkarenje, pretnje, zastrašivanja, omalovažavanja, i ono realno nasilje i ono virtuelno na brojnim mrežama, da zaustavimo fizičko nasilje među mladima i decom, šutiranje, udaranje, pesničenje, šamaranje, seksualno nasilje, nasilje nad nastavnicima, nad roditeljima, pa i nad državom, ako hoćete…“

Ne možemo ništa uraditi dok ne pronađemo krivca

Kada pažljivo pročitate sve naslove u medijima, poslušate sve radio i tv emisije, koji pišu i govore na temu vršnjačkog nasilja, ovog novembra, ne možete da ne primetite da su izdvojena tri glavna krivca za ovogodišnje nasilje među mladima. To su roditelji, nastavnici i tv rijaliti. Njima će se baviti zakonodavci, razrezivati kazne roditeljima, oduzimati licence nastavnicima a televizijama, koje emituju rijaliti, sigurno će udesetostručiti novčane kazne.

Dobro, nastavnici i roditelji nekako predstavljaju logičnu celinu, kada su u pitanju detektovani krivci, jer je država devedesetih baš kod njih zasadila šargarepu, kao uzročnika vršnjačkog nasilja. Vezala im i ruke i noge, udarila klince pod nokte, ko malom Radojici, uništila im autoritet, jer su deca plišane svesti postala njima loši gospodari, zaštićeni ko beli medvedi. U novoj reformi obrazovanja se ne može bez roditelja i nastavnika, oni mora da postanu svi ko jedan- mali Radojica i da, uz i dalje okačen kamen oko vrata, isplivaju i plivaju uzvodno.

Otkuda samo tv rijaliti u grupi okrivljenih?

No, otkuda samo tv rijaliti u grupi krivaca za vršnjačko nasilje? Kao prvo, nije fer samo proizvođače tv rijalita staviti u grupu sa roditeljima i nastavnicim. Drugo, nedopustivo je da samo tv rijaliti budu prozvani, (trenutno ih ima samo dva, a tolika povika), a da se o svim drugim rijalitima ćuti. Da ih malo pobrojimo: rijaliti u medijima, štampanim i elektronskim, rijaliti u svim ponudama mladima na internetu, rijaliti na estradi, rijaliti na svim mrežama, rijaliti u politici, rijaliti u životu. I ne budite naivni, mladi gotovo da nisu pred tv rijalitima, oni su svojim moćnim telefonima povezani sa gotovo svim ostalim pobrojanim rijalima. Pred tv rijalitima su uglavnom umorni roditelji, bake, deke, uglavnom oni koji prate i skupštinski rijaliti. Ipak nije fer, da se na spisku najkrivljih nađu samo ovo troje.

Krivci su detektovani, priča o vrašnjačkom nasilju dobija svoj ozbiljan tok, uglavnom na preventivi. Brzo treba te mlade izlečiti i dovesti u red, jer mališani brzo rastu pa bi im ovi stariji mogli postati uzori. Kako će se ovom problemu stati za vrat? Starim, prepoznatljivim metodama, ne brinite. Da se malo podsetimo: Kroz pozorište ćemo im pričati kako nije lepo da budu nasilnici, igraće uloge žrtve i nasilnika, pa će nasilnicima biti žao kada vide i osete kako je teško biti žrtva. Učlanićemo ih pokret gorana, izviđača… Škola bez nasilja ući će u još veći broj škola, jeste da to košta, ali samo da nasilja ne bude. Oni zaduženi za red u društvu će pokušati da ugrade u zakone da i mlađi od 14 godina mogu odgovarati pred zakonom. Izborićemo se da se roditelji mogu kazniti od 30 do 100 hiljada dinara za nasilje, koje počini njihovo dete, ali je važno i da ta odredba zakona i zaživi. Možda će RRA tražiti veće kazne za vlasnike tv kuća koji emituju rijaliti, dok će svi ostali rijaliti proći nekažnjeno.

Možda će nastavnici i direktori izgubiti licence, jer nisu zavirili u svaki ćošak škole i uhvatili ko koga ogovara, udara, ucenjuje, pljuje, ko spletkari, ko šamara, ko koga psuje, ko kome otima novac, ucenjuje ga, zastrašuje, ko na fb kome otima šifre, a onda postavlja montirane slike golih devojčica, a ispod ponuda da „puše“ samo za 150 evra.

Samo se jedno pitam kako će i kada nastavnici stići da obrazuju decu, jer uz uloge predavača, vaspitača nije lako biti uspešan inspektor Radiša, uprkos pomoći svih stručnih timova, koji pomažu školi na prevenciji vršnjačkog nasilja.

Možda će država usvojiti zakone u kojima “će se nasilnik izdvojiti iz škole na pet do trideset dana i biti obavezan da sarađuje sa stručnjacima, koji se bave prevencijom, možda će roditelj, nastavnik i direktor morati da potpisuju ugovor sa đakom, kojim će se utvrditi kako mali nasilnik, treba da se ponaša ubuduće“ i …još mnogo toga. Timovi će vredno raditi, pa neki i dobro zaraditi. Za samo par dana mediji će se ućutati, jer moraju da kidišu na novu temu. Teme se menjaju, melju ali melju i narod. Razumem ih jer od toga žive. Teme budu, prođu, ne reše se, ide se dalje. Samo jedna, najtužnija, nedopustiva tema: ubistvo nesretne mame Jelene, koje traje i traje i da nije u pitanju strašna smrt majke, čija duša ne nalazi smiraj, da nije iza nesretne, ubijene majčice ostalo dete, rekla bih da je ovaj medijski rijaliti nadmašio i najbizarnije tv rijalitije. Nažalost, ovo nije rijaliti ovo je najteži oblik nerazrešenog porodičnog i medijskog nasilja, koje podstiče nasilje kod svih, a da niko zbog toga nije i neće odgovarati.

Zašto se ćuti o glavnom uzroku?

Sve razumem, jer razumem plišanu svest. Samo jedno ne razumem:Zašto niko, ali baš niko neće da prozove glavnog vinovnika, uzročnika nasilja i među malima i mladima i između muškarca i žene, ni uzročnika nasilja u porodici,u vrtiću, u školi, uzročnika nasilja u svim društvenim i državnim strukturama… Zašto, kada se svi, ali baš svi, koji danas kreiraju i virtuelni i realni život, znaju da je Šargarepa prvo nametnuta porodici, vrtiću i školi i da je sve krenulo odatle i sa njom?! Tradicionalno vaspitanje,tradicionalna porodica i tradicionalne vrednosti su uklonjeni sa scene života. Plišano je porodilo plišanu pohlepnu i nasilnu svest.

Znam šta ćete reći: pa stručnjaci baš sada spremaju nove edukativne programe opet za roditelje i nastavnike sa temom: Ne treba vam više ni šargarepa u vaspitanju.

Stručnjaci su spremni da posle trideset godina od uvođenja šargarepe, obučavaju roditelje i nastavnike,(opet njih mukice), kako im više ne treba ni šargarepa u vaspitanju. Zbilja im više ni ne treba, znam i ja. Znate li zašto? Neko stručan, sa strane je dobro procenio da je šargarepa upisana, kodirana u plišanoj svesti Srba, na svim nivoima. Šargarepa je odradila posao milenijuma, na svim mestima. Sada se ona potpuno izmešta samo u ruke proizvođača i svih ostalih rijaliti majstora. Možda ćemo joj podići spomenik, ali je osuditi nećemo. Vaspitanje? Kako ćemo vaspitavati, mi roditelji i nastavnici, svoju decu, pitate se. Ne brinite!!! Ko još misli o tom vaspitanju, tu je televizija, tu su ajpodi, tač telefoni,tableti, mreže, internet… sa svim proizvođačima, trgovcima, a roditelji samo treba da plate proizvode. Konzumenti? Naša nesretna rođena, ili još nerođena dečica.

A nasilje, šta će biti sa njim?

Naravno da će se nasilje uvećavati i nervirati sve nas, naročito državu. Neće još dugo država bacati pare na razne prevencije. Konačno će se na nov način obračunati i sa vršnjačkim nasiljem, sa nasiljem u celosti, za svagda. Za tu fazu, konačnog obračuna sa nasiljem među decom, mladima, postoji rešenje. Ne možete vi mladi da idete gde hoćete, kada hoćete, da bazate ulicama, drogirate se u haustorima, sedite do zore u kafićima, puštate preglasnu muziku… Ne može, morate da ste sveži i odmorni za rad u kapitalizmu, koji niste tražili. Konačno spoljašnji red u Srbiji se mora uspostaviti, kao i u Evropi.

Oprobana rešenja postoje: jake sankcije za roditelje, a sve upisano u zakonska i podzakonska akta, pa kada te roditelje udarimo po džepu, videće oni svoje.„A para ne, a para nema, a para ne…“ pomoćno sredstvo su pilule za lilule za one najtvrdoglavije, „hiper aktivne“, agresivne… Konačno, red se u školama, na ulici mora uspostaviti. Za one najnasilnije postojaće jaka, dobro organizovana policija, pa ti mrdni bato, ako smeš. Sve ja to razumem, jer zbilja nasilje i priča o nasilju nam je dozlogrdila.

I ja želim mir kao i vi, ali…

Ne daj Bože da pomislite da sam ja protiv reda u društvu, naročito u školi. Itekako sam za red, ali prevashodno za onaj pravi, istinski, unutrašnji, koji je posledica Ljubavi i Dobrote. Taj unutrašnji mir, donosi spoljašnji. Obrnuto ne ide. I zato za ovaj spoljašnji, grobljanski mir nikada neću i ne mogu biti, jer znam da Srbija ima rešenje. Ne mirim se da sa grobljanskim, zombiranim mirom uđemo u Evropu. Hoću u Evropu, ali sa mladima Srbije, koji su prepuni radosti , Dobrote, Ljubavi prema radu, redu, školi, roditeljima, domovini, prema prirodi i životu, prema Evropi. Ako takvi uđemo u Evropu, Evropa će nas konačno ceniti i radovati se ulasku prvih radosnica na njene prostore. Počeće i oni nešto da uče i od nas. Bićemo mi neobični investitori, koji donose radost na njihove prostore.

REŠENjE? SRBIJA GA IMA.

Kolariću, Paniću, uplitanje, zaplitanje, saplitanje traje 30 godina, trajaće i dalje. Da li nam to kazuje da treba da kapituliramo, odustanemo od svoje dece, od svojih potomaka, od životne radosti? Niiikako, dragi roditelji!!! Porodica mora ozdraviti. Takva zdrava, izvorna porodica drži ključ rešenja izlaska iz moralne i duhovne krize u kojoj se našla Srbija, kao i ceo svet..

Znam da će mnogi roditelji depresivno reći da se nije lako izvući iz tog snažnog vira u koji nas je sve uvukla šargarepa, bliže pohlepa. Nije lako pohlepnog, agresivnog i dečaka zavisnog od najgorih igrica i pornića vratiti izvoru, Ljubavi i Dobroti. Nije lako odrasle ljude koji su u kriminalu, prostituciji, u pedofiliji, u drogi, u… vratiti izvoru. Za njih postoje zakonodavci, zatvori, kazne, lekari i stručnjaci, koje Srbija ima.

Nije lako agresivnu devojčicu, muškog mozga, isharmonizovati da ima u sebi i mušku i žensku energiju, ali uvek sa prevagom ženske, koja tada sve i da hoće ne može da bude agresivna. Nije lako lečiti depresivne, autoagresivne, zavisnike od svega i svačega. Nije ih možda lako izlečiti, ali ih stručnjaci mogu zalečiti i olakšati im bolove, kojima smo svi kumovali.

Ono što ja mogu ponuditi to je edukacija znanju izvornog vaspitanja, vaspitanja bez i jednog autoritarnog vaspitnog modela.

Od nekoga moramo krenuti. Ukinućemo šargarepu u odnosima između mladih pred brakom i mladih, koji su u braku i imaju malu decu. Naučićemo roditelje, a oni će naučiti svoju decu zašto ne treba da konzumiraju, bilo šta što nosi „etiketu“- ŠARGAREPA u službi vaspitanja. Naučićemo roditelje kako da zaštite svoju decu od ove pošasti, kako bi im očuvali emocionalno, mentalno, fizičko i duhovno zdravlje. A početak svega je u onom čuvenom maminom i bakinom: “Ako poručkaš ovo, možeš posle igrati igrice do mile volje“! Da, ima nešto i pre toga. Ne stavljate u ručice vašeg bebirona, ni daljinski, ni tač telefon, bar dok ne progovori, pa i malo više, kako bi sutra vaše dete, čovek 21.veka koristio savremenu tehnologiju, na radost i dobro svih, a ne u službi nasilja.

Dragi roditelji, budite zdrava „vlast“ u svojoj porodici. Vreme dresure deteta štapom i šargarepom prolazi. Ne dozvolite da vam deca budu loši, neprirodni gospodari, a vi još lošije, neprirodne sluge. Ukinite i šargarepu i štap u vaspitanju i u vašim odnosima. Malo dete ćete zadržati na Izvoru Ljubavi, one malo starije i sebe ćete vratiti Ljubavi. Probajte, ne boli, naprotiv. Samo ćete vi sa vašom decom zaustaviti nasilje u našoj lepo Srbiji. Ostalo je puki verbalizam.

Milica Novković, autor „Porodičnog bukvara“ i „Bitke Ljubavi“, www.porodicnibukvar.com

video...

Komentara: 0


# ubistvo pozorište škole Porodični bukvar Milica Novković
@



 

[ Dodaj komentar ]