Okrugli sto o pandemiju virusa Kovidu-19 sa promocijom knjige "Zatrovano proleće"

Okrugli sto otpočet je pesmom "Ekološka himna", iz knjige "Buka strašnija od zvuka" književnika Dragiše Markovića, iz Žitkovca. Ovu pesmu je najpre na engleskom govorila Ana Stevanović, student medicine, iz Trstenika, a zatim je pesmu recitovao autor. 

Zatim je govorio akademik prof. dr Slobodan Nešković, rukovodilac Centra-B, Beograd, o nekim bezbedonosnim aspektima ove teme i potrebi postojanja nacionalne koncepcije uopšte u slučajevima potrebe zaštite ljudi i resursa države, pa i u ovoj situaciji koja je rezultata virusa Korona-19.

O pandemiji korone, uzrocima, posledicama i odgovornom nastupu države u borbi protiv korone govorio je narodni poslanik u skupštini RS Ilija Životić, doktor nauka za bezbednost i rukovodilac našeg dela Organizacije internacionalne policije. 

U nastavku je govorila Jelena Veljković, profesor fizike iz Niša o astro-klimatskim promenama, dok je doktor vajarstva Milena Vukalović, iz Niša, govorila o maskama i njihovom korišćenju kroz vreme.

Ruski akademik dr Milutin Lutovac, iz Herceg Novog, predsednik ruskih akademika za Balkan, govorio je o iskustvima Ruske federacije u borbi sa koronom i o tome da se tamo već koriste dve njihove i dve strane vakcine u zaštiti stanovništva od korone.

Pored toga, istakao je veliku podršku i duhovnu pomoć sveruskog patrijarha Kirila, ogromnog i osvedočenog prijatelja naše SPC, pod čijim rukovodstvom se pri liturgijama rusko sveštenstvo moli za narod i Kosovo i Metohiju kao srce Srbije, odakle su naši koreni pravoslavlja i naše zajedničko poreklo. Boraveći u Moskvi, istakao je akademik Lutovac, uverio se da to nisu pojedinačni slučajevi, jer je to video i čuo na više liturgija u različitim crkvama Podmoskovlja.

U tom duhu nadahnuto je kazivao kruševački pisac i glumac Tomislav Simić-Kalpački svoju viziju o pandemiji i pobedi nad njom zahvaljujući našem narodnom duhovnom životu. 

Lokalni pesnik Gradimir Karajović govorio je zatim jednu svoju pesmu, nakon čega je Dragiša Marković govorio svoju pesmu "Italija opet će da peva", koju je nakon pojave korone posvetio ovu pesmu Italiji, koja je bila veoma pogođena ovim virusom, a aktuelna je i danas zbog drugog i trećeg talasa. Pesma je po nastanku poslata preko ambasade Italije premijeru Italije, kao što smo već pisali.

Završnu reč na okruglom stolu imao je akademik prof. dr Rade Biočanin, koji je kroz iscrpno ilustrativno kazivanje govorio o ovoj aktuelnoj temi, kao i o svojoj 65. knjizi "Zatrovano proleće", koju je uradio sa Mirsadom Badić, iz Novog Pazara i Bobanom Kostićem, iz Kruševca. U svom izlaganju rekao je da je čovek jedan od veliki izazivača nepogoda, kako čovek utiče svojim lošim odnosom na životnu okolinu, izaziva ratove, biološkom oružju razne vrste, koje je jeftinije od konvencionalnog, nuklearnog i hemijskog u gubicima civilne populacije po osobi, zbog čega sve više ima prednost, municiji sa osiromašenim uranijumom, o tome da su i ranije najsmrtonosnije epidemije kroz istoriju odnosile mnogo žrtava, da postoje bolesti današnjice koje su opasnije u odnosu na koronu, da se odgovornom odnosom prema pandemiji utiče na mogućnost da društvo reaguje bez zagušenja u zdravstvu, ako se odgovorno ponašamo, kao i da se odgovorno društvo pravovremeno priprema i doprinosi da se posledice ne ispoljavaju drastično i utiču da građani, ali i svi resursi budu uspešno sačuvanu, uprkos činjenici da je dosta ljudi do sada inficirano. Dobrim radom zdravstva negativni efekti su umanjeni na minimum.

Ovaj skup bio je prilika da se uruči priznanje Radetu Milovanoviću, čoveku koji svojim radom i pregalaštvom prkosi mnogim teškoćama, ali i pokazuje da se odgovornom radom uspešno opredeljujemo za odgovorno i samoodrživo društvo.

Zahvaljujući odgovornom rukovodstvu države, ali i pojedincima, poput ovog skromnog čoveka, Radeta Milovanovića, mi smo među vodećim zemljama u Evropi, pa i svetu koja se uspešno snalazi u borbi sa virusom Korona-19, kako su mnogi učesnici na ovom okruglom stolu istakli. Priznanje mu je uručio akademik prof. dr Slobodan Nešković, iz Cesne-B Beograd.

Skup je pozdravio i Ljubiša Krstić, predsednik Udruženja penzionera "Car Lazar" iz Kruševca.

Skupu su prisustvovale predstavnice zdravstva i Zavoda za javno zdravlje grada Kruševca, gosti iz Ćićevca i Aleksinca, među kojima je bio Slobodan Mladenović-Dane, vajar i slikar dijamantskom iglom, čovek koji je svoj umetnički radni vek započeo u Parizu, Francuskoj, a završio ga u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovo je po svemu viđenom jedan ozbiljan naučni skup, koga su pratila sredstva informisanja i primer da ovakva predavanja treba da budu organizovana u svim sredinama. Očekuje se da će mnogi gradovi slediti ovaj primer, pa i Aleksinac.

Tekst i foto: Boža Marković