Samoodrživo domaćinstvo 2. deo - energetska nezavisnost

Pasivno- solarno grejanje i hlađenje

Za samoodrživu kuću se može reći da, pre svega, koristi sistem termičke mase, pa tek onda solarni. A kako bi se solarna energija iskoristila, potrebno je pravilno orijentisati kuću kako bi njeni zidovi bili maksimalno osunčani.

Ovakva kuća može biti polu ukopane konstrukcije, jer je temperatura dosta stabilnija unutar zemlje nego tik iznad nje. Ona je napravljena tako da interaktuje sa ova dva izvora temperature, jer koristi zemlju za hlađenje i stabilizovanje temperature unutar kuće ukoliko je pravilno projektovana. Materijali koji okružuju unutrašnje prostore ovakvih kuća moraju biti gusti i masivni da bi sačuvali temperature. Ovakva kuća radi kao "baterija" za čuvanje temperature.

Grejanje

Sunce zagreva masu, masa čuva toplotu, a izolacija je sprečava da izađe. Što je više mase, to je veći kapacitet čuvanja toplote. Kada sunčevih zraka ima manje, sačuvana toplota se emituje u prostor, jer toplota putuje u pravcu hladnoće.

Ukoliko se kuća okrene prema jugu gde su postavljeni veliki prozori ili svetlarnik, kroz osunčani pod se može sprovesti toplota tako da "puni" masivne zidove na severu, koji tokom noći puštaju toplotu unutar prostorija.

Hlađenje

Ako je potrebno hlađenje, može se iskoristiti hladnija temperatura zemlje ili blokirati pristup suncu. Hladnija masa zemlje radi u simbiozi sa masom kuće, ona se apsorbuje u masi i "teče" u unutrašnji prostor za življenje. Ukoliko je potrebno rashladiti prostor, ukida se pristup sunčevim zracima i primenjuje prirodno cirkulisanje vazduha. Termička masa koezistira sa masom zemlje i čini jednu svojevrsnu bateriju za prikupljanje potrebne temperature.

Pravilnom orijentacijom ovakva kuća optimalno iskorišćava kretanje sunca i koristi ovu insolaciju za procese grejanja, stvaranja električne energije i proizvodnju hrane unutar nje same. Ukoliko se za pripremu hrane koriste zidani (zemljom ili drugim materijalima) šporeti i rerne koji štede gorivo, ova energija se takođe može usmeriti kako bi se zagrevao unutrašnji prostor.  Zbog ovog načina interakcije između sunca i zemlje, samoodrživ dom koristi malo ili nimalo fosilnih goriva da bi održao prijatnu temperaturu u bilo kojim klimatskim uslovima. Ovaj sistem se stoga pokazuje kao najbolji u terminima ekonomske i energetske efikasnosti.

Solarna i eolska energija

U samoodrživim domaćinstvima električnu energiju proizvode fotonaponski i eolski (energija vetra) sistemi, a sve je veći broj novih tehnologija za proizvodnju struje čije su cene sve prihvatljivije. Energija se čuva u baterijama, a iz njih se koristi za sve elemente domaćinstva (veš mašine, računare, kuhinjske aparate, usisivače i dr.). Ovakve kuće svakako umanjuju  korišćenje standardnih izvora energije.

Voda: sa neba, čista i spremna za korišćenje

Ove kuće sakupljaju vodu iz atmosfere (kiša i sneg) i koriste je četiri puta za sveukupne potrebe u idealnom sistemu. Voda sa krova se sakuplja i kroz prečišćivače od mulja dovodi u cisterne. One su locirane iznad kuće i ukopane radi zaštite od sunca. Iz cisterne se prirodnim padom voda dovodi u organizacioni modul za vodu pumpom, gde se nalazi filter za prečišćavanje. Pumpa gura vodu u posudu za pritisak da bi obezbedila dovoljan pritisak za korišćenje. Filteri čiste vodu da bi bila podesna za konzumiranje i kao tehnička. Tada se voda koristi ili zagreva solarnim grejačima (ili uz pomoć prirodnog gasa, ukoliko ima potrebe). Iskorišćena voda odlazi na prečišćavanje kroz unutrašnje botaničke ćelije u stakleniku. Ta voda se koristi za ispiranje NjC šolje, nakon čega odlazi u septički tanker u kome se ponovo prečišćava i koristi za spoljne botaničke ćelije.

Ovaj sistem, dakle, predstavlja sakupljanje vode, njen dalji tretman, ponovno korišćenje i tretiranje otpadnih voda. Ukoliko je sistem dobro urađen, čak i u predelima sa malim količinama padavina nije potreban bilo koji drugi izvor vode da bi kuća bila samoodrživa. Redukcija potrošnje vode vrši se korišćenjem sive vode za NjC šolju, nisko protočnim tuševima, mašinama sa malim potrebama za vodom, ručnim pranjem suđa. Ukoliko je hemija koja se koristi za pranje i održavanje higijene biorazgradiva (organska), ove kuće takođe mogu imati male botaničke jedinice sa biljkama koje služe prečišćavanju vode. Samoodrživo domaćinstvo ne ispušta kanalizacionu vodu pod zemlju, niti mu je potrebno eksterno pražnjenje. Sva voda koja se sakupi se i iskoristi. Sam sistem moguće je sastaviti jednostavno. Ovde treba pomenuti da samoodrživost podrazumeva kompostne toalete koji pretvaraju ljudske fekalije u bezbedni kompost kroz grejanje, dezinfekciju i dehidraciju.

Ovakav sistem ne zagađuje podzemne vode i rešava sve veći problem nedostatka čistih voda. Koji god scenario da se bude odigravao u budućnosti, nedostatak vode je takođe prisutan, a ovo je siguran način da se on umanji. Ovo je prosto prilagođavanje tj. adaptiranje na postojeća događanja.

Proizvodnja hrane

U sklopu samoodrživog ekološki opravdanog domaćinstva nalaze se jedinice za proizvodnju hrane. Ove botaničke ćelije se  mogu napraviti  u stakleniku koji je južna fasada kuće. Ćelije imaju višestruku namenu - one obezbeđuju hranu, daju kiseonik i prečišćavaju vodu.

Van samoodržive jedinice moguće je đubriti baštu iz kompostnih kanalizacionih jama.

Samoodrživi domovi grade se u skladu sa principima permakulture koja podrazumeva projektovanje doma i okućnice u skladu sa prirodom u kojoj se gradi objekat, koristeći njene resurse kroz pravilno lociranje gradnje i sadnje u datom reljefu. Permakultura predstavlja još jedan od značajnih sistema u dizajnu samoodrživih ljudskih naseobina. Ona se bavi znanjima kako proizvesti potrebne zalihe hrane, simulirajući procese prirode.

Permakultura je takođe i skup znanja o dizajniranju održivih ljudskih zajednica. Nastala je kao spoj starih tradicijskih tehnika obogaćenih novim znanjima i tehnologijom iz mnoštva znanja i ljudskog delovanja, poput arhitekture, graditeljstva, poljoprivrede i šumarstva, hemije, biologije, sociologije, urbanizma, ekologije, ekonomije, energetike, racionalnog korišćenja voda i otpada itd. Permakulturni principi podrazumevaju organsku proizvodnju hrane.

Permakultura uzima u obzir lokalnu kulturu, klimu, lokalne uzorke i navike, te nudi bazično znanje o  posmatranju specifičnosti krajolika, klime, zemlje, flore i faune, insolacije i vode te ih uvrštava u jedinstveni dizajn prilagođen određenom korisniku ili korisnicima.

Permakulturni dizajn bazira se na osnovnim principima - briga za ljude, briga za planetu i pravedna raspodela resursa.

Autor članka:  dipl. ing. arh. Kristina Kljajić Inaurum

Video prilog Kuća od slame u Kraljevu 

Dragan Katanić iz (grada) Kraljeva projektovao i gradi ekološku kuću od slame - izveštaj Kraljevačke televizije (KaTV)