Novčano obeštećenje za predugo trajanje sudskog postupka

Predstavke su često posledica istog osnovnog problema sa kojim se susreću mnoge evropske države: One ne omogućavaju strankama delotvorno pravno sredstvo.

Prvog dana nove 2016.g odine stupio je na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ovim zakonom predviđeno je i novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je stranci izavana povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Mnogi su zaključili da će građani, samom činjenicom da im je postupak pred sudom dugo trajao, dobijati novčane naknade. Treba pojasniti da primarni cilj ovog zakona zapravo nije obeštećenje stranaka čiji su postupci dugo trajali, već sistemsko rešavanje ovog problema kroz uvođenje delotvornog pravnog sredstva za ubrzanje posstupka i aktivniju ulogu samih učesnika u postupku.

Građani, koji smatraju da postupak pred sudom ili istraga pred javnim tužiocem traje dugo, imaju mogućnost da podnesu prigovor i žalbu. Ukoliko se utvrdi da je prigovor osnovan postupajućem sudiji odnosno javnom tužiocu može se naložiti da preduzme određene procesne radnje u roku koji ne može biti duži od četiri meseca.

U slučaju da je prigovor usvojen, a postupajućem sudiji odnosno tužiocu nije naloženo preduzimanje procesnih radnji, ili sudija i javni tužilac nisu preduzeli naložene procesne radnje u roku koji im je određen, stranka može uložiti žalbu.

Pravo na novčano obeštećenje, kao jedan od vidova pravičnog zadovoljenje, stiče se tek kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je pomenuta žalba usvojena kada primi rešenje o usvajanju žalbe.

Nakon sticanja prava na novčano obeštenje stranka može podneti predlog za poravnanje Pravobranilaštvu ili tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje. Tek ukoliko stranka postigne sporazum sa Pravobranilaštvom ili uspe u sporu protiv Republike Srbije može dobiti novčano obeštećenje u iznosu od 300 do 3000 evra.

U obrazloženju predloga ovog zakona koji je pre donošenja upućen skupštini od strane Vlade stoji da su za sprovođenje ovog zakona kao i za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava planirana sredstva iz budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 1.140.101.000 dinara za 2016. godinu i 1.149.131.000 dinara za 2017. godinu.

Da li će ovaj zakon ostvariti ciljeve zavisi od procene Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima koji će se tek voditi protiv Republike Srbije. Pravno sredstvo kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku smatra se delotvornim ako ispuni dva uslova: prvi da delotvornost postoji u sferi normativiteta i drugi da ona postoji u praksi. Na Republici Srbiji je teret dokazivanja obe činjenice pred sudom. Prvi korak je učinjen, a drugi je na građanima, sudovima i javnim tužilaštvima.