Antonić: Zašto mi Srbi bežimo od svog kalendara po kome je ovo 7522. godina?

01.01.2015. Kurir, Novosti

Etnolog Dragomir Antonić ističe da su se Srbi odrekli svog kalendara i da je trenutno 7522. godina.

„Svi koji ozbiljno izučavaju kalendare znaju da je trenutno 7522. godina, po starom srpskom kalendaru. Mi iz nekog razloga bežimo i od toga“, kaže Antonić za Novosti.

On dodaje da se u svetu danas koriste 42 kalendara.

„U Burmi je tako 1375. godina, Jevrejima 5774., Kinezima četiri hiljade sedamsto i neka. Svoj način računanja vremena doskora je imala i Švedska“, kaže Antonić i objašnjava:

„Korišćenje sopstvenog kalendara ne znači odricanje od ovoga koji je važeći na svetu. To je stvar dogovora.

Srpski kalendar koristio se sve do kraja 16. veka. Prema njemu je računato vreme događaja u svim poveljama, dokumentima, crkvenim knjigama…“, kaže Antonić.

Dragomir Antonić je priredio Srpski narodni kalendar za 2014 - 7522. godinu

U „Srpskom narodnom kalendaru“ su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz vaskoliku istoriju. Srpska istorija nije bila laka a ni kratka. Traje preko sedam hiljada i pet stotina godina. Kalendar kojim su se Srbi nekad služili a koji nisu zaboravili najstariji je na svetu. Računajući vreme po njemu, 2014. godina je 7522. Srbi nemaju nikakvog razloga niti smeju da odbace preko pet i po hiljada godina svoje istorije, jer u istoriji su sadržane mnoge mudrosti koje nam i danas mogu biti od koristi. Ponešto iz davne istorije objavljeno je u „Srpskom narodnom kalendaru“. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu i zvezdama. Sačuvana su verovanja o mnogim prirodnim pojavama i kako se prema njima valja odnositi. Svaka Krsna slava u Srba je zabeležena i jednostavnim rečima opisan život svetitelja čije se ime slavi. Veliki pravoslavni i narodni praznici: Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice i svi drugi su pažljivo zabeleženi. Objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice i drugi koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi. U „Srpskom narodnom kalendaru“ zabeležen je značaj svakog dana. Šta valja kog dana raditi, a šta ne valja. Koji su dani obični, bez obrednih radnji, a kojim danima bi trebalo izvesti određene radnje. Sve je zasnovano na milenijumskom iskustvu i praksi sačuvanoj u narodnom pamćenju Srba. Bez izmišljanja. Danas je savremena nauka dokazala da su mnoge činjenice zapisane u narodnom verovanju tačne.

Srpski narodni kalendar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Srpski narodni kalendar predstavlja skup manje-više nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima. Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje: po imenima praznika, kojima je dao svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima praznika staroslovenske mitologije, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja.

U srpskom kalendaru godine se računaju od 5508. godine p.n.e. Postoje dva tumačenja, po prvom, to je godina za koju se verovalo da je godina postanja sveta, a po drugom to je godina početka nove civilizacije, nakon Velikog potopa. Ovo vreme se takođe, poklapa sa početkom stvaranja starčevačke kulture na prostorima Balkanskog poluostrva.

Godina počinje 1. septembra kao i u crkvenom kalendaru i ima dva polugođa: - đurđevica (od Đurđevdana do Mitrovdana) - mitrovica (od Mitrovdana do Đurđevdana)

Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka . Po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke, obligacije među ljudima. On datira od perioda vinčanske kulture, od 6. vek p. n. e.a, na šta ukazuje i simbol za vreme, koji je kakarakterističan i prikazuje luk sa dva preseka. Najstariji zapis o srpskim kalendaru jeste jedan nadgrobni spomenik iz 6. veka, ispisian ćirilicom .

Kao zvanični srpski kalendar, uvodi Sveti Sava u 13. veku, i koristio se sve do 19. veka. Mnogi spomenici, manastiri datirani su po srpskim kalendaru. Spomenik knezu Lazaru koji je podigao despot Stefan Lazarević. Na njemu piše da se kosovska bitka održala 6897. godine.

# kalendar Srpski narodni kalendar Sveti Sava Stefan Lazarević krsna slava
@