A šta da je Srpski snajper?

Ne može se snimati vestern sa američkim kaubojima kao negativcima i "divljim crvenokošcima" kao njihovim žrtvama i pozitivnim junacima. Mislim može, ali i to samo u funkciji neke američke propagandno-obaveštajne operacije usmeravanja pažnje i simpatija medijski podatne javnosti (tako su jedno vreme bili popularni i "anti-vesterni", kao prilog demitologizaciji najvažnijeg američkog arhetipa i nadgrobni filmski kamen nad umirućim truplom jedne ipak romantično-herojske epohe u kulturi SAD).

Srpski snajperista Dejan Berić oborio je ukrajinsku bespilotnu letelicu

Bilo kako bilo, ne može se ni zamisliti igrani dugometražni film najozbiljnije moguće produkcije, sa legalnom mogućnošću prikazivanja i festivalskim ambicijama - u kome se sa divljenjem i razumevanjem prikazuje neki srpski snajperista, uvek na tankoj i lelujavoj ivici između života i smrti (kako njegovog, tako i njegovih protivnika i žrtava).

To je apsolutno nemoguće, baš kao i tome sličan projekat pod naslovom "Ruski snajperista", sa filmskim herojem izniklim, recimo, iz najnovijeg oružanog sukoba na granicama Rusije i Ukrajine...

Može "Američki snajperista", ali srpski i ruski - ne mogu. Ni da se zamisle kao mogućnost, a kamoli realni projekat (sa otvoreno afirmativnim sadržajem i "istvudovskom" tezom o herojstvu ovakvog neameričkog i anti-američkog junaka sa najpreciznijim streljačkim naoružanjem pred okom).

To bi bilo dovoljno svakom normalnom, medijski još nezagađenom ljudskom biću da odmah i potpuno shvati kakvom smo propagandnom teroru svakodnevno izloženi, nebranjeni i nemoćni da tu išta promenimo (ovdašnja država samo još dodatno asistira i pripomaže pomenutom poretku stvari).

Ovakva marketinško-propagandna satanizacija svega "politički nekorektnog" (po merilima novih gospodara sveta) je toliko očigledna i neskrivena da je čudo jedno da još uvek ima (a ima!) bezbroj njenih urednih i redovnih korisnika.
Milioni čovekolikih bića veruju i dalje (uprkos svemu) u to što im se servira iz globalno umreženih, strogo kontrolisanih medijskih pojila. Naizgled normalni likovi, a toliko nenormalna njihova spremnost da se bez otpora guta ovako očigledna laž i, u isto vreme, ne prima nikakva istina (ni u najmanjim tragovima).

Neverovatno, ali istinito!

O tome se, čak, više i ne govori, toliko se (odavno još) podrazumeva ta uvredljivo neproporcionalna matrica dozvoljenih i nedozvoljenih stvari, događaja, ličnosti, ideja, uverenja...

Naše je da makar ne dopustimo da sve, kao i uvek, prođe nezapaženo i nekomentarisano.

Makar toliko možemo.