Primer dobre prakse u pripremnoj predškolskoj grupi PU “Lane” iz sela Vukanja

Vaspitačica Danijela Radojčić predstavila je individualizaciju vaspitno-obrazovnog rada sa detetom sa Daunovim sindromom, i dala primer jedne realizovane aktivnosti sa grupom.

Kontekst - opis deteta: I. S. je dečak sa Daunovim sindromom, živi u hraniteljskoj porodici, ima 6,5 godina i pohađa pripremni predškolski program u grupi u selu Vukanja, gde i živi. U vrtiću je od 01. 09. 2014. Tada se i prvi put sreće sa decom i boravi u vršnjačkom kolektivu. Koristi pampers pelene, samostalno jede i pije koristeći flašicu sa dodatkom, u održavanju higijene potrebna mu je pomoć.

U početku boravka u grupi često je ispoljavao grubost prema deci i vaspitaču, imao je veoma kratak interval pažnje i oskudna interesovanja, govor nerazvijen, slabo razumljiv, emocija koju je najčešće pokazivao je nezadovoljstvo i to kroz vikanje, udaranje i grubo postupanje sa igračkama.

U početku je zajedno sa hraniteljem boravio u grupi oko 30 minuta, a kasnije je produžavan boravak, sada boravi u grupi 60 minuta samostalno, sa tendencijom daljeg produžavanja.

U početku nije pokazivao interesovanje za igračke, vremenom su mu privukle pažnju krupne kocke, puzle, a zatim sitnije kocke, automobili, kamioni. Njegov partner u igri je najpre bio vaspitač, a kasnije smo uvodili jedno po jedno dete, igre u paru, rad u maloj grupi.

Kada je došao, ništa nije radio olovkom, sada se naziru oblici figura, koristi razne boje u radu.

Opis dobre prakse

Individualizacija vaspitno-obrazovnog rada:

Da bi što adekvatnije podržali njegov razvoj, izrađen je pedagoški profil i osmišljene mere individualizacije. Podaci su prikupljeni korišćenjem tehnike posmatranja deteta u različitim situacijama, a prikupljali su ih vaspitač, hranitelji i stručni saradnici. Pedagoški profil deteta usmerio nas je na ono što treba da budu prioriteti u podršci i na načine podrške koji mogu da budu najdelotvorniji.

Materijali i sredstva rada            

• prilagođavanje prostora i uslova u kojima se odvija rad u predškolskoj ustanovi (osmišljavanje dodatnih i posebnih oblika aktivnosti izrade posebnog rasporeda aktivnosti); stalna organizacija rada u paru i maloj  grupi radi modelovanja ponašanja; uvođenje „jutarnjeg kruga“ u dnevnu rutinu; „dete dana“
• prilagođavanje metoda rada, nastavnih sredstava, didaktičkog materijala
• obogaćivanje prostora različitim materijalima koji bi mogli biti atraktivni celoj grupi, ali su osmišljeni na osnovu saznanja o potrebama i interesovanjima I. S.
• za stimulaciju govora uvedena su slikovna sredstva uz verbalni sadržaj, audio-vizuelna sredstva, šeme, slikovne poruke, neverbalni mediji, „kalendari“ raspoloženja, obaveza i sl.
• za klasifikaciju po boji, veličini napravljene su didaktičke kutije sa umecima,
• za prepoznavanje i imenovanje boja uveli smo spektar boja,
• za razvoj finih pokreta prstima vežbamo zapertlavanje, nizanje perli, sipanje i presipanje uz pomoć levka, kašičica, hvataljki, ...
• za prepoznavanje geometrijskih oblika i figura koristimo „mustre“ geometrijskih slika, šrafiranje, otiskivanje, precrtavanje
• za produžavanje pažnje i koncentracije zidamo kocke po šablonu,
• za pripremu za pisanje pišemo po grizu po šablonu.
• napravljena je i senzo-motorna tabla, koja je izazvala posebno interesovanje I. S. i često provodi vreme ispred nje – zbog promena koje kontinuirano nastaju na tabli stalnim dodavanjem i menjanje rekvizita.

Primer jedne realizovane aktivnosti

Uvodni deo: Jutarnji krug– prenošenje poruke dodirom

U jutarnjem krugu dogovaramo se da poruke ne izražavamo rečima već pokretima. Vaspitač  daje primer kako će igra da izgleda.

I. S. ima slabo razvijen govor, ali razume govor drugih, zato ćemo u ovoj igri koristiti neverbalanu komunikaciju.

I. S. je bio zadovoljan u ovoj igri jer sada komuniciramo na njegov način, a za ostalu decu u grupi je to neuobičajena situacija, zapravo izazov. Na kraju kruga – predlažem im da svako uzme bedž sa prikazanim osećanjima i mimikom objasni zašto se tako oseća.

Glavni deo: Obrada priče „Joci je uginula ptičica“

Posle čitanja priče, objašnjavanja nepoznatih reči, razgovora o priči, emocijama koje se tu javljaju  deca predlažu dramatizaciju priče.

I. S. voli da glumi, peva, igra i rado pristaje na dramatizaciju.

Vršimo podelu uloga, pripremamo pozornicu, maske, kostime, adaptaciju prostora za predstavu. I. S. glumi pticu, cvrkuće, imitira let ptice itd.

Posle dramatizacije, jedan dečak predlaže da zamene uloge, ali i da glume pantomimom, ostala deca prihvataju, traže pomoć i podršku vaspitača. Vaspitač im daje sugestije i predloge.

Na kraju predstave deca glumci dobijaju veliki aplauz od dece – gledalaca, hvale I. S. On je zadovoljan i srećan – smeje se i aplaudira.

Iako je ova priča tužna, deca su promenila tok priče i ona ima srećan kraj, a novom načinu glume dali ime „NEMA PREDSTAVA“.

Završni deo: U završnom delu deca su svoja osećanja posle aktivnosti mogla da izraze na panou dnevnih raspoloženja tako što će svoju fotografiju okačiti na već prikazanoj šemi osećanja. To mogu da urade i u toku dana kada dođe do promene raspoloženja i ako imaju potrebu razgovaramo o tome u novonastaloj situaciji.

Efekti promena: Grupa mnogo bolje funkcioniše u odnosu na početak školske godine, I. S. je uvažen i značajan član kolektiva kao i svako drugo dete, on to zna, oseća i ispoljava kroz stečena znanja iz vaspitnog i obrazovnog spektra.

Iz vaspitnog spektra: kuca na vrata pri ulasku u grupu, pozdravlja drugare pri dolasku i odlasku iz grupe, kao i odrasle osobe u ustanovi, učestvuje u prikupljanju igračaka, obavljanju lične higijene (pranje ruku).

Što se tiče obrazovnog spektra pažnja i koncentracija produžene (sada u trajanju 10-12 min.) u kontinuitetu, a ostatak aktivnosti prati ali ima mogućnosti da radi nešto drugo po svom interesovanju (da crta, piše ili se igra, ali da ne ometa ostalu decu). Ova pravila su unapred dogovorena u grupi i u skladu su principom rada u različitim centrima interesovanja, radom u paru ili maloj grupi. U početku je učestvovao u fizičkim i muzičkim aktivnostima, sada rado učestvuje u likovnim (modelovanje izaziva najveće interesovanje), ali i u ostalim aktivnostima (voli da glumi, imitira životinje). Govor je razvijeniji, dok radimo (igramo se) i razgovaramo i, što je veoma bitno, dečak je zainteresovan za govor, želi da verblizuje, sve češće i kući i u vrtiću počinje da uspostavlja verbalnu komunikaciju. I. S. ima dobre osnove za nastavak vaspitno-obrazovnog procesa i nadgradnju u daljem školovanju.

Druga deca su počela mnogo više da se međusobno podržavaju i da spontano priskaču jedni drugima u pomoć. Otvorenije pitaju i daju predloge i bogatije i raznovrsnije sarađuju.

Vaspitač je kroz ovo iskustvo postao fleksibilniji u radu, počeo da posmatra situacije iz različitih  uglova, stekao veću moć zapažanja promena kod svakog deteta. Posebna dobit je i u tome što vaspitač sada beleži sve važne momente i razmišlja i o svojim i o dečjim postupcima.