Siriza II

Iako Srbija nije još uvek član Evropske unije, ipak smo, valjda, Evropa i bez toga. Mislim, bez unije koja nema alternativu. Ali, stremimo i onoj elitnoj Evropi. Svakom danom u svakom pogledu sve više napredujemo. To jest, približavamo se članstvu. Doduše, onaj predsednik Junker reče da nikoga neće primati u Evropsku uniju dok traje njegov mandat. Međutim, ne treba očajavati. Prvog dana po prestanku Junkerovog predsedavanja, 2019. ako se ne varam, mi ulazimo u toliko željenu Evropu!

Skeptici tvrde da bi prijem Srbije u EU imao smisla koliko i odlazak u četnike u proleće '45. Po njima Unija se raspada. Britanci će organizovati referendum o daljem članstvu u EU, na kome će, po sadašnjem raspoloženju, verovatno pobediti opcija za izlazak Britanije iz ujedinjene Evrope. Francuzi, ako na predsedničkim izborima pobedi Marin le Pen, takođe napustaju Uniju. Island je digao ruke od te Evrope. Pa, što bi se mi gurali tamo gde nas ne žele, da nas ucenjuju, ponižavaju?

Opet skrećemo s teme. Vratimo se mi Sirizi i Aleksisu Ciprasu. Prosto pleni Ciprasova skromnost, prirodnost, brzina delovanja. Čovek ne stavlja kravatu, pa to ti je. Sumnjam da ima pare i za Armanijeva odela. Poput nekih s drugih prostora. Eto, smanjio vladu. Otpustio nekakve savetnike a zaposlio čistačice. Pomaže sirotinju. Podigao minimalnu platu na 750 evra u Grčkoj. Kao što je i obećao. Srbija nije propala kao Grčka, bolje stoji po ekonomiji, ali 750 evra prosečan Srbin može da vidi samo u snovima. Ma, koji prosečan Srbin! U Srbiji pripadnici srednje klase, dakle lekari, inženjeri, prosvetari rade za upola nižu platu od minimalne grčke!

Ako je za utehu, veoma brzo se približavamo Grčkoj u nekim segmentima. Javni dug dostiže 71 % društvenog proizvoda. Spoljna zaduženost raste neverovatnom brzinom. Premda „Demokrate“ nisu više na vlasti. Skoro treću godinu. Po broju beskućnika, onih koji ne mogu da plate struju, da kupe hranu, broju prosjaka na ulicama, ne bi trebalo da se razlikujemo od bratske grčke države. Razlikujemo se u nečemu drugome!

Nova grčka vlast neće da štedi. Prethodna je štedela. Ti prethodni su imali savetnike koje ima i Srbija. MMF, Svetska banka, Evropska banka, ranorazni eksperti i dobronamerni čovekoljubi. Kako je prošao grčki narod, videli smo. Samo, to ne važi za nas. Mi imamo drugačiju viziju, bolja rešenja. Mi ćemo i dalje da štedimo. Na platama, penzijama, socijalnim davanjima, na ulaganju u poljoprivredu, industriju, školstvo, zdravstvo, na ekologiji...

Cipras i ministar Varufakis imaju drugačija rešenja. Odlučili da prestanu sa štednjom. Kako da se razvija država ako se štedi? Boljitak dolazi s potrošnjom. Neće ni da prodaju luke u Solunu i Pireju. Koliko bi novca dobili prodajom tih velikih pristaništa? Neki drugi prodaju sve što mogu. A malo toga je preostalo da se otuđi. Šta posle? Kad se proda i to malo što vredi i kad se proćerda ta sića?

Najviše mi imponuje patriotizam Ciprasa i kompanije. Nisu se ustručavali da se suprotstave uvođenju novih sankcija Evropske unije Rusiji. Ima mnogo stabilnijih država u toj famoznoj Uniji, i daleko moćnijih, koje slično misle kao Grci, i koji bi ukinuli sankcije Rusiji, ali nemaju hrabrosti. Grci smeju. Ili odvažna izjava da su nemački kapitalisti, podržani nemačkom politikom, radili na uništenju grčke privrede i njenom prezaduženju. Pa traženje ratne odštete od Nemačke za počinjene zločine u toku Drugog svetskog rata!

Možda bi mogli nešto da naučimo? Nemci su srpskom narodu naneli mnogo više štete nego Grcima. U oba svetska rata, pa u raspadu Jugoslavije, u bombardovanju ' 99. U toj agresiji, koja se sve više eufemistički naziva Nato intervencijom, Nemačka je prekršila i svoj ustav, pošto joj je bilo zabranjeno da ikada više učestvuje s vojskom van prostora Nemačke. Da ne zaboravimo sto streeljanih Srba za jednog ubijenog Nemca. Među streljanim Srbima bili su i gimnazijalci od petnaest godina. Ne bi bilo na odmet ponekad podsetiti Nemačke političare na ove činjenice. To kad nas savetuju, uslovljavaju, ucenjuju...

Mogla bi Srbija da tužbom pred međunarodnim sudovima traži ratnu odštetu od Hrvatske. Nezavisna država hrvatska je počinila monstruozne zločine prema srpskom narodu, kakve ni Mongoli Džingis – kana nisu mogli smisliti. Stotine hiljade Srba je poklano, raščerečeno, živo spaljeno. Imovina uništena i opljačkana. Samo „pacovskim“ kanalima, uz pomoć Katoličke crkve, ustaše su iznele zlato i dragocenosti u vlasništvu Srba i Jevreja u današnjoj vrednosti od deset milijardi dolara. To su ustanovili agenti američkog FBI-aja! NDH je bila hrvatska država i zašto bi sadašnjoj hrvatskoj državi bila oproštena zlodela i materijalna šteta koju su napravili njeni raniji državljani?

Potrebno je učiti od boljih od sebe. Ne treba se jediti ako je neko lepši, pametniji, ako je popularniji. Nije uputno pokazivati osećanja ni kada si običan građanin. A, tek političar. Nikome nije suđeno večno da bude šampion popularnosti, da sprovodi najhrabrije reforme i političke odluke, da donosi svakda najmudrija rešenja, da unosi prosperitet, da dovodi investitore, itd.  Dovoljno je slediti uspešne. Ne  izmišljati rupu u saksiji. Ako ti je do štednje, štedi na državnim automobilima. Kao što čini nova grčka vlada. Ministar Varufakis čak dolazi sopstvenim mopedom na posao. Ne uzimaj kredite koje nećeš moći da vratiš. Ne prodaj državno kao da je Alajbegova slama. Nije ti dedovina. Ako nisi siguran u sebe, poslušaj prijatelja. Mi Srbi nemamo mnogo prijatelja. Grci spadaju u retke i iskrene. Ako se Srbin igde u svetu oseća dobrodošlim i poželjnim gostom, onda je to najpre u Grčkoj. Sumnjam da bi nekome od naših pala kruna s glave ako priupita grčke ekonomiste za savet. Još manje sumnjam da bi ga grčki stručnjaci obmanuli i naveli na pogrešan potez!

Miodrag Tasić