Samoodrživo domaćinstvo 1. deo - metode funkcionisanja

Šta je to samoodrživo domaćinstvo?

Samoodrživost je životni stil kojim se nastoji da se umanji individualno ili društveno korišćenje prirodnih i ličnih resursa. Metodama samoodrživosti pokušava da se umanji emisija ugljenikovih jedinjenja kroz menjanje načina transporta i korišćenja energija i hrane. Oni koji se zalažu za samoodrživost, žive živote u skladu sa "ekologijom prirode", prateći njene cikluse.

Samoodrživo življenje je sposobnost i praksa u obezbeđivanju svih ličnih potreba i potreba domaćinstava bez uzimanja pomoći i resursa van okvira tog domaćinstva. Ono se oslanja na mnoštvo znanja i veština, kao i na želji pojedinca i zajednice ka samostalnosti.

Metode funkcionisanja samoodrživog domaćinstva

1. Materijali za ekološko građenje

Samoodrživa kuća treba biti sagrađena od materijala koji se nalaze na licu mesta. Prenosom materijala sa udaljenih destinacija se troši energija, pa samim tim nije ekološko. Hiljadama godina ljudi su gradili materijalima kao što su drvo, kamen, zemlja, glina i dr. Danas postoje planine post-produkata naše civilizacije koji se nalaze u svakom okruženju. Ovo su prirodni resursi savremenom čoveku. Ovi materijali i tehnike njihovog korišćenja jesu dostupni običnom čoveku i po pitanju cene i veština za njihovo korišćenje.

Osnovni materijali za izgradnju samoodrživog doma mogu biti nađeni na samoj lokaciji na kojoj se planira izgradnja. Zemlja, glina i kamen dostupni su svakom graditelju. Drvo se koristi ukoliko se to čini racionalno (ko drvo u kuću ugradi, treba drugo i da zasadi).

U čitavom svetu počela je renesansa građenjem zemljom (kob - kombinacija zemlje, gline, peska i slame), što je nekada na našim prostorima bilo uobičajeno. Dok je vek trajanja kuće današnjice građene konvencionalnim materijalima oko 50 godina, kuće od kob-a (nabijene zemlje) traju i preko 300 godina za šta postoje i dokazi. Puno kuća na raznim mestima u svetu je sagrađeno ovom metodom. Zidovi se mogu graditi i od drugih materijala kao što su balirana slama, oblice, džakovi punjeni zemljom, a svaki materijal je dostupnan svima nama u blizini. Znanje o metodama građenja je lako dostupno u slobodnoj biblioteci interneta. Osnovne noseće građevinske komponente ovih kuća mogu biti čak i reciklirane automobilske gume punjene kompaktnom zemljom, koje formiraju blok od nabijene zemlje spakovane čeličnim pojasom gume. Rezultat korišćenja ovakve cigle su noseći zidovi koji su zapravo neuništive forme.

https://www.youtube.com/watch?v=livQwBR69Bk

https://www.youtube.com/watch?v=hCLOC-aW5YI&list=PLD1ADE3D9F60C9BB7

2. Priroda materijala

Da bi materijali imali karakteristike potrebne za gradnju samoodrživih, ekološki opravdanih kuća, oni moraju da imaju tačno određena svojstva. Materijali moraju da se usaglašavaju sa okolnom prirodom, a ne da je narušavaju. Mnogi materijali koji se danas koriste nemaju svojstva koja će biti navedena i zbog toga je potrebno prihvatiti one “nove” koji se uklapaju u potrebno.

3. "Na licu mesta"

Sa socijalno - ekonomskog gledišta, ovakva “biokonstrukcija” je profitabilnija od kuće građene konvencionalnim materijalima, jer su sirovi materijali sa lica mesta jeftiniji, dok se stvara potreba za većom radnom snagom. Troškovi održavanja ovih konstrukcija su umanjeni, jer su njeni materijali prirodni i prilagođavaju se promenama temperature i vlage. Ušteda ovim načinom građenja je preko 35%.

Materijali za gradnju se nalaze svuda. Njihov prenos sa velikih distanci nije ekološki opravdan jer zahteva prekomernu potrošnju energije. Građevinski materijal mora biti lako dostupan običnom čoveku i njegovo korišćenje mora imati mali udar na energetsku situaciju planete. Proces njegovog modelovanja u formu za korišćenje treba da troši malo ili nimalo energije. Ovo bi dovelo do široke potrošnje materijala, a uštedu naše planete. Broj ljudi je sve veći i biće potrebno rekapitulirati sve pojedinosti naših života i njegovih procesa kako bi živeli u skladu sa niskom potrošnjom prirode, te ne bi doveli do njene potpune konzumacije.

4. Termička masa

Da bi održavala povoljnu temperaturu za život ljudi i biljaka, samoodrživa kuća svojom konstrucijom i materijalima mora biti poput baterije za čuvanje energije. Materijali moraju biti nabijeni i masivni kako bi zadržali temperaturu.

5. Izdržljivost

Gradili smo drvetom vekovima. Drvo je organsko i biorazgradivo. Ono nestaje vremenom, te smo osmislili razne otrovne hemijske proizvode kako bi “namazali” njegovu dugovečnost. U svojoj okolini trebali bi tražiti materijale koji svojom prirodom mogu da traju. Drvo je dobar materijal tamo gde masa ne igra ulogu i gde neće biti izloženi razarajućim faktorima, tako da ga nije potrebno dodatno obezbeđivati.

6. Otpornost

Zemljotresi su veliki problem u mnogim delovima sveta. Kako zemljotresi izazivaju horizontalna pomeranja ili trešenje strukture, preporučljivi su materijali visoke otpornosti ili oni koji imaju dovoljnu gipkost da se pomeraju sa ovim pokretima. Krhki materijali kao što je npr. beton, skloni su pucanju i lomu. Idealna struktura materijala koja je najotpornija ovakvim pomeranjima je opet zemlja.

7. Lako korišćenje

Ovi materijali bi, osim svoje pristupnosti, trebali biti laki za korišćenje svima, bez obzira na nivo njihovog znanja. Ovi materijali bi trebali biti laki za održavanje.

Autor članka:  dipl. ing. arh. Kristina Kljajić Inaurum