10.10.10. - Ko je kriv?

Azdejković i družina su javno potvrdili skidanje mraka prestonici, dakle priznaju izvršenu penetraciju, ali nije baš da su žrtvu savladali sami, mora da je neko Beogradu vezao (ili bar čvrsto držao) i ruke i noge.

Ko je to bio, možda je najlakše utvrditi po tragovima žrtvinog otpora. Kod svakog silovanja na silovatelju i pomagačima ostaju ujedi, ogrebotine, posekotine… takve rane, odgovarajuće ovom tipu silovanja, vidljive su na zgradama Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Radio televizije Srbije, Liberalno demokratske partije i jednom autobusu sa oznakom B92. Izgleda da su ove institucije ranjene bespomoćnim ritanjem žrtve u agoniji koja se opirala činu sopstvenog vandalizovanja priznatog od strane Azdejkovića i njegove ekipe.

Ostavimo se sada alegorijskog promišljanja i vratimo se na surovu stvarnost Srbije 10. oktobra 2010. Prema izjavi ministra policije i potpredsednika vlade Cvetković – Daček, preko 6000 huligana je rešilo da silom spreči održavanje gej parade. Ceo dan traje razmatranje uzroka koji su doveli do tako nasilnog ponašanja mladih Beograđana.

S TV ekrana jednobrazno nam se poručuje da se radi o ludim, poremećenim, divlje agresivnim ljudima, koji nisu u stanju da podnesu drugačije i tolerišu tuđa prava. Kaže se da su to osobe ispunjene nekontrolisanom mržnjom, okupljene s ciljem da čine akte nasilja, uništavaju tuđe vlasništvo, lome noge i zube bez ikakvog povoda. Ispada, po nekim analitičarima, da ti mladi ljudi i nisu napali na policiju zbog održavanja parade, već iz čiste obesti i urođene potrebe za nasiljem i divljanjem. Ponovo su mediji punio kadrova polupanih izloga sa patikama, zapaljenih kontejnera i prevrnutih klupa. Kao da bi ovo bio osnovni razlog okupljanja 6000 Beograđana i njihovog sukoba s policijom. Da li je baš tako? Da li bi oni izašli na Terazije, lupali šoferke, lomili kante i gađali zgrade, da nije danas, uprkos ogromnom protivljenju većine ovog naroda, održana parada, koja, po osećaju 90% Srba, ugrožava i vređa, osnovne moralne i porodične vrednosti koje ovaj narod baštini? Ne bi!

Odgovor je jednostavan. Vlast je dobro znala šta će se desiti. Nije bilo sumnje da će cela priča dobiti krvavi epilog. Bogu hvala životi nisu izgubljeni. Vlast je beskrupolozno grad i građane izložila opasnosti, svesna da se sukobi i nasilje ne mogu izbeći. Vlada je bila spremna da do poslednjeg Beograđanina bravi prava skidača mraka, Azdejkovića i njegovih istomišljenika.

Možemo li onda zaključiti da su Beograd, dok ga je Azdejković rektalno (a kako bi drukčije) probijao, držali za noge i ruke, DS, SPS, RTS, LDP i B92? Da li su zato na njihovim telima vidljivi tragovi otpora?

Kada se tvrdilo za neke da su znali da će NATO bombardovati televiziju, a nisu izveli zaposlene, oni su suđeni i osuđeni, a krivica NATO ubica je zanemarena. Sada, kada je vlast znala da će navijači napasti svakoga ko brani paradere, a ipak nije otklonila casus belli, krivi su navijači, a vlast je žrtva.

Dobro su naučili igru dvostrukih aršina od svojih zapadnih vlasnika.

Ako dublje pokušamo da promislimo uzroke nasilnog odgovora, neće biti teško zaključiti da je i ovo, kao i svako drugo nasilje, posledica duboke frustracije počinioca nasilja. Zašto su bili frustrirani beogradski mladići? Zbog čega su rešili da nedeljno prepodne provedu u, po sebe, veoma opasnom sukobu sa oklopljenom policijom, konjicom, dresiranim psima, topovima, helikopterima i suzavcima, umesto družeći se na nekom keju, u kafiću, čitajući, gledajući film…?

Da li zato što su prirodno zli ili možda što osećaju da se temeljne vrednosti koje doživljavaju kao svoju ličnu i nacionalnu suštinu, namerno, drsko i sistematski gaze, vređaju i ponižavaju, upravo od vlasti zemlje u kojoj žive? Možda i zato što niti oni, niti javne ličnosti koji su za iste oskrnavljene vrednosti zabrinute, nemaju priliku da svoju brigu iskažu u javnosti? Mediji i kulturne institucije su okupirane. Narodna biblioteka progoni ćirilicu pod komandom svog šefa, izvesnog Stretena Ugričića. U našim galerijama se prikazuju slike koje slave Adema Jašarija. Ministarstvo kulture sponzoriše film u kom Srbin siluje sopstvenu bebu. Soroševske NVO po vasceli dan kontaminiraju naš medijski prostor, pričaju šta im se prohte, a predstavnici vlasti udvorički podržavaju svaki njihovu eskalaciju mržnje prema Srbima i našoj otadžbini. Rodoljubiva, pravoslavna i srpska Srbija planski i bezosećajno se guši i ponižava. Ignoriše se vox populi, zahteva se poniznost, pokornost, puzanje, odricanje od sebe, sužanjstvo!

I ranjena zver, saterana od lovaca u bezizlazan položaj, čini taj poslednji, čisto instinktivni napor da se spase, nasrćući na svoje progonitelje, pa zašto ne bi onda i uvređeni, opljačkani, poniženi i obespravljeni narod načinio neki nelogičani i očajnički ispad kad mu vlast priredi još jedno, sigurno ne poslednje, ali simbolički najbolnije poniženje?

Da li bi ovakvog izliva nasilja, frustracije i možda mržnje, zaista bilo, da su naši mediji otvoreni i da većina može slobodno da iznese svoje stavove, verovanja i vrednosti? Da sve naše kulturne i medijske institucije nisu preplavljene NVO kadrovima koji katarziraju, dekontaminiraju, denacifikuju, optužuju, satanizuju Srbe, kojima čak nije dopušteno ni da se brane, možda bi bilo drukčije.

Možda bi demonstranti osmislili neki kreativni igrokaz na Terazijama s kostimima, pevanjem i igranjem, a ne bi kamenicama napali one za koje misle da ih sprečavaju da iskažu svoj duševni bol, svoju patnju i muku.

Sve je ovo vlast znala, a ipak je čvrsto, gvozdenim okovima, držala Beograd za ruke i noge dok se bespomoćno opirao Azdejkovićevoj defloraciji! Ko je kriv?

Ostoja Simetić

Srpski kulturni klub

Izvor:[http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 ](http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=1870&ID_Rubrike=22 )