Osvrt: U susret izborima II

Možda ne zna ovog trenutka, ali znaće kad za to dođe vreme. Hoću reći da samo on može da odluči da li će biti raspisani parlamentarni izbori. U nevreme, pošto redovni sleduju tek u proleće 2020. Pa, zašto bi onda bili raspisivani neki prevremeni, kada to mnogo košta i potpuno je nepotrebno? E, to je već drugo pitanje. Nama u Srbiji mnogo dobro ide. Raste standard, proizvodnja, izvoz, strani turisti dolaze... Ne samo oni što skoknu na dan - dva da se provedu i sprdaju s nama i našom državom. To su oni „turisti“ iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske, poneki Nemac. Takvi dolaze zbog „ludog provoda“ i za njih niskih cena. Ili da poslušaju uživo pesmu „Lili Marlen“, jer to u Nemačkoj nije moguće. A nas su Nemci mnogo zadužili u svim ratovima, tako da u Srbiji ova nezvanična nacistička himna može slobodno da se peva. I ako neki Srbin protestuje zbog izvođenja te pesme, takav čovek biva isteran s posla!

No, vratimo se mi našim izborima. Predsedničkim, za sada. Predsednički izbori još zvanično nisu ni raspisani, a već se pojavilo mnoštvo predsedničkih kandidata. Jedino vladajuća koalicija nema još uvek svog kandidata. Ili, možda ima? Sadašnji predsednik države Srbije sam se kandidovao i normalno očekivao podršku koalicije, i pre svega svoje partije. A predsednikova partija je najjača partija u Srbiji. Ali, ono ali što devojci sreću kvari, ni po pitanju predsedničkog kandidata vladajuće stranke predsedniku nije donelo previše radosti. Taman predsednik kao danas objavio svoju kandidaturu, kad sutradan neko stariji odlučio da će se o predsedničkom kandidatu koalicija izjasniti na Sretenje. Sretenje je veliki praznik u Srbiji. Na sretenje je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak. Na sretenje sreću se zima i leto, pa će se sresti, valjda, i mogući protivkandidati predsedniku Nikoliću?

Vrlo je bitno ko će predstavljati vladajuću koaliciju. Ako pobedi neko sa strane, predstavnik opozicije ili neki slobodni strelac, postoji opasnost da se ugrozi sve ovo što danas imamo. Mislim na ovu dobrotu; standard, pravnu državu, stabilnost, dobre odnose sa svima, „Južnu srpsku pokrajinu“, strane investicije, itd. Dakle, mi dobronamerni smo za pobedu predstavnika trenutne vlasti. Pogotovu što bi neko ko je predsednik države, a nije iz ove koalicije, sigurno sabotirao i vladu. I kako onda da kreneš u svetlu budućnost?

Verovatno bi srpski premijer kao eventualni predsednički kandidat odneo ubedljivu pobedu. Već u prvom krugu izbora. U tome su saglasni svi iz premijerove stranke. Međutim, ako premijer postane predsednik, ko će voditi srpsku vladu? Može li neko biti tako uspešan? Reklo bi se, ne. Dakle, ta opcija otpada. Pa koga onda predložiti, da je iz vladajuće koalicije, da može da pobedi, da je sposoban i uspešan, a da odgovara svima?

Predsednik Nikolić ima mnogo protivnika u sopstvenoj stranci. Od veoma jakih ličnosti iz vrha stranke. Njegova kandidatura dovela bi do lomova u stranci i nije sigurno da bi pobedio. Niti neko drugi iz vladajuće partije. Jer, svaki drugi kandidat, osim premijera, za koga rekosmo da ne treba da bude predsednički kandidat, izazvao bi oštre podele. Sigurno bi uvređeni Nikolić sa svojim pristalicama bio protiv takve ličnosti. I kako razrešiti ovaj Gordijev čvor?

Vladajuća koalicija sastavljena je od mnoštva stranaka. Možda bi pravo rešenje bilo da predsednički kandidat bude predstavnik neke manje stranke u koaliciji? SPS ne bi valjalo da predloži nekog svog kandidata. Jer oni su u proteklih tridesetak godina imali sve moguće funkcije u ovoj državi. Pomalo su dosadili narodu. Ubeđen sam da njihov kandidat ne bi prošao. Mogao bi, na primer, Vuk Drašković! I on je u vladajućoj koaliciji. Za sve ove tri decenije uglavnom je njegova partija bila ili na vlasti, ili tu negde. Makar u Beogradu, ako ništa drugo! Malo li je? Bolje je vladati Beogradom nego celom Srbijom južno od Jagodine! Pored toga Draškovićev SPO ima svoje članstvo, on reče, u svakom selu, zaseoku, mahali, svakoj ulici... Neka samo ti verni glasači podrže Vuka, eto Srbiji predsednika po meri!

Vuk je monarhista, a monarhija još nije toliko popularna u Srbiji. Zato levica, levičari i socijalizam uživaju veliki ugled. Možda drug Vulin ima veće šanse od druga Vuka? I on je svih ovih decenija u vrhu vlasti. Narod ga mnogo dobro poznaje i mnogo su mu zahvalni za sve što je učinio i što čini. Treba razmisliti i o toj soluciji! Ipak, kao dobronameran građanin usudio bih se da predložim treće rešenje. Po meni apsolutno izvesno kao pobedničku varijantu. Drug ili gospodin Krkobabić! Ne znam koje oslovljavanje mu je draže, ali Krkobabić predstavlja penzionersku populaciju. I uživa apsolutno poverenje mirovinskog staleža. U Srbiji imamo više od milion i po penzionera. Ti ljudi uvek ispune svoju građansku dužnost. Hoću reći, svi glasaju. Nebitno kolika im je penzija, šta mogu da kupe za nju, svi će oni listom izaći na birališta. I, verujemo, zaokružiće svog penzionerskog vođu. Razumljivo.  U Srbiji na birališta izađe negde oko četiri miliona građana. Milion i po penzionera, sigurni su glasovi. Još pola miliona najmanje je na dohvat ruke. Toliko članova ima Srpska napredna stranka. Svi oni su odani članovi, i eto dva miliona sigurnih glasova. Krkobabić kao predsednički kandidat pobeđuje u prvom krugu predsedničkih izbora!

Miodrag Tasić