SMS ili SOS

Mlađim generacijama sve ovo izgleda gotovo nestvarno. Kakve smo prednosti imali, neću ni da im objašnjavam. U današnje vreme, ovakav način življenja je gotovo nezamisliv. Čak nam se deca i školuju putem telefona, ma koliko to nije za pohvalu, nekako funkcioniše kad je „moranje“. Lepo je što možemo jednim klikom svuda poći i imati kontakte s ljudima koji su hiljadama kilometara daleko. Svi se trude da drže korak sa savremenom tehnologijom. I to mu dođe kao neko „moranje“. Čak su neke profesije uslovljene time. Ali, vratimo se malo u realni svet mimo ovog virtualnog. U doba kada se svakodnevno proizvode nove generacije telefona, a ljudi se utrkuju da to “čudo” pribave, u Srbiji taj telefon služi, između ostalog, za slanje sms poruka. Ne prijateljima, ne familiji, ne poznanicima. U Srbiji se sms šalje za zdravlje i/ili život nekog deteta.

Kome nameniti i za koga pre poslati sms? Kako odlučiti čije je dete važnije, a kako poslati za svu decu, a da naša sopstvena ne trpe zbog toga? Kako smo uopšte došli do toga da sredstva za lečenje DECE prikupljamo slanjem sms-ova?!? Jesu li ta deca državljani ove zemlje? Jesu (a i da nisu, zar je važno?). Jesu li ta deca birala da budu bolesna? Nisu!!! Vole li ih roditelji manje ako nisu u stanju da im obezbede sredstva za lečenje van granica zemlje ili neke skupe preparate i tretmane??? Ne! Pa u čemu je onda problem državo, ekonomski tigre? Ako ti nije do dece stalo, a do čega je? Čemu sav taj kič i šund počev od državnih automobila, svetlećih mostova, raspevanih fontani, klozeta na tač pa do koječega i kojekakvih gluposti? Kome vi to gradite (rušite), svrdlate i bušite, pravite pa prepravljate... kome?  Imate za avione, kamione, topove i lopove, za rakete i dronove, a za decu nemate? Imate za penzionere (koji kažete imaju nikad veće penzije), a za decu nemate??? Imate za sendviče, vikare i šlihtare, a za decu nemate??? Imate za starlete i konfete, a za decu nemate???  Glas je glas i vlast je vlast, razumem da ja to ne razumem. Ne razumem zašto mi i dalje šaljemo sms poruke da bismo izlečili neko dete? Zašto dok vi licitirate za fotelje i portfelje, mi licitiramo za sredstva za lečenje za neko dete? Dete! Sa imenom i prezimenom. Dete koje bi samo da bude baš to - dete. Sa roditeljima koji žive u strahu i sa strepnjom da li će biti na računu dovoljno sredstava prikupljenih sms-ovima. Za njih je sms = SOS (skraćenica od Save Our Souls, eng.- Spasite naše duše).

Spasite duše, vi koji vodite ovu državu (u ambis),  vi koji se bahatite, vedrite i oblačite, nedužne i nevine, a možda ćete (bar donekle) spasiti i vaše, ako ih još uvek imate. A mi, poznavajući vas dobro, i dalje ćemo slati sms poruke, kao da šaljemo prijateljima, porodici, dragim ljudima i sa svakom slati želju da sva deca ozdrave.