Otpor, Kanvas i terorizam

Polovinom ovog meseca kabinet princa Bin Zajeda, odnosno vlasti Ujedinjenih Emirata, u skladu s federalnim zakonom o suzbijanju terorizma, objavio je listu terorističkih organizacija kako bi se u medijima i društvu podigla svest o njihovom delovanju i opasnostima koje od njih prete. Lista obuhvata 85 imena među kojima se nalaze i Al Kaida, po zlu čuveni Boko Haram, Muslimansko bratstvo itd. Popisane su dakle najradikalnije islamističke i džihadističke grupacije koje ugrožavaju sve sekularne i umerene režime u muslimanskim zemljama.

Jedina neislamska organizacija na listi je Kanvas iz Beograda.

Direktor i osnivač ove grupacije koja pod tim imenom deluje od 2004. godine, Srđa Popović, u izjavi za medije tvrdio je da se radi o grešci. Ovaj slučaj ima nekoliko po Srbiju veoma zabrinjavajućih aspekata: ne samo što je ugrožen imidž zemlje, i ne samo što ovakve stvari ugrožavaju npr. dolazak kompanije „Mubadala”, već postoje ozbiljne potencijalne bezbednosne pretnje po čitavu državu. U svakom slučaju teško da se radi o grešci.

Zbog zatvorenosti medija i zbog čuvanja petooktobarskog mita, kod nas je čitava priča o Kanvasu malo poznata. Kanvas je nastao iz modela koji su američke bezbednosne strukture razvile prilikom pripreme rušenja Slobodana Miloševića. Ono što se kod nas još uvek naziva demokratskom revolucijom, u Rusiji, Kini, Iranu i nizu drugih zemalja izučava se kao model takozvanih obojenih revolucija kojima Amerikanci i njihovi saveznici podrivaju i ruše nepodobne režime po svetu. Nenasilni otpor kao važan segment državnog prevrata, smislili su i razvili teoretičar Džin Šarp i legendarni pukovnik Robert Helvi, koji ga je prvi put implementirao u Srbiji preko organizacije Otpor, čije je aktiviste lično obučavao.

Model koji se tada odlično pokazao, nakon toga je usavršavan i razvijan da bi do sada bio primenjen u više od trideset država. Aktivisti koje su Popović i njegovi saradnici obučavali delovali su u Ukrajini, Gruziji, Libanu, na Maldivima itd. i učestvovali u smenama brojnih režima. Od 2004. ovaj posao je formalizovan pod okriljem Kanvasa kao kombinacije nevladine organizacije, obaveštajnog instrumenta i konsultantske kuće. Uz Popovića najvažnije ime u Kanvasu je biznismen Slobodan Đinović, vlasnik „Orion telekoma”.

No, otkud oni u društvu Al Kaide? Ko god imalo prati istoriju takozvanog arapskog proleća zna da je na terenu složno delovala naizgled nespojiva koalicija između zapadnih liberalnih fondacija i nevladinih organizacija tipa Kanvas i islamističkih grupa poput Muslimanskog bratstva. To je model kojim je skinut Mubarakov režim u Egiptu. Tamo gde nenasilni metodi nisu dali rezultate, koaliciji su priključivane i oružane džihadističke grupe, kao što je to bilo u Libiji ili Siriji.

Šokirani čitalac mora da se priseti kako ovo nije prvi put i kako Amerikanci, a pre njih Britanci, imaju dugu istoriju saradnje i upotrebe radikalnih islamističkih grupa. Tokom Prvog svetskog rata čuveni Lorens od Arabije stekao je svetsku slavu podstičući islamizam među različitim arapskim grupacijama koje su živele unutar Otomanskog carstva sa kojim je Britanija ratovala. Tokom osamdesetih CIA i drugi delovi američkog obaveštajnog aparata obučavali su i naoružavali najradikalnije islamističke grupacije u Avganistanu kako bi se oni borili sa sovjetskim snagama. Devedesete su donele širenje tog modela pre svega na Balkanu i na Kavkazu. U ratu protiv pravoslavnih Srba i Rusa, zapadnjaci su bez problema tolerisali dolazak najradikalnijih islamističkih grupa od kojih su mnoge kasnije imale direktne veze sa terorističkim napadima u Madridu, Londonu i Njujorku. No, kad je počelo takozvano arapsko proleće stari partneri su se ponovo našli na istom zadatku.

Gotovo identičan model primenjen je i u Ukrajini. Zapadne službe su koordinisale zajednički rad liberalnih NVO poput Kanvasa i neonacističkih organizacija poput Desnog sektora i partije Svoboda koje su odigrale ključnu ulogu u nasilnom puču. Stavljanje Kanvasa na listu terorista ili saradnika terorističkih organizacija nije, dakle, nikakva greška već sasvim logična posledica njihovog rada.

Ovakav status Kanvasa (Popović na državnom fakultetu predaje nenasilni otpor iako nema nikakve naučne kvalifikacije), ali i drugih NVO delatnika iz Srbije koji se koriste za podrivanje legalnih i legitimnih režima po svetu, veliki je problem za našu državu. Prisetimo se da su neke NVO iz Beograda pomagale i one koji su pre dve godine protestovali protiv Putina i da je nekoliko aktera tada proterano iz Rusije. Podrivaju se nama prijateljski režimi i to jedini koji žele da u Srbiju investiraju neki ozbiljniji novac. Mnoge ugrožene države u svetu neće mirno gledati na to pa je moguće da će svoje kontraobaveštajne akcije preneti na našu teritoriju upravo sledeći Amerikance koji tvrde da imaju pravo da svuda deluju protiv terorista. O tome bi naše službe i njihov koordinator, premijer, morali da povedu računa.

Miša Đurković
Autor je viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Izvor: Politika.rs

https://www.youtube.com/watch?v=sO0KdZb_ZXI