Globalizacija i odnosi u ekosistemu, sa težištem na energetsku održivost i ekološku bezbednostGlobalizacija i odnosi u ekosistemu, sa težištem na energetsku održivost i ekološku bezbednost
Pretraga
cirilica | latinica

Globalizacija i odnosi u ekosistemu, sa težištem na energetsku održivost i ekološku bezbednost

rss

03.09.2018 Boža Marković

Društvo srpsko-ruskog prijateljstva "Pukovnik Rajevski" Žitkovac (Aleksinac) za kratko vreme, bio je Organizator Naučno-stručnog skupa na temu "ENERGETSKA (NE)EFIKASNOST DRŽAVA ZAPADNOG BALKANA“. "Okruglim stolom u Žitkovcu (Aleksinac) predsedavao je pukovnik Milan Marković, dipl. pravnik, autor više naučnih radova i knjiga.

Globalizacija i odnosi u ekosistemu, sa težištem na energetsku održivost i ekološku bezbednost

Ovo savetovanje treba da obezbedi razmenu znanja i iskustva o zajedničkim problemima razvoja tehnologije, reorganizacije i modernizacije distribucije električne energije u regionu“, istakao je uvodničar, nakon što je pozdravio učesnike skupa.

Uvodno predavanje imao je akademik SKAIN, pukovnik ABHO, prof. dr Rade Biočanin, naučni savetnik Evropskog defendološkog centra i redovni univerzitetski profesor u Novom Sadu i Travniku (BiH).  

Zemlje regiona se nalaze na zavidnom tehničkom nivou razvoja i prakse distribucije električne energije i sa sličnim su problemima u eksploataciji i upravljanju distributivnim mrežama. Balkanske države se nalaze na različitim stepenima procesa restrukturiranja, deregulacije i privatizacije elektroprivrede, ali pred istim ili sličnim izazovima otvaranja tržišta električne energije. Najveći razvoj, ulaganja, proizvodnje i korišćenja energije bio je u prošlom  veku  sa tendencijom stalnog povećanja, što dokazuju i česti kongresi Svetske konferencije za energiju, koji se održavaju svake tri godine. I pored predviđanja daljeg rasta proizvodnje,  konstatovane su  značajne promene u strukturi energetske potrošnje u svetu. Predviđa se ubrzan rast potrošnje novih i obnovljivih vidova energije, a predviđa se ubrzan rast potrošnje novih i obnovljivih vidova energije (hidroenergija, energija sunca, vetra, geotermalnih izvora, plime i oseke). Sposobnost samostalnog zadovoljavanja energetskih potreba ima značajnu ulogu pri planiranju budućnosti svake zemlje“.

Da bi smanjile zavisnost od fosilnih goriva i energetskih izvora iz inostranstva, mnoge zemlje su pokrenule programe istraživanja i razvoja u sektoru obnovljivih izvora energije. Energija nezamjenjiva potreba privrede, kao i svakog građanina, ali i generator razvoja u tehnološkom, naučnom, obrazovnom i ekonomskom smislu. Njezina misija je osigurati razvoj i poduprijeti rast ekonomije država Zapadnog Balkana“, naglasio je prof. dr Duško Vejnović.

Izvanredno pripremljenom skupu, bili su ljudi, poznavaoci ove tematike, koji su  prisustvovali skupu ili je sa njima vođen razgovor, u fazi pripreme skupa. Navodimo imena: akademik prof. dr Esad Jakupović (Banja Luka),  akademik prof. dr Mitar Lutovac (Tivat),  prof. dr Duško Vejnović (Banja Luka), dr med Marko Jovanović (Aleksinac), prof. Vesna Pločić (Priština), mr Mirsada Badić-doktorant (Novi Pazar), akademik prof. Dragiša Marković (Aleksinac), ms. Mubina Čolaković (Zenica), ekonomista Božidar Marković (Žitkovac), prof. dr Radmila Maksimović (Kruševac) i dr.

Mr Mirsada Badić-doktorant, rodom iz Novog Pazara, govorila je o novoj direktivi evropske zajednice o OIE, koja je postupkom suodlučivanja donesena 2009. godine utvrđeni su obavezni zajednički ciljevi kao i obavezni nacionalni cilj,  kojim se određuje udeo energije iz OIE u bruto ukupnoj potrošnji energije, uzimajući u obzir različita polazišta država. Osim toga, sve države članice moraju dostići udeo od 10% ove energije u prometnom sektoru. Direktiva je nadalje odredila uslove za različite mehanizme koje države članice mogu koristiti za postizanje svojih ciljeva (programi potpora, potvrde podrekla, zajednički projekti, mere saradnje između država članica EU, pridruženih članica i ostalih zemalja, kao i kriterije održivosti biogoriva.

U Direktivi o obnovljivoj energiji iz 2009. određeno je da se 2018. osnuje plan za razdoblje nakon 2020. godine. Doduše, komisija je već započela s priprema za razdoblje nakon ovog perioda, kako bi se ulagači ranije upoznali s političkim okvirom“, naglasio je akademik prof. Dragiša Marković.

Interesantno izlaganje je imao dr med. Marko Jovanović, koji je istakao: „Energija iz OIE ima ključnu ulogu u dugoročnoj strategiji komisije koja je predstavljena u „Energetskom planu za 2050.” Prema scenarijima za dekarbonizaciju energetskog sektora predstavljenim  u tom planu, udeo energije iz obnovljivih izvora bi do 2030. trebao iznositi najmanje 30%. Međutim, u planu se također predviđa da će rast energije iz obnovljivih izvora nakon 2020. oslabiti ukoliko se ne donesu daljnje mere. Objavljivanjem zelene knjige 2013. pod nazivom „Okvir klimatske i energetske politike do 2030.” Komisija je započela široko javno savetovanje o ciljevima koje bi EU trebala postaviti za 2030. vezanim za emisiju stakleničkih plinova, energiju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost, te trebaju li ti ciljevi biti obvezujući i na kojem bi se nivou (EU-a, država članica, sektorskoj ili podsektorskoj) trebali primenjivati“.

Dr Dušan Ostojić se nadovezao na prethodnu  diskusiju: „Pre više od dve decenije, svet je obogaćen novim terminom: održivi razvoj – „sustainable development“. On je danas u onoj grupi termina, kao što su globalizacija, tranzicija, menadžment, marketing, informatička revolucija, koji ne silaze sa stranica dnevnih listova, radio talasa i TV emisija, ali i najrazličitijih naučno-stručnih časopisa i veoma raznovrsnih (sektorskih i opštih) savetovanja, simpozijuma, okruglih stolova – sve do konferencija UN, posebno onih o zaštiti životne sredine, ekonomskom i socijalnom razvoju“.

Ms Mubina Čolaković: „Metodološki posmatrano, održivi razvoj je veoma složen, višeslojni pojam, čije definisanje, kao njegovo određenje, nije ni malo jednostavno. Ipak, u svetu je prihvaćena jednostavna definicija „da je održivi razvoj ekonomski i društveni razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnje generacije bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Fond zelenog razvoja jugoistočne Evrope (GGF) je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

U saradnji sa kompanijom „Intesa Leasing“ iz Beograda fond je obezbedio sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizacije.

Ekonomista Božidar Marković je govorio o fondovima u EP Regiona: "Planirano je osnivanje budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine 2014. godine izmenama Zakona o zaštiti životne sredine. Ovaj fond je zamišljen kao mesto gde se nalazi novac namenjen projektima zaštite životne sredine. Fond za unapređenje energetske efikasnosti je budžetski fond države,  predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Počeo je sa radom 2014. godine, a sredstva iz fonda namenjena su projektima povećanja energetske efikasnosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti. Konceptom gasnog prstena omogućava se, uz minimalni trošak, gasifikacija prostora jugoistoka Evrope, te pristup postojećim i planiranim podzemnim skladištima gasa u regionu (u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj)“.

Ostale diskusije su se odnosile na sledeću problematiku:

Za razvoj distributivnih sistema do 2030. godine treba izgraditi 5098 km distributivnih gasovoda uz  veliku investiciju.  Distribucija prirodnog gasa će se obavljati na osnovu koncesije koja se dodeljuje putem javnog tendera. Distribucija gasa se organizuje kao regulisana delatnost. Prostor distributivnih sistema će se odrediti tako da se omogući kvalitetno planiranje sistema, pri čemu veličina tržišta osigurava razuman povrat kapitala investitoru.

Razvoj energetskog sektora neizbežno ima posledice na životnu sredinu, stoga se u planiranju mora o tome voditi računa kako bi se neželjeni uticaji minimizirali. Uticaj na životnu sredinu se očituje kroz emisije u vazduh, vodu i tlo, buku izazvanu radom objekta, probleme sa otpadnim materijama te uklapanje u prostor i vizuelni uticaj.

U poslednje vreme, ublažavanje klimatskih promena postalo je globalno najvažnije pitanje zaštite životne sredine. Glavni je izazov obezbediti dugoročni razvoj energetskog sistema sa smanjenom emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Teži se efikasnijem korišćenju energije, korišćenju obnovljivih izvora energije, odnosno korišćenju izvora energije koji ne emituju gasove sa efektom staklene bašte i efikasnijem transportnom sistemu uz veće korišćenje CO2 neutralnih goriva. Eksterni troškovi klimatskih promena i zagađivanje životne sredine se nastoje internalizovati uvođenjem taksi na emisije u vazduh i tržišta emisija. Sve ovo će imati uticaja i na mineralno-sirovinski kompleks, koji je jedan od glavnih izvora energije.

U pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, pred državama Zapadnog Balkana su  izazovi,  čije ispunjavanje će znatno uticati na razvoj privrede u celini. Ti izazovi se mogu posmatrati i kao razvojne prilike, pri čemu se misli pre svega na:

  • moguće obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za post-Kyotski period (nakon 2012. godine),
  • povećanje energetske efikasnosti i veću primenu obnovljivih izvora energije,
  • korišćenje mehanizma čistog razvoja,
  • uključivanje u Evropski sistem trgovanja emisijskim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte,
  • razvoj i primena tehnologija izdvajanja i skladištenje CO2,
  • suizgaranje u termoelektranama na ugalj.

Na kraju, domaćin skupa Boža Marković je istakao da će uskoro biti jedna konferencija, može se reći, zatvorenije tipa na Kopaoniku, gde će Nacionalni komitet CIRED (Congrès International des Réseaux Electriques de Distribution) Srbije (kao profesionalna i stručna organizacija), posvećena razmeni znanja i iskustva u oblasti distribucije električne energije, ali u odustvu naučnog kadra koji se u velikoj meri bavi ovom problematikom. Trebva okupljati istaknute stručnjake iz elektroprivrednih organizacija, elektrotehničkih fakulteta i instituta, projektnih, izvođačkih i proizvodnih organizacija sa teritorije Srbije i regiona.

Prof. Vesna Pločić je dodala: „Treba raditi intezivnije na povećanju poslovne sposobnosti, veština i znanja onih koji učestvuju u aktivnostima, koji svake druge godine organizuju konferenciju i izložbu gde su postavljena najnovija dostignuća i najbolje prakse u tehnologiji i upravljanju tehničkom stranom elektrodistribucije. Između konferencija CIRED organizuje posebne radne grupe na aktuelne teme koje su od ključnog značaja za elektrodistributivnu zajednicu. Sledeća konferencija će se održati u Španiji u Madridu u periodu od 3-6. juna 2019. godine. U ovome mas-mediji imaju vrlo zapaženu ulogu.

Ostali sudionici skupa su istakli, da  usvojenim IMS procedurama i uputstvima od strane ODS određuju se načini i postupci na osnovu kojih se izvršavaju aktivnosti na izvođenju radova na DEES. Bezbedonosni postupci koji se preduzimaju pre i tokom izvođenja rada uključuju mere kojima se smanjuju ili uklanjaju opasnosti koje proizlaze iz izvršenja posla na DEES, a izvršiocima i izvođačima koji su angažovani po više osnova, obavezuju da efikasno eliminišu eventualnu pojavu akcidenata tokom izvođenja radova.

Poseban akcenat na Okruglom stolu je dat pitanju regulisanje ulaska u EEO, budući da za razne vrste poslova koji se izvode unutar EEO ili u njihovoj neposrednoj blizini, potrebno izdati odgovarajuće dokumente na osnovu koji će nadređeni dispečerski centri dati saglasnost na ulazak, kao i izdati odgovarajuće dokumente na osnovu koji će se pristupiti izvođenju radova na DEES.

Kao zaključak  ističemo: U državama Zapadnog Balkana postoji značajan potencijal obnovljivih izvora energije. U proteklom periodu donesene su određene odluke u vezi sa iskorišćenjem obnovljivih izvora energije, međutim, nije došlo do značajnijeg investiranja. Da bi se realizovao nacrt strategije razvoja energetike iz oblasti obnovljivih izvora energije potrebno je obezbijediti podsticajna sredstva prema kriterijima ekonomske efektivnosti. Da bi do 2030. godine trebalo podsticati one projekte koji na rang listi zauzimaju bolje pozicije.  Ne može se očekivati da se podstiču svi planirani objekti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u kratkom vremenskom intervalu.

Komentara: 1


# Dušan Ostojić Boža Marković - Nesvrćanin energetika Radomir Biočanin globalna ekologija
@zubarcina @



▲ ▼ [+][-]


  • (+4) (-1)

    ime 04.09.2018
    Trla baba lan da joj prodje dan.


[ Dodaj komentar ]